Ekstremne vrućine, dodatno pojačane klimatskom krizom, ovog leta isušuju Evropu i pogoršavaju sušu koja pogađa kontinent, pokazala je naučna analiza.

Rekordni toplotni talasi doveli su do toga da užarena atmosfera intenzivno isparava vodu iz reka, jezera, zemljišta i biljaka. Studija pokazuje da su ovakvi uslovi zbog globalnog zagrevanja postali 80 puta verovatniji u zapadnoj Evropi i 40 puta verovatniji u istočnoj Evropi. Istovremeno, zagađenje nastalo sagorevanjem fosilnih goriva učinilo je ekstremnu isušenost zemljišta pet puta verovatnijom na zapadu i 11 puta verovatnijom na istoku Evrope.

Suše su se tradicionalno povezivale sa nedostatkom padavina, ali je poslednja zima u zapadnoj Evropi bila kišovita. Naučnici ističu da klimatska kriza menja prirodu suše u Evropi, pri čemu su ovog leta visoke temperature postale glavni uzrok. Prema analizi, današnja suša u zapadnoj Evropi klasifikuje se kao „ekstremna“, dok bi u svetu pre klimatske krize bila ocenjena kao „umerena“.

Procena suše obuhvatila je period do kraja juna, odnosno sam početak leta, ali su posledice već veoma ozbiljne. Mnoge zemlje uvele su vanredne mere ograničenja potrošnje vode, dok je u većem delu južne Engleske zabranjena upotreba baštenskih creva za zalivanje.

Razorni šumski požari zahvatili su Španiju i Francusku, a poljoprivrednici su pretrpeli velike gubitke zbog zemljišta koje je izuzetno suvo. Očekuje se da će Evropa izgubiti oko devet miliona tona žitarica, dok Francuskoj preti najlošija berba kukuruza u poslednjih 50 godina. U Rumuniji je uništeno više od milion hektara useva.

Niski vodostaji

Vodostaji reka širom Evrope dostigli su veoma nizak nivo, što smanjuje proizvodnju električne energije iz hidroelektrana i otežava plovidbu teretnih brodova. Vodostaj Rajne kod Lobita u Holandiji sada je niži nego tokom vrelog leta 1976. godine, kada je zabeležen dotadašnji minimum. Naučnici upozoravaju da bi ovi poremećaji mogli dovesti do rasta cena hrane i energije, pri čemu će domaćinstva sa nižim prihodima biti najviše pogođena.

Istraživači navode da postoji snažna veza između klimatske krize izazvane ljudskim aktivnostima i sve izraženijeg isušivanja evropskih leta.

„Već sada primećujemo povećanu sklonost ka neuobičajenom isušivanju zemljišta još u proleće, pre nego što leto uopšte počne“, rekao je dr Dominik Šumaher sa ETH Ciriha.

„To je posledica naših aktivnosti. Kako temperature rastu, atmosfera postaje sve žednija i sve brže izvlači vlagu iz reka, jezera, akumulacija i zemljišta. Što je vazduh topliji, to intenzivnije isušuje zemljište.“

Šumaher je dodao da je suša 2026. godine nastupila dva meseca ranije nego velika suša iz 2022. godine. Ova godina donela je i naročito opasne uslove za izbijanje šumskih požara u zapadnoj Evropi.

„Kada sezona počne sa dovoljno vlage, a zatim veoma brzo pređe u ekstremnu sušu, stvaraju se idealni uslovi za katastrofalnu sezonu požara, jer vegetacija najpre bujno raste, a potom postaje lako zapaljiva“, objasnio je Šumaher.

Dr Marijam Zakarija sa Imperijal koledža u Londonu, koja je takođe učestvovala u istraživanju, izjavila je:

„Najviše zabrinjava to što se ovakvi uslovi javljaju već pri zagrevanju planete od 1,4 stepena Celzijusa. Ako globalne emisije nastave da rastu i temperatura dostigne 2,8 stepeni, kako se predviđa, verovatnoća ovako intenzivnog isparavanja mogla bi da se udvostruči. Bez brzog i odlučnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Evropu očekuje budućnost u kojoj će ovakva vrela i sušna leta postajati sve češća.“

Suše kao upozorenje

Izvršni sekretar Ujedinjenih nacija za klimatske promene, Sajmon Stil, rekao je:

„Sve ozbiljnije suše predstavljaju upozorenje koje se više ne može ignorisati – naša planeta se pregreva. Dok god čovečanstvo nastavlja da sagoreva ogromne količine uglja, nafte i gasa, ove razorne suše izazvane klimatskim promenama biće sve ozbiljnije i sve skuplje, kako za domaćinstva tako i za čitave privrede. Rešenje je, međutim, jasno: potrebno je mnogo brže preći na obnovljive izvore energije.“

Analizu je sproveo konzorcijum naučnika World Weather Attribution (WWA), koristeći naučno potvrđene metode za procenu suše u zapadnoj Evropi, uključujući Englesku, Francusku, Španiju, Portugal i Italiju, u periodu od aprila do juna. Pošto se istočna Evropa već godinu dana suočava sa smanjenom količinom padavina, analiza za taj region, koja obuhvata 15 zemalja od Belgije do Estonije, odnosila se na poslednjih dvanaest meseci.

Ljudske aktivnosti doprinose suši

Istraživači su koristili meteorološka merenja i klimatske modele kako bi uporedili uslove suše u današnjem, znatno toplijem svetu sa uslovima koji bi postojali da nije došlo do globalnog zagrevanja od 1,4 stepena Celzijusa.

„U oba proučavana regiona utvrđeno je da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima učinile sušu iz 2026. godine znatno ozbiljnijom“, zaključili su autori studije.

Prethodno istraživanje organizacije WWA pokazalo je da je toplotni talas krajem juna bio najintenzivniji ikada zabeležen u Evropi i da bez klimatske krize ne bi bio moguć. Procenjuje se da je zbog ekstremno visokih temperatura preminulo oko 20.000 ljudi širom Evrope, među kojima oko 2.200 u Engleskoj i Velsu.

Posebna studija, objavljena u četvrtak, procenila je da su izgubljeni radni sati usled visokih temperatura samo u Ujedinjenom Kraljevstvu prouzrokovali ekonomsku štetu veću od jedne milijarde funti.

Tom Lankaster iz britanske organizacije Energy and Climate Intelligence Unit izjavio je:

„Ovogodišnji toplotni talasi bili su šokantan podsetnik da klimatske promene nisu problem budućnosti, već sadašnjosti. One pogađaju same temelje našeg načina života, a ništa nije važnije od sigurnog i bezbednog snabdevanja vodom za piće i proizvodnju hrane.“

Helen Vejkham, predsednica engleske Nacionalne grupe za sušu, rekla je:

„Sušno vreme smanjuje naše zalihe vode, dok visoke temperature istovremeno povećavaju njenu potrošnju. To je veoma nepovoljna kombinacija.“

Izvor: The Guardian