Ruski premijer poziva zemlju da se pripremi za razdoblje nakon nafte

Finansijski oporavak velikih naftaša

Više cene sirove nafte značajno su poboljšale zarade naftnih kompanija. Procene pokazuju da će se ove godine slobodni novčani tok pet velikih naftnih kompanija (BP, Ševron, Ekson, Šel i Total) oporaviti na 80 milijardi dolara, što je veliki porast u poređenju sa oko četiri milijarde dolara u 2020. godini.

Nakon jedne od najtežih godina u istoriji naftne industrije, cene sirove nafte su se oporavile i najveći proizvođači su konačno počeli da zarađuju dodatni novac. Investitori žele da ga se dočepaju, ali većina će verovatno biti razočarana.

Razlog za ovo je pandemija, koja je stvorila dugove najvećim svetskim naftnim kompanijama, od kojih su se mnoge, dok su cene nafte padale, zaduživale kako bi isplaćivali svoje dividende.

Ekson i Total, koji su prošle godine imali finansijski napor da isplate akcionare, dodatni novac potrošiće na ublažavanje dugova. Ševron i Šel izjavili su da žele da nastave sa otkupima, ali ne u ovom trenutku.

Rezultati prvog tromesečja bi u narednim sedmicama trebalo da pokažu značajno poboljšanje i u profitu i u novčanom toku naftnih velikana nakon teške 2020. godine, ali verovatno ništa neće promeniti razočarenje investitora.

Inače, veliki naftaši (Big Oil) je naziv koji se koristi za opisivanje najvećih svetskih kompanija koje trguju naftom i gasom, koje su, takođe, poznate kao „super veliki“. Izraz naglašava njihovu ekonomsku moć i uticaj na politiku, posebno u Sjedinjenim Državama. Izraz Big Oil se često povezuje sa lobijem za fosilna goriva, a takođe se koristi na celu industriju. Super velikanima se smatraju BP, Ševron, Ekson, Šel i Total.

Oporavak novčanog toka

Slobodni novčani tok će porasti 2021. godine zbog viših cena nafte. Izvor: Bloomberg

Prema JPMorgan-u, prvo tromesečje predstavljaće prelomnu tačku za industriju. Podaci kompanije i procene koje je sastavio Bloomberg pokazuju da će se slobodni novčani tok – ono što ostane nakon operativne potrošnje i investicija – oporaviti na 80 milijardi dolara za pet velikih naftaša ove godine, u poređenju sa oko četiri milijarde dolara u 2020. godini.

Šel će biti na vrhu sa oko 22 milijarde dolara u slobodnom novčanom toku, Ekson je drugi sa 19 milijardi dolara, a čak i najniže rangirani BP imaće oko 11 milijardi dolara. To će biti dovoljno da svaka od pet velikih naftnih kompanija pokrije planirane dividende za 2021. godinu, a zajedno im ostane više od 35 milijardi dolara.

Nejasno je koliko bi toga moglo otići u džepove akcionara.

„Prioriteti za raspoređivanje slobodnog novčanog toka u evropskim naftnim kompanijama variraće u prvom kvartalu. BP je postigao ciljani dug i spreman je da najavi nastavak otkupa. Šel je najavio mali zastoj kod dividendi, mada je malo verovatno da će nastaviti otkup s obzirom na ciljni neto dug od 65 milijardi dolara“, rekao je Vil Hares (Will Hares), analitičar Bloomberg Intelligence.

Otkup BP-a

BP je bio pod pritiskom da dokaže da akcionarima može doneti pouzdan povraćaj novca, jer je nakon podizanja dividende za 2,4% u februaru 2020. usledilo smanjenje isplata na pola – samo šest meseci kasnije.

Akcije firme čije je sedište u Londonu imaju najlošije rezultate u grupi u poslednjih 12 meseci. Čak je i njegov izvršni direktor Bernard Lonei (Looney) priznao da se investitori pitaju da li BP može uvesti inovacije za nove zahteve, koje donosi doba sa niskim emisijama ugljenika.

Ranije ovog meseca, BP je uspeo da se izdvoji na pozitivan način, dajući najjasniji signal o predstojećim otkupima. Kompanija je saopštila da je postigla svoj cilj smanjenja neto duga na 35 milijardi dolara, otprilike godinu dana pre nego što se očekivalo, a da će ažuriranje rasporeda otkupa akcija dati ove nedelje.

To je značajan porast u brzini povrata akcionarima. Još u avgustu, BP je na peto mesto na listi prioriteta stavio svoj cilj vraćanju 60% viška gotovine investitorima. Pre ovoga na listi se nalaze finansiranje dividendi, smanjenje neto duge, preusmeravanje potrošnje u projekte sa niskim emisijama ugljenika i potrošnja na osnovna naftna i gasna sredstva.

Smanjenje duga

Za razliku od BP-a, preostali evropski veliki naftaši, čije su akcije pokazale boljim u proteklih godinu dana, ne kreću se tako brzo.

Francuska kompanija Total, koja je bila jedina naftna kompanija u regionu koja je prošle godine održala dividende, rekla je da će se svaki dodatni novac koji dolazi od viših cena nafte koristiti za smanjenje duga. Njegov sledeći prioritet biće povećanje investicija u obnovljive izvore na oko 25% ukupnog budžeta. Otkupi će uslediti tek nakon toga.

Šel je najavio povećanje dividende za 4% u oktobru, nakon što je ranije tokom godine smanjio isplatu za dve trećine. Cilj ove kompanije je da smanji neto dug za 10 milijardi dolara, pre nego što akcionarima vrati bilo kakav dodatni novac. Banke, uključujući Citigroup Inc i HSBC Holdings Plc, predviđaju da se to neće dogoditi do 2022. godine, pošto je Šelov neto dug porastao u poslednjem kvartalu 2020. na 75 milijardi dolara.

Račun za dividende

Eksonova isplata 2021. je najveća među velikim naftašima. Izvor: Izveštaji kompanija

Za razliku od BP-a i Šela, severnoamerički velikani uspeli su da pređu 2020. godinu sa netaknutim isplatama, ali po ceni visokih troškova. Eksonov dug je porastao za 40% tokom pandemije, odnosno na 73 milijarde dolara, što je navelo Moody’s Investors Service da smanji obveznice kompanije dva puta u poslednjih 12 meseci.

Gigant sa sedištem u Teksasu očekuje povratak na profit u prva tri meseca 2021. godine nakon četiri uzastopna kvartalna gubitka. Kompanija je objavila da će zadržati godišnju dividende od 15 milijardi dolara, istovremeno plaćajući i dug ako cene nafte i gasa ostanu na sadašnjem nivou. JPMorgan vidi da se Eksonov slobodni novčani tok ove godine vratio na 19,6 milijardi dolara, što mu daje znatan višak sa kojim može da smanji pozajmice.

Od pet najvećih, Ševron ima najbolji bilans stanja i „velike izglede“ za otkup akcija, prema HSBC-ovom analitičaru Gordonu Greiju (Gray). Kompanija sa sedištem u Kaliforniji izjavila je u martu da bi trebalo da generiše 25 milijardi dolara gotovine do 2025. godine, ako nafta Brent ostane na 60 dolara.

Oskudna potrošnja

Kapitalni troškovi će možda porasti ove godine, ali će i dalje biti najniži od 2006. godine

Dakle, dok kombinacija viših cena nafte, smanjenje kapitalnih troškova i prodaja akcija donosi nagli porast novčanog toka, koji će pomoći u rešavanju kratkoročnih problema naftnih velikana, ovo isto može im stvoriti glavobolje na duže staze. Šel je ranije ovog meseca priznao da ne ulaže dovoljno u nove projekte da bi nadoknadio prirodni pad proizvodnje sa svojih postojećih naftnih i gasnih polja.

„Velike kompanije gase žeđ akcionara za povratom gotovine. Dugoročno gledano, smanjenja kapitalnih ulaganja, dugovanja i otuđenja mogla bi donijeti više štete nego koristi, jer ništa od ovoga nije održivo na duge staze.“, rekao je Rus Mould (Russ Mould), direktor investicija u AJ Bell.

Izvor: Bloomberg

 

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.