Globalni rast cena energije, na neki način pokazuje kako izgleda haotičan prelazak na zeleniju energiju. Jedan od lekova za nestabilne cene fosilnih goriva je više obnovljivih izvora energije.

Uzmimo za primer Evropu. Brzine vetra bile su ispod proseka ove godine, što je dovelo do većeg oslanjanja na prirodni gas. Taj fenomen se poklopio sa globalnom krizom snabdevanja, koja je još više podigla cene. Kao rezultat toga, prljavije elektrane na ugalj se pojavljuju na mreži. To nije dobar imidž za Evropsku uniju, koja se probija kroz ambicioznu zelenu strategiju. Nije ni za Veliku Britaniju, koja bi trebalo da bude domaćin globalnih klimatskih pregovora u novembru u Glazgovu.

„Kako smo počeli da ukidamo kapacitete na ugalj i nuklearnu energiju, koji su u sistemu decenijama, postoji rizik da će cene morati dodatno da rastu. Ukoliko dođe do ugrožavanja pouzdanosti električne energije i značajnog povećanja cena energije koju ljudi plaćaju, moglo bi doći do značajnih političkih potresa“, rekao je Tobi Cuture, direktor konsultantske kuće E3 Analytics.

Uprkos nekim brigama, to se još uvek nije dogodilo u velikoj meri u Evropi. Mogući razlog je taj što se kontinent nije suočio sa široko rasprostranjenim rizikom od nestanka struje, poput onih koji su ove godine viđeni u Kaliforniji, Teksasu i Njujorku. Drugi razlog bi mogao biti to što troškovi energije, kao deo prihoda, ostaju ispod istorijskih nivoa. Ili je to odraz da Evropljani, koji smatraju da su klimatske promene jedna od najvećih briga, možda prihvataju nešto više cene energije, sa ciljem da dovedu do smanjenja ugljenika u svetu.

Tržište ugljenika utiče na cenu električne energije

Ne bi trebalo da čudi što su fosilna goriva skupa. Solarna energija i energija vetra su sada jeftinije od gasa ili uglja u većem delu sveta, navodi istraživačka grupa BloombergNEF. Obnovljivi izvori su, takođe, mnogo manje nestabilni. Troškovi solarne energije i energije vetra su zaključani u vreme postavljanja. Za razliku od cene fosilnih goriva, na koju može uticati mnoštvo faktora, od nesreća pri bušenju do geopolitike.

Ta razlika u troškovima je još izraženija u Evropi zbog tržišta ugljenika, čiji je cilj da destimuliše ulaganja u prljave izvore energije. Uprave elektrana moraju da plate svaku tonu ugljen-dioksida koju emituju. Cene su se ove godine skoro udvostručile na 60 evra (72 dolara) po toni. To je povećanje od 18% od sredine jula, kako je više postojenja prešlo sa gasa na ugalj, koji proizvodi više CO₂.

Struja u Evropi poskupela je nakon skoka cena gasa i ugljenika

Izvor: ICE

Napomena: Gas je mesečna holandska cena fjučersa; Ugljenik je cena fjučersa decembra 2021

Kompanije i investitori su, takođe, povećali cene kupovinom dozvola (za emisiju CO2) ove godine, u očekivanju da će planovi EU da ubrza smanjenje emisija smanjiti ponudu. Analitičari BNEF -a su u martu prognozirali da će cena ugljenika dostići 60 evra do 2024. Nekoliko meseci kasnije već su predviđali da će cene dostići 65 evra do kraja ove godine.

Ekonomija ugljenika, za koju se očekivalo da će doći godinama kasnije je već ovde. Sa tako snažnom politikom, odgovor na veće cene energije nisu više fosilna goriva, već veća ponuda obnovljivih izvora energije.

„Ono što vidimo na tržištima električne energije definitivno se može izbeći. Cene električne energije ne moraju biti ovako visoke, samo moramo biti ozbiljni u vezi sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije”, rekao je Cuture.

Poskupljenje električne energije u Evropi

Razmotrite šta se dešava u Španiji. Cene energije su se ove godine više nego utrostručile, na više od 150 evra po megavat satu. To je delimično zbog manje brzine vetra. Razlog je i taj što Španija nedovoljno ulaže u solarnu energiju, uprkos činjenici da je među najosunčanijim državama u Evropi. Španija je to ispravljala poslednjih godina. Međutim novi kapaciteti za snabdevanje nisu bili spremni na vreme da bi se izbegla trenutna kriza električne energije. To je navelo vladu da pokuša da ubrza izgradnju.

Na kraju će se cene sniziti dodatnim snabdevanjem iz gasa. Mnoge zemlje bloka su se obavezale da će ugasiti postrojenja na ugalj već 2025. godine. Prelazak na najprljavije fosilno gorivo neće više biti opcija u budućnosti. U roku od nekoliko godina, trebalo bi da vidimo veliki proboj obnovljivih izvora energije sa pratećim tehnologijama, kao što su vodonik ili baterije nove generacije.

Putevi ka postizanju neto nulte emisije do 2050. se prikazuju kao glatke krive na prezentacijama analitičara. Uzburkane cene elektične energije u Evropi podsećaju da će stvarnost biti mnogo drugačija.

Izvor: Bloomberg