Zapravo se Evropski parlament ovih dana nateže s reformom agrarnih subvencija unutar Evropske unije, jednog od najvećih reformskih projekata EU. No tu je i zahtev kojeg podržava udruženje poljoprivrednika Copa-Cogema, da se u budućnosti zabrani nazivanje nekih proizvoda pljeskavicom, burgerom ili kobasicom ako u njemu, zaista nema mesa. Dakle, zabrana proizvoda poput „soja kobasica" ili „veggie pljeskavica" jer oni samo, kako se obrazlaže, zbunjuju kupca i navode ga na pogrešne zaključke, piše Dojče Vele.
Izgleda kao meso ali nije meso: uvreda za mesojede?
No postavlja se pitanje kome bi zapravo koristio ovaj zakon i bi li on uopšte bio prikladan vremenu i svrsishodan. Pre se Evropskoj uniji uvek iznova prebacivalo da se bavi sitničarenjem i donošenjem suvišnih i besmislenih pravila. Kao primer se često navodi odredba o zakrivljenosti krastavaca. Boris Džonson, današnji premijer Velike Britanije, a u osamdesetima novinar u Briselu, postao je poznat pišući upravo kritike na račun ovih besmislenih pravila. Između ostalog su godinama ovakve priče i dovele do Brexita.
Često se kao besmislena navodi i odredba o traktorskim sedištima koja reguliše oblik, materijal i veličinu EU traktorskog sedišta. Ali, ova ideja nije bila plod briselske birokratije nego želja bavarskog udruženja proizvođača traktora.
Slično je sada i s pitanjem „veggie burgera": ne radi se o ideji nekog činovnika u Briselu nego o želji irskih poljoprivrednika, koji vode bitku protiv pljeskavice u kojoj se ne nalazi meso. Ova borba je pomalo nerazumljiva jer, zašto nekome nedozvoliti da jede pljeskavicu od mlevenog graška i soka cvekle? I, nije li potpuno svejedno kako će se ovo kulinarsko dostignuće nazivati?
Isto tako se kobasicom ne sme nazvati jelo kod kojeg je u crevo neživotinjskog porekla utisnuta masa od lešnika ili kinoe, a ne od svinjetine, junetine ili jagnjetine.
No, nemamo li zaista važnijih briga? U senci rasprave o EU budžetu, reformama poljoprivrednih subvencija, podizanju klimatskih ciljeva i ponovnog dramatičnog povećanja broja novozaraženih koronavirusom, poljoprivrednicima bi zaista trebalo poručiti: idite kućama i dajte zastupnicima da se bave važnijim temama. Oni za „burgere" i „kobasice" zaista nemaju vremena.
Postoji li nešto kao zaštita pojma „burger"?
Već i površni pogled u Wikipediju otkriva mnoge priče vezane uz pojam „burger". Po jednoj legendi hamburški mornari su u beli svet odnosili svoje mlevene odreske koje su stavljali u zemlju. Po drugoj teoriji, burger je izmislio jedan ugostitelj na svetskoj izložbi u St. Louisu 1904. godine, a po trećoj „hamburger" uopšte ne dolazi iz nemačke luke, nego iz jednog istoimenog mesta u saveznoj državi Njujork. Dakle, kako zaštititi proizvod koji ima tako „nestabilno" poreklo? Ili, kada se pod tim pojmom podrazumeva jako široki dijapazon proizvoda: od industrijski proizvedene smrznute pljeskavice do mlevenog odreska od najskuplje organske govedine. Zašto onda hamburger ne bi moglo biti i jelo s pljeskavicom u kojoj nema mesa.
Od čega se sve može napraviti pljeskavica?
Zapravo se pljeskavice za hamburgere mogu praviti od svega što se da usitniti i od čega se može napraviti masa za pečenje. I, zato bi vegetarijanski hamburger trebali biti smeštene u kategoriju “može se, ali ne mora”.
Sloboda da se jedu najrazličitije stvari spada u evropsku tradiciju: od raznih punjenih životinjskih želudaca, svinjskog u Nemačkoj ili ovčijeg u Škotskoj, preko puževa ili svakojakih žitelja mora. Još niko nije umro zato što je umesto pljeskavice od govedine pojeo pljeskavicu od soje.
Možda bi se trebalo prisetiti kantina s početka 20. veka, kada su vegetarijanci bili zaista retka vrsta. Tada su kuvari spravljali „uštipci" od šargarepe, graška i ostalih ne mesnih ostataka. I, tako je nastalo jelo koje se jede i izvan vegetarijanskih krugova „povrtni uštipci". Možda ovo jelo ponovo postane moderno, „vintage". Ako se još krsti engleskim nazivom poput „Veggie-fried-pattie", uspeh je zagarantovan.
