Evropska komisija je u sredu objavila prolećni Paket Evropskog semestra, koji, između ostalog, sadrži preporuke na području privredne i socijalne politike. Prolećni paket se zasniva na programima stabilnosti i nacionalnim reformskim programima koje države članice dostavljaju Komisiji. U sklopu toga, Komisija je dala tri preporuke Hrvatskoj za ovu i sledeću godinu.
Prva preporuka Komisije je da se mere podrške koje su na snazi kako bi se privredi i stanovništvu smanjili troškovi energije obustave do kraja ove godine i da se uštede postignute na taj način usmere u smanjenje budžetskog deficita.
U slučaju novog povećanja cena energije koje bi tražilo dodatne podsticaje, ti podsticaji bi trebalo da budu usmereni na zaštitu ranjivih domaćinstava i preduzeća, da budu finansijski priuštive i morale bi da sadrže podsticaje za štednju energije.
Preporuka svim članicama EU
Komisija je preporučila svim zemljama članicama da ukinu energetsku podršku.
Takođe, u prvoj preporuci se ukazuje na potrebu vođenja razborite fiskalne politike, ograničavanjem nominalnog povećanja primarnih neto rashoda do najviše 5,1 odsto u sledećoj godini. Preporučuje se i da se sačuvaju nacionalno finansirana javna ulaganja i osigura efoikasnost korišćenje bespovratnih sredstava iz Mehanizma oporavka i otpornosti i ostalih evropskih fondova, naročito za podsticaj zelene i digitalne tranzicije.
Za period nakon 2024. godine preporučuje se da se nastavi sa srednjoročnom fiskalnom strategijom postupne i održive konsolidacije, zajedno sa investicijama i reformama koje vode prema većem, održivom rastu, kako bi se u srednjoročnom periodu postigla razborita fiskalna pozicija.
Realizacija REPowerEU
U drugoj preporuci Komisija kaže da bi Hrvatska trebalo da nastavi sa snažnom realizacijom plana oporavka i otpornosti i da brzo dovrši poglavlje REPowerEU, kako bi što pre krenula s njegovom realizacijom. Takođe, preporučuje se brzo sprovođenje programa kohezione politike.
Komisija u trećoj preporuci ističe potrebu da se smanji zavisnost od fosilnih goriva bržim razvojem obnovljivih izvora. To se posebno odnosi na energiju vetra i sunca i geotermalnih izvora, dovršavanjem nepotpunog zakonodavnog okvira, pojednostavljenjem administrativnih postupaka za izdavanje dozvola i postupaka za instalisanje opreme, poput solarnih panela u višestambenim zgradama.
Komisija navodi da Hrvatska uvozi oko 53 odsto potrošene energije godišnje, iako ima veliki potencijal u obnovljivim izvorima, naročito u energiji vetra i sunca i geotermalnim izvorima. Polovina proizvodnje dolazi iz hidroelektrana, učešće vetroelektrana je povećano na 14 odsto, ali je udeo solarne energije svega jedan odsto.
Podrška malim proizvođačima
Preporučuje se i podrška malim proizvođačima obnovljive energije, poboljšanje prenosne i distribucijske mreže električne energije, posebno poboljšanjem prenosne veze između severa i juga zemlje i brže uvođenje pametnih brojila.
Takođe se preporučuje brža realizacija mera za energetsku efikasnost, uključujući instalisanje toplotnih pumpi, da se smanji zavisnost od fosilnih goriva u saobraćajnom sektoru promovisanjem održivih rešenja, naročito u železničkom sektoru i elektrifikaciji druzmskog prevoza.
Komisija preporučuje Hrvatskoj i da pojača napore za sticanje veština potrebnih za zelenu tranziciju. U svojoj analizi Komisija navodi da nedostatak radne snage i potrebnih veština u proizvodnji, razvoju i održavanju tehnologija s nultom emisijom predstavljaju uska grla u tranziciji naprivredu s nultom emisijom.
Izvor: HRT
