Evropu očekuje još jedno sušno leto

Državne vođe širom Evrope bore se sa sve većom krizom nestašice vode nakon predviđanja metorologa da bi i ovo leto moglo biti sušno izazvano klimatskom krizom. Satelitski podaci koje su analizirali istraživači sa austrijskog Univerziteta u Gracu početkom godine, otkrili su da suša utiče na Evropu u mnogo većim razmerama nego što su istraživači ranije očekivali. Treba napomenuti da je Evropa prošle godine doživela najtoplije leto ikada, sa intenzivnom sušom koja se smatra najgorom u regionu u poslednjih 500 godina.

Vodni resursi u Evropi postaju sve oskudniji zbog sve veće klimatske vanredne situacije, sa rekordnim temperaturama tokom proleća i istorijskim zimskim toplotnim talasom koji uzima vidljiv danak na rekama i skijaškim stazama u regionu, piše CNBC.

Akumulacije u mediteranskim zemljama poput Italije poslednjih nedelja pale su na nivoe vode koji se obično mogu videti u letnjem periodu, ugrožavajući poljoprivrednu proizvodnju, dok su protesti zbog nestašice vode izbili u Francuskoj i Španiji.

Satelitski podaci koje su analizirali istraživači sa austrijskog Univerziteta u Gracu početkom godine otkrili su da suša utiče na Evropu u mnogo većim razmerama nego što su istraživači ranije očekivali.

Studija je objavljena nakon što su istraživači Evropske unije otkrili da je Evropa prošle godine doživela najtoplije leto ikada, sa intenzivnom sušom koja se smatra najgorom u regionu u poslednjih 500 godina.

Istraživači sa Univerziteta u Gracu rekli su da su Evropu pogodile ekstremne suše još 2018. godine, a posledice su postale jasne prošle godine, jer je povlačenje voda izazvalo pustoš u proizvodnji hrane i električne energije, dok su brojne vodene vrste izgubile svoja staništa.

„Pre nekoliko godina nikada ne bih zamislio da će voda biti problem ovde u Evropi, posebno u Nemačkoj ili Austriji. Ovde zapravo imamo problema sa vodosnabdevanjem – moramo da razmislimo o tome“, rekao je Torsten Maier-Gurr, vodeći autor satelitske studije.

2022. je bila „poziv na buđenje“ za evropske lidere

U Španiji, gde su temperature u aprilu porasle na skoro 40 stepeni Celzijusa, premijer Pedro Sančez je istog meseca upozorio da je suša u toj južnoevropskoj zemlji postala jedna od njenih vodećih dugoročnih briga.

„Vlada Španije i ja smo svesni da će debata oko suše biti jedna od centralnih političkih i teritorijalnih debata naše zemlje u narednim godinama“, rekao je Sančez parlamentu, prenosi Asošijeted pres.

Prošlog meseca, španska vlada je odobrila paket od 2,2 milijarde evra u pokušaju da ublaži uticaj suše koja je pogodila njen poljoprivredni sektor.

U međuvremenu, Evropska opservatorija za sušu upozorila je u posebnom izveštaju ranije ove godine da su uslovi u kasnu zimu bili slični onima koji su viđeni prošle godine, kada su visoke temperature i nedostatak padavina rezultirali široko rasprostranjenom i dugotrajnom sušom koja je pogodila veći deo kontinenta.

Najnoviji dostupni podaci pokazuju uslove upozorenja za sušu za više od četvrtine 27-članog bloka EU, dok je 8% regiona u stanju uzbune od suše.

Samanta Burges, zamenica direktora Službe za klimatske promene Kopernikus, rekla je da izgledi ovog leta za velike delove Evrope „ne izgledaju tako zastrašujuće kao pre mesec dana“.

To je zato što je, usred posebno promenljivog proleća, koje je zabeležilo rekordne aprilske temperature u Španiji i Portugalu i razorne bujne poplave u Italiji, jaka kiša širom južne Evrope poslednjih nedelja pomogla je da se dopune rezervoari i poboljša vlažnost zemljišta.

Međutim, Burges je rekla da veliki delovi severne Evrope i zemlje, uključujući Španiju, Francusku i Portugal na jugu, još uvek izgledaju „prilično suvo“ u vreme kada se neki istraživači plaše da bi Evropa mogla da bude na pravom putu za još jedno ektremno toplo leto.

Kloi Brimikomb, istraživač klime na austrijskom Univerzitetu u Gracu, rekla je da je nedostatak vode posebno akutan problem u južnoj Evropi.

„Ali mislim da su centralna i zapadna Evropa manje pripremljene – i da u narednim godinama ima potencijala da ih suša pogodi na način koji zaista ne očekuju. Evropa treba da shvati da klimatske promene utiču na njih. Oni veoma vole da misle da klimatske promene utiču na globalni jug i to je to. I, naravno, mnogo više utiče na te ljude, ali utiče i na Evropu. Ne samo da treba da pomognu globalnom jugu, već moraju da pomognu i sebi kod kuće – a to znači jače mere ublažavanja i prilagođavanja“, rekla je Brimikomb.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti