Fjučersi prirodnog gasa premašili su u četvrtak cenu od 65 evra po megavat-satu na holandskom virtuelnom tržištu gasa TTF, glavnom referentnom tržištu za gas u Evropi, dostigavši najviši nivo od marta, nastavljajući rast koji je od početka godine podigao cene za više od 130%.

Rast cena dolazi usred još jednog toplotnog talasa širom Evrope, a upravo su visoke temperature jedan od razloga zbog kojih se predstojeća zima oblikuje kao skupa.

Rekordne temperature povećavaju potražnju za električnom energijom, dok suša i vrućine smanjuju proizvodnju iz hidroelektrana i nuklearnih elektrana. Zbog toga elektrane na gas moraju da nadoknađuju deo manjka, upravo u periodu kada bi Evropa trebalo da povećava količine gasa u skladištima.

Cene gasa su i dalje znatno ispod maksimuma od 350 evra/MWh, dostignutog tokom energetske krize 2022. godine, izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu. Ipak, Evropa ulazi u zimu sa ispražnjenim zalihama i malo prostora za novi poremećaj u snabdevanju.

Zašto cene gasa u Evropi ponovo rastu

Rast cena ubrzao se u najnepovoljnijem mogućem trenutku.

Evropa tokom leta obično intenzivno puni skladišta gasa kako bi se pripremila za period kada domaćinstva počnu da troše zalihe za grejanje.

Ove godine punjenje skladišta poklopilo se sa nizom poremećaja.

Ormuski moreuz i dalje je praktično zatvoren, Norveška je produžila remonte na gasnim poljima, dok je suša smanjila proizvodnju hidroelektrana i nuklearnih elektrana.

Elektrane na gas nadoknađuju deo tog manjka u trenutku kada potražnja za električnom energijom raste zbog toplotnog talasa, čime se povećava potražnja za istim energentom koji je Evropi potreban za punjenje skladišta pred zimu.

Rezultat je tržište sa veoma malo prostora za dodatne poremećaje.

„Nekoliko nepovoljnih rizika na strani ponude se ostvarilo, dok su nivoi gasa u skladištima istorijski niski uoči grejne sezone“, rekao je Danijel Kral, ekonomista kompanije Oxford Economics, u nedavnoj analizi.

Ta kompanija očekuje da će u septembru povećati prognozu cena gasa u Evropi, potencijalno na prosečnih gotovo 60 evra/MWh tokom četvrtog kvartala 2026. i prvog kvartala 2027. godine — što je i dalje ispod nivoa po kojima se gas trgovao u četvrtak.

Evropa je postala otpornija, ali nije imuna na vremenske prilike

Evropa je smanjila potrošnju gasa za približno 15–20% u odnosu na 2021. godinu. Industrija je smanjila upotrebu gasa, obnovljivi izvori su prošireni, a toplotne pumpe zamenile su deo sistema za grejanje na gas.

Istovremeno, globalna ponuda LNG-a je povećana. Evropa sada ima više terminala za uvoz i može da privuče isporuke kada cene porastu. Zbog toga je potpuna fizička nestašica gasa mnogo manje verovatna nego tokom krize 2021–2022. godine.

Međutim, manja potrošnja ne uklanja najveću ranjivost Evrope.

Oxford Economics navodi da je veza između temperature i potražnje za gasom i dalje gotovo potpuna. Prošle zime, kada su temperature nakratko pale ispod dugoročnog proseka, ušteda gasa u Evropi u odnosu na nivoe pre 2021. godine smanjila se na svega 5–10%.

Evropa je smanjila svoje uobičajene potrebe za gasom. Nije, međutim, eliminisala zavisnost od gasa kada zima postane neuobičajeno hladna.

Zbog toga su skladišta toliko važna.

Skladišta predstavljaju tampon između normalne zime i poremećaja u snabdevanju.

Kada su zalihe visoke, trgovci mogu da apsorbuju hladni talas bez agresivnog nadmetanja za nove isporuke. Kada su zalihe niske, svaka nedelja sa temperaturama nižim od očekivanih pretvara se u trku za raspoložive količine gasa.

Broj koji je najvažniji

Evropska skladišta gasa bila su početkom avgusta popunjena svega oko 57%.

Podaci organizacije Gas Infrastructure Europe pokazuju da je nivo popunjenosti 1. avgusta iznosio 57,1%, što je najniži nivo za taj period godine u istorijskoj seriji podataka.

Pravila EU i dalje predviđaju cilj od 90% popunjenosti skladišta, mada zemlje sada imaju veću fleksibilnost u pogledu trenutka kada moraju da ga dostignu. Cilj može biti ostvaren između 1. oktobra i 1. decembra, dok teški tržišni uslovi omogućavaju dodatnu fleksibilnost.

Brisel je takođe pozvao zemlje da razmotre korišćenje te fleksibilnosti i smanje cilj na 80% kada tržišni uslovi otežavaju punjenje skladišta.

Skladišta su evropska energetska ostava.

Gas bi mogao da postane problem za ECB

Tu rast cena gasa prestaje da bude samo energetska tema.

On postaje pitanje inflacije, a samim tim i problem za Evropsku centralnu banku (ECB).

Veleprodajne cene gasa kreću se brže od cena koje plaćaju domaćinstva, jer snabdevači često unapred ugovaraju i hedžuju nabavke nekoliko meseci unapred. Oxford Economics procenjuje da prosečan prenos veleprodajnih cena na potrošačke cene dostiže vrhunac oko šest meseci nakon početnog rasta.

Međutim, ta zaštita slabi ukoliko cene ostanu visoke. Kako ugovori ističu, a snabdevači ih obnavljaju, maloprodajne cene postepeno se približavaju veleprodajnim.

Uticaj će se značajno razlikovati širom Evrope.

Nemačka i Austrija uglavnom imaju duže ugovore sa fiksnim cenama, što usporava prenos viših veleprodajnih cena. Francuska, Italija i Španija reaguju brže. U Holandiji je prenos gotovo neposredan.

Italija se izdvaja jer kombinuje relativno brz prenos cena sa velikom zavisnošću od gasa. Zbog toga Oxford Economics upravo Italiju izdvaja kao veliku evropsku ekonomiju koja je najizloženija šoku izazvanom rastom cena gasa.

To znači da rast cena gasa nije samo priča o energentima. On bi mogao da postane i priča o monetarnoj politici.

Oxford Economics procenjuje da bi ukupna inflacija u evrozoni u drugoj polovini 2026. godine mogla da bude bliža 3,5% pri sadašnjim veleprodajnim cenama gasa, u odnosu na nešto više od 3% koliko predviđa najnoviji osnovni scenario.

ECB je već povećala kamatne stope kao odgovor na inflatorni šok izazvan energijom.

Tržišta uveliko očekuju još jedno povećanje od 25 baznih poena u septembru.

Projekcije same ECB iz juna već su pokazivale da će ukupna inflacija ostati povišena zbog viših cena energije, uz očekivanje da će dostići 3,4% u trećem i četvrtom kvartalu 2026. godine.

Hladnija zima bi zato mogla da stvori neprijatnu kombinaciju: slabiju kupovnu moć domaćinstava i više kamatne stope.

Izvor: EN