Kriza energetskog tržišta uzela je maha još 2021. godine, a situacija se dodatno zaoštrila početkom rata u Ukrajini i sankcijama prema Rusiji. Balans energetske trileme, koji podrazumeva sigurnost, pristupačnost i održivost, u potpunosti je narušen: cene gasa i električne energije u EU su na istorijski najvišim nivoima, ugrožavajući krhak ekonomski oporavak od pandemije virusa korone koja se još nije završila.

Inflacija u evrozoni bi mogla u martu da dostigne zastrašujućih 7,5%, – kao rezultat inflacije u energetskom sektoru od 28,6%,. Potrebno je istaći da je u januaru 2021. godine, u energetici bila prisutna deflacija od -4,2%, – negativna inflacija do koje je došlo zbog pada cena i obimne ponude energije, odnosno, energenata. Sve je više onih koji zaključuju da Laissez-fair ekonomija ne sme i ne bi trebalo da se primenjuje na energetskim tržištima, jer dinamika rebalansa ponude i potražnje slobodnog tržišta može da funkcioniše u okruženju privremenih cenovnih fluktuacija. U trenutnoj situaciji, koju karakterišu tržišna kolebanja i fluktuacije – koje bi, potencijalno, mogle da postanu redovna pojava – određivanje cena na sadašnji način, proizvodi ekonomsku štetu, zbog čega Evropski institut za studije sigurnosti (EUISS) upozorava da je neophodna nužna reforma energetskog tržišta.

Koreni današnje energetske krize

Međutim, kako se desio svojevrsni slom evropskog energetskog tržišta, koji još niko službeno nije proglasio? U pandemiji COVID-a došlo je do rekordnog pada potražnje za energijom, praćenog i padom cena koje su na momente ulazile u negativu, što se, inače, retko događa. Svet je blokiran pandemijskim restrikcijama, 2021. godine započinje intenzivna kampanja vakcinacije, kompanije i dalje dobijaju veliku državnu pomoć, privreda je na infuziji, koja počinje polako da je vraća u život. Glavni pokretač krize energetskog tržišta su cene prirodnog gasa, goriva od koga se dobija 22% električne energije u Evropskoj uniji. Nakon nafte i naftnih derivata, prirodni gas je drugi po važnosti energent u EU bloku. Početkom prošle godine, cene gasa su iznosile oko 20 evra/MWh. U Evropi i Aziji zimska sezona 2020/2021. bila je neobično hladna – a to su dva tržišta koje se tradicionalno bore za isporuke LNG-a. Početkom godine, cene transporta gasa dostigle su rekordne nivoe, dok je najveći deo isporuke otišao u Aziju. Naime, primena stimulativnih mera, uz brzi porast broja vakcinisanih, ubrzala je privredni oporavak i povećala potražnju za energijom u industriji, posebno u zemljama koje su prednjačile u oporavku. To se, pre svega, odnosi na Kinu, koja je postala najveći uvoznik LNG-a početkom 2021.

Poučne lekcije za budućnost

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u drugom kvartalu prošle godine potrošnja gasa u EU porasle je za 25%, što je najveći godišnji rast od 1985. Evropa, posebno Nemačka i Holandija, zemlje koje petinu potreba za električnom energijom dobijaju iz vetroelektrana, lani su se suočile s neodgovarajućim vremenskim uslovima, u kojima danima, jednostavno, nije bilo vetra. Smanjeno učešće vetroelektrana u proizvodnji podstaklo je upotrebu prirodnog gasa i uglja, kojima je cena, takođe, značajno porasla. Tu dolazimo do činjenice da skladištenje baterija neće moći tako brzo da reši sličan  problem kada se bude pojavio u budućnosti, i to je jedna od poučnih lekcija iz ove krize.

Poluprazna gasna skladišta

Na tržište je dodatno loše uticalo i povlačenje Nemačke iz nuklearne energetike, dok je Holandija za 2022. godinu najavila potpuno zatvaranje gasnog polja Groeningen (to je, u međuvremenu, odloženo iz objektivnih razloga). Istovremeno, zahvaljujući prethodno navedenim uticajima koji su podstakli potrošnju fosilnih goriva, kao i produženoj hladnoći, prirodni gas se u evropskim skladištima spustio na izuzetno nizak nivo.

U maju 2021. godine zalihe gasa su bile na nivou od 30 milijardi kubnih metara, u odnosu na oko 90 milijardi kubnih metara u pandemijskoj 2020. godini. Rast cena gasa na berzama je započeo u maju 2021. godine i veliki broj trgovaca je spekulisao čekajući njihov pad, koji se nije dogodio, već se, naprotiv, rast cena u avgustu znatno ubrzao. Početkom grejne sezone u oktobru, gasna skladišta širom Evrope dočekala su poluprazna, što nije slutilo na dobro. Gasprom, glavni snabdevač gasom, ispoštovao je tokom 2021. godine dugoročne ugovore o snabdevanju, ali, za razliku od prethodnih godina, nije trgovao platformama za trgovanje. Moguće je da je to, u nekoj meri, smanjilo količinu gasa na tržištu, ali, što je još bitnije – prepoznata je poruka tržištima da gasa nema dovoljno. Usled nastalog straha, cene su počele da rastu – jer moramo znati da gas u EU, pre fizičke isporuke, promeni vlasnika čak 10 do 12 puta. Odluku Gasproma da se suzdrži od trgovine možemo posmatrati u kontekstu pritisaka oko puštanja u rad gasovoda Severni tok 2, za koji je Nemačka uskratila saglasnost. Drugi faktor je situacija u Ukrajini, usled koje je EU stala uz NATO i SAD.

Rusija je Evropskoj uniji u nekoliko navrata 2021. godine poslala, više-manje, jasnu poruku da je za ovakvu situaciju na gasnom tržištu i sama kriva, jer već nekoliko godina destimuliše dugoročne ugovore o snabdevanju, u korist trgovanju na spot tržištu. Takva politika ne stimuliše Gasprom i trgovce tečnog naftnog gasa koji teže godišnjim ugovorima, ali je delovala stimulativno na tržišta i cene, barem do nedavno.

Cena gasa premašila cenu nafte

Cene prirodnog gasa na spot tržištima u septembru 2021. godine bile su šest i po puta veće nego 2019, da bi se u oktobru dodatno povećale. U dnevnom trgovanju na referentnoj holandskoj berzi TTF, cena prirodnog gasa je u jednom trenutku dostigla neverovatnih 131 evra/MWh, pokazavši da je cena gasa premašila cenu nafte. Već u decembru prošle godine, skladišta su bila na 55% kapaciteta, a upravo je obnova rezervi u skladištima ključni indikator kratkoročne (zimske) i dugoročne otpornosti na tržišne potrese, zbog nestabilnosti energetskog tržišta i ekstremnih cena. Nizak nivo gasa u skladištima pokazuje da Evropa nije zaštićena od dugotrajnih tržišnih fluktuacija. Sigurno je da se nivo gasa u gasnim skladištima neće vratiti na istorijske proseke pre iduće zime, a pitanje je da li će i tada, s obzirom na zlosutna predviđanja industrijskih kupaca i domaćinstava. Rat u Ukrajini i potencijal uvođenja sankcija Rusiji za isporuke gasa dovele su do izuzetno neizvesne situacije, jer LNG ni približno ne može da nadomestiti gotovo 40% gasa koji stiže iz Rusije.

Pošto, zbog rasta cene gasa, sve više proizvodnih kapaciteta u SAD-u postaje operativno, EU bi, teoretski, trebalo da ima na raspolaganju veće količine gasa koji bi stizao brodovima, ali je rat u Ukrajini snažno destabilizovao tržišta. Evropa traži podršku od svojih gasnih partnera, posebno Katara, u vezi sa snabdevanjem gasom. Zbog toga je Katar pokrenuo rešavanje tri godine stare antimonopolske istrage Quatargasovih dugoročnih ugovora za snabdevanje gasom, koji su teško oštetili neke zemlje. Katar je politički poručio da je većina količine gasa pokrivena dugoročnim ugovorima, tako da samo manji deo može ponuditi evropskim kupcima. Zemlje članice EU razvijaju scenarije kako će dočekati iduću zimu, jer se kalkuliše da će isporuke gasa iz Rusije, koje se i dalje realizuju, možda,, ipak prestati. Nivo popunjenosti gasnih skladišta je, za sada, na, tek 26%, a, osim Poljske, Češke i Belgije, trenutno ni jedna država ne puni svoja gasna skladišta. U slučaju prekida isporuke iz Rusije – koji nije u interesu ni Evropskoj uniji, ni Vladimiru Putinu – aktuelna cena gasa za isporuke u trećem kvartalu godine, na nivou od 111 evra/MWh, mogla bi značajno da poraste, a nisu isključene ni redukcije, što bi devastiralo privredu u EU.

Okidač za lančana poskupljenja

Posledice istorijski visokih cena gasa prepoznaju se, tokom čitavog perioda, u cenama električne energije. Cena električne energije je, pre izbijanja rata u Ukrajini, bila sedam i po puta veća u odnosu na prosečnu cenu u periodu 2010-2020. Prosečne veleprodajne cene gasa i električne energije – od 2019. godine, do septembra 2021, porasle su za 429%, odnosno za 230% – pokazala je analiza Evropske komisije. Krajem decembra prošle godine, cene električne energije za isporuke dan unapred, dostigle su i 400 evra/MWh, da bi se početkom godine vratile na 200-tinjak evra/MWh, što je i dalje ekstremno visoko. Rastu cena energije donekle je doprineo i rast cena emisijskih dozvola (ETS dozvole), pošto je cena tone ugljen dioksida za godinu dana porasla na više od 90 evra, što je rast veći od 150%. Visoke cene energije su okidač za poskupljenje robe u energetski intenzivnim industrijama pa je, na primer, cena aluminijuma trenutno na najvišem nivou u odnosu na poslednjih 13 godina.

Slično krizi sa nabavkom vakcina u COVID pandemiji, pokazalo se da Evropa nije uspela da postigne zajedničku politiku nastupa prema dobavljačima gasa, iako je bilo sugestija da se ide na objedinjeno snabdevanje. Protesti industrije i građana podstakli su države na različite mere koje utiču na tržište, od smanjivanja PDV-a na energiju, do raznih transfera iz proračuna za socijalno ugrožene kategorije, ali zajedničke politike nema, a kriza je, pri tom, više „zakačila“ siromašnije i zaduženije članice. Subvencije potrošačima dugoročno smanjuju državne proračune, a kritičari ističu i produžavaju zavisnost od fosilnih izvora energije, što se protivi evropskoj dekarbonizacijskoj strategiji. Umesto dekarbonizacije, sigurnost snabdevanja postala je broj jedan, pri čemu obnovljivi izvori energije pomažu, ali ne mogu da reše zavisnost EU bloka od ruskog gasa, barem ne u narednih nekoliko godina.

Agencija Evropske unije –  EUISS sugeriše da sveobuhvatni stres-test ovog tranzitnog perioda neće baš proći glatko, i da politike moraju biti usmerene prema mehanizmima koji su u stanju da izdrže promenljive fluktuacije na energetskom tržištu. Cenovne fluktuacije s naftom tradicionalno se rešavaju strateškim rezervama, pa bi, po njima, taj pristup trebalo primeniti i na gasno tržište, određujući minimalne strateške rezerve. Druge strategije mogu biti – zajednička nabavka gasa, upravljanje potrošnjom, promena navika potrošača i mere energetske efikasnosti, zatim, veća primena obnovljivih izvora energije – efikasne za lokalnu proizvodnju i potrošnju energije. Rešenje se vidi u radikalnoj dekarbonizaciji, ali će u tom smislu proteći dosta vode ispod mosta, jer je svet dalje čvrsto ukopan u fosilnim izvorima. „Pravedna energetska tranzicija“ je nešto o čemu se priča samo u briselskim hodnicima.

Teško raskidiva veza s gasom

Rat u Ukrajini je na, ionako nestabilnim tržištima, uzrokovao dramatičan rast cena energije. Cene nafte premašile su 110 USD/bl, ruska nafta nestaje s tržišta, a kartel OPEC ne želi da optimalno poveća snabdevanje tržišta. Pre izbijanja rata u Ukrajini, fjučersi za gas, za leto ove godine, bile su na nivou 68 evra/MWh, dok je, cena za 2023. padala na 52 evra/MWh. Početkom marta, fjučersi za gas –  164 EUR/MWh, početkom aprila bilo je 110 EUR/MWh, a očekuje se pad kontinuirano uvećane cene tek za drugi kvartal 2023, i to na 67 evra/MWh. Fjučersi za električnu energiju za 2022. pre izbijanja rata bili su na, ionako, izuzetno visokih 144 evra/MWh, da bi se u martu isporukama za april trgovalo po 254 evra/MWh, dok su isporuke za 2023. trenutno na visokom iznosu od 193 evra/MWh. Ovako visoke cene predstavljaju dokaz da je vreme nižih cena električne energije definitivno okončano! To bi trebalo da pokrene vetar u leđa svim budućim zelenim projektima koji su po trenutnim cenama na tržištu isplativi bez ikakve podrške. Ali, nažalost, obnovljivi izvori energije ne mogu da osiguraju rastuće potrebe za energijom i svet je i dalje snažno zavisan od nafte i prirodnog gasa, kako je zaključila IAEA.

Izvor: Energetika-net