Energetska kriza koja je zahvatila Evropu oseća se i na prostoru Balkana, a gotovo svakodnevno se priča o merama koje države moraju preduzeti kako bi koliko-toliko zaštitile građane i kompanije od talasa najavljenog poskupljenja.

Ekonomski analitičar Faruk Hadžić ponudio je nekoliko ideja koje bi trebalo da ublaže posledice energetske krize u narednih nekoliko meseci, kako privrednicima, tako i građanima.

Povećanje plata

„Smanjenje stope doprinosa sa postojećih 41,5% na 25% bruto plate za minimalno tri meseca i ugovaranje svih plata u bruto iznosu. Ova mera bi imala za cilj da se poveća raspoloživi dohodak radnika. Pre nekoliko dana sam objasnio ovu meru čija primena bi omogućila da minimalna plata poraste sa 540 na 680 KM. Poslodavci bi imali neutralan efekt, dok bi okvirno ovaj paket indirektne pomoći u FBiH iznosio oko 340 miliona KM“, rekao je Hadžić.

Vanredno usklađivanje penzija

Takođe, kako je istakao, trebalo bi da se donese i odluka o vanrednom usklađivanju penzija u FBiH, što bi okvirno iznosilo 100 miliona KM.

„Podela vaučera u iznosu od 100 KM mesečno za režijske troškove – za penzionere koji imaju zagarantovanu penziju oko 480 KM. Ovom merom bi oko 300.000 penzionera dobilo direktnu pomoć tako što bi penzioner iskoristio ovaj iznos na mesečnom nivou za smanjivanje svojih režijskih troškova u odnosu na račun koji bi dobio. Ovaj paket pomoći bi okvirno iznosio oko 90 miliona KM“, smatra Hadžić.

Paket mera za gorivo

Prema Hadžićevim rečima, deo mera odnosi se i na gorivo.

„Direktna subvencija cene goriva u FBiH tako što bi se gorivo subvencionisalo sa oko 25 miliona KM mesečno ili 75 miliona KM za tri meseca. Na ovaj način bi se cena goriva subvencionisala sa 0,40 KM po litri, što je dovoljno da se osigura 62,5 miliona mesečno ili 187,5 miliona litara goriva za tri meseca, po nižoj ceni. Ovaj iznos, okvirno, svakog meseca FBiH dobija po osnovu uplata akciza za gorivo„, ističe analitičar.

Pomoć nezaposlenima

Također, paketom mera bile bi obuhvaćene i nezaposlene osobe, poručuje sagovornik.

„Za dugotrajno nezaposlene osobe (četiri i više godina), pod uslovom da nisu ostvarivale neprijavljeni dohodak, da se osigura po 100 KM pomoći za tri meseca . U pitanju je oko 150.000 nezaposlenih osoba iz ove kategorije, za što je potrebno 15 miliona KM mesečno ili 45 miliona KM za tri meseca. Ideja ima još, ali ovo je osnovni paket, koji se može korigovati, ako ima spremnosti i volje. Ukupno, ovaj paket pomoći bi za tri meseca iznosio 650 miliona KM“, objasnio je Hadžić.

Realni predlozi

Na kraju razgovora, analitičar je naglasio da su ove mere realne i izvodive.

„Samo u ovoj godini, Federacija BiH je za prvih sedam meseci imala 476 miliona KM više direktnih poreza (doprinosi, porez na dohodak, porez na dobit), i, okvirno, 60% od indirektnih poreza (PDV, akcize, carine), kojih je za prvih sedam meseci prikupljeno više u iznosu od 935 miliona, što je oko 560 miliona KM za FBiH. Dakle, do sada je prikupljeno barem milijardu KM više kroz razne poreze u FBiH i to bi trebalo da bude iskorišćeno za pomoć građanima i privredi, pri čemu budžeti raznih nivoa ne bi bili ni trunku oštećeni. Ove mere bi trebalo sprovoditi većim delom na entitetskom nivou (doprinosi, pomoć penzionerima i subvencija goriva), dok bi niži nivoi trebalo da preuzmu pomoć oko nezaposlenih i vaučera za režijske troškove)“, zaključio je ekonomski analitičar Faruk Hadžić.

Izvir: Klix