Evropa bi trebalo da poveća ulaganja u električne mreže sa 40 milijardi evra na do 80 milijardi evra godišnje, a veliki deo tih sredstava će otići u nove linije i infrastrukturu, smatraju u WindEurope. S tim se slaže i nezavisni energetski analitičar Davor Štern koji ističe da se očekuje da Hrvatska postane veliki proizvođač i izvoznik električne energije iz obnovljivih izvora, pa se zato mora na vreme pobrinuti da njen sistem bude tako napravljen da se ne dogodi da zbog velikih količina proizvedene električne energije izvozi viškove energije po cenama ispod tržišnih, po principu gas po jedan cent.

Nema energetske tranzicije bez proširene električne mreže i većih prenosa. Upravo Evropa mora više da ulaže u svoje električne mreže, jer bez ovih kritičnih ulaganja ne može da ostvaruje svoje ciljeve energetske sigurnosti i klime, stav je WindEurope.

Izgradnja prenosnih i distributivnih mreža

WindEurope, glas industrije vetra, sa više od 500 članova aktivnih u više od 35 zemalja,u fokus stavlja kao imperative ubrzanje izgradnje prenosnih i distributivnih mreža, ojačanje postojeće mreže i povećanje njihove fleksibilnosti.

U prilog tome da je ova tema sve prisutnija, govori i nedavni događaj. Naime, 7. septembra je ENTSO-E (Evropska mreža operatora prenosnog sistema za gas) bio domaćin EU Foruma o električnoj mreži. Pored poverenika za energetiku Kadrija Simsona i evropskih kreatora politika, okupili su se mrežni operateri i čelnici industrije, koji su izneli konkretne korake za razvoj električnih mreža, inače ključnih za postizanje ciljeva Evropskog zelenog plana.

Ulaganje u prekograničnu strukturu

Na primer, najnoviji desetogodišnji plan razvoja mreže ENTSO-E pokazuje da je potrebno da Evropa uloži šest milijardi evra godišnje do 2040. godine samo u prekograničnu infrastrukturu, što će smanjiti račune potrošača za 9 milijardi evra godišnje.

Predsednik ENTSO-E Zbynek Boldiš, ocenio je Forum o električnim mrežama kao jedinstvenu priliku za aktere energetskog sistemaa da raspravljaju o izazovima i budućim prilikama vezanim za ulogu električnih mreža u energetskoj tranziciji. Svoju odlučnost da će mreže uvesti u političku raspravu, potvrdio je poverenik EU za energetiku Simson navodeći da su mreže u samoj srži evropskog energetskog sistema.

Obnovljivi izvori se šire

Međutim, izvršni direktor WindEurope Džajls Diskson je u analizi stanja skrenuo pažnju na nedovoljna ulaganja u Evropi u svoje električne mreže, dok se, s druge strane, obnovljivi izvori energije brzo šire, pa su električna vozila u porastu, kao i prodaja toplotnih pumpi. Sve to mreža ne prati zbog toga što se ne širi istim tempom.

Potrebno je da Evropa poveća ulaganja u mrežu sa 40 milijardi evra na do 80 milijardi evra godišnje. Velik deo će otići u nove linije i infrastrukturu. Ali, takođe, Evropa mora da optimizuje svoje postojeće mreže. Tehnologija i finansije – lako su dostupni. EU bi trebalo da električne mreže definiše kao jedan od svojih ključnih energetskih prioriteta”, objasnio je Dikson.

Kočnice za energiju vetra

Odloženo spajanje na mrežu koči širenje energije vetra, pa se u njihovoj analizi navodi da je EU, koja želi da instalira oko 30 GW nove energije vetra svake godine, od sada –  do 2030, prošle godine instalirala samo polovinu toga. Za blagovremenu  instalaciju novih projekata energije vetra prozvana su glavna uska grla u vidu odgođenog pojačanje mreže i spajanja na mrežu. Na primer, u Španiji više od 100 GW projekata obnovljivih izvora čeka na priključenje na mrežu, a u Rumuniji više od 50 GW.

Vlade moraju da pojednostave proces povezivanja na mrežu i osiguraju da se prijave odobravaju što je brže moguće,navode u WindEurope. Takođe, potrebno je da se razjasne pravila o priključku na mrežu i objavljivljuju redovni podaci o zagušenju, smanjenju i raspoloživom kapacitetu mreže.

Uska grla i u lancu snabdevanja

U preporukama u WindEurope navode da je takođe potrebno da Evropa proširi svoje proizvodne kapacitete za mrežnu opremu. Tvrde da evropski lanac snabdevanja mrežnom opremom – trafostanice, transformatori, kabkovii, transformatori, sklopna oprema, danas nije dovoljno veliki.

Mogućnost proizvodnje je do 1900 km morskih kablova godišnje, dok je Evropi potrebno do 3200 km do 2030. Neophodno je i da Evropa proširi svoju proizvodnju transformatora i trafostanica.

Novac na sto

„Države bi to trebale da namenskim finansiranjem podrže i ubrzaju izdavanje dozvola za nove fabrike. EU je predložila Net-Zero Industry Act kako bi ojačala i proširila svoje proizvodne kapacitete čiste tehnologije. To izričito uključuje tehnologije prenosa. Ali kako sada stvari stoje, ovaj zakon nije zadovoljavajući, a EU mora da staviti novac na sto, kako bi pomogla da se ulaganja ostvare”, stoji u njihovoj analizi.

Ovi problemi se ogledaju i u Hrvatskoj kroz nemogućnosti odobravanja novih projekta zbog nedovoljnih kapaciteta u prenosnim mrežama, pa se očekuju i buduća rešenja za skladištenje viškova energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije.

Nova energetska strategija

„Potrebno je da se osmisle novi sistem prenosa električne energije koji bi zadovoljio sve potrebe i mogućnost skaldištenja, kao i prekogranične trgovine koja bi se odvijala u realnom cenovnom sistemu. Naime, očekuje se da će Hrvatska postati veliki proizvođač i izvoznik električne energije iz OIE, pa se mi moramo na vreme pobrinuti da naš sistem bude tako napravljen da nam se ne dogodi da zbog velikih količina proizvedene električne energije izvozimo viškove po cnama ispod tržišnih, po principu gas po jedan cent, kaže nezavisni energetski analitičar Davor Štern.

Neophodna modernizacija sistema prenosa

Hrvatsku energetsku strategiju bi, prema Šternu, trebalo inovirati, odnosno Štern smatra da bi trebalo napraviti novu strategiju koja će uzeti u obzir planiranje sveobuhvatne energetske bilanse koji su potrebni Hrvatskoj, kao i modalitete i mogućnosti izvoza kroz modernizaciju celokupnog sistema prenosa.

„Pošto će to biti sveobuhvatan evropski projekat, to za naš Dalekovod otvara mogućnost da postane značajan i konkurentni u velikom poslu koji predstoji u Evropi”, zaključuje Štern.

Izvor: Poslovni dnevnik