Na svetsku elektroenergetsku mrežu prošle godine je dodato skoro 66 GW nove snage u obnovljivim izvorima energije, sa snažnom dominacijom solarnih elektrana.
To uključuje izgradnju 128 kopnenih vetroelektrana, šest vetroelektrana na moru, 159 solarnih elektrana, 10 projekata energije iz otpada, 17 projekata biomase i 15 hidroelektrana.
Neophodan brži tempo
Ipak, može se zaključiti da bi tempo implementacije projekta morao da bude puno brži kako bi se dostigao neto-nulti cilj za 2050. godinu. To smatra Veće za energetsku industriju (Energy Industries Councic – EIC), vodeće svetsko trgovinsko udruženje za energiju, koje je upravo objavilo svoj godišnji izveštaj sa fokusom na veće realizovane i planirane projekte. EIC je vodeće trgovinsko udruženje u energetskoj industriji, osnovano 1943. godine, s članstvom od preko 800 kompanija koje pokrivaju sve energetske sektore.
Izveštaj EIC-a o globalnim operativnim troškovima, objavljen početkom marta, otkriva da je ukupno 335 većih zelenih projekata u obnovljivim izvorima energije stavljeno na mrežu u 2022. godini. Izveštaj pokriva više od 40.000 projekata u 130 zemalja, kao i ugovorene i realiziovane energetske projekte, ali ne navodi projekte u Rusiji, Kini i Severnoj Koreji.
Veliki doprinos solarnih elektrana
Zemlje koje su prednjačile u ugovorenim projektima čiste energije 2022. godine su Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Solarna energija je prošle godine, u poređenju sa ostalom zelenom energijom, najviše dodala – 25,7 GW u 159 projekata na mrežu. Španija je ostvarila najviše dodane snage ili 1,8 GW u 21 solarnoj elektrani izgrađenoj prošle godine. Razvoj solarne energije u toj zemlji je rapidan – 2019. ugovoreno je 848 MW, a već 2020. 3,7 GW.
Izveštaj, koji pokriva široku lepezu energetskih projekata širom sveta, otkriva da po dodatnoj snazi posle solarne energije slede projekti vetroelektrana na moru i kopnu. Šest vetroparkova na moru puštenih lane na mrežu ima snagu 3,7 GW, s velikom dominacijom Velike Britanije, dok je 128 kopnenih vetroelektrana stavljenih na mrežu imalo snagu 22 GW. Polovina kopnenih projekata ili 5,5 GW izgrađeno je u Evropi.
Značajan hidroenergetski projekat u Etiopiji
U 2022. godini izgrađeno je 17 elektrana na biomasu, snage 980 MW, a više od dve trećine izgrađeno je u Brazilu, koji je u 10 projekata dodao 616 MW snage. Globalno je ugovoreno 200 MW elektrana na otpad, najviše u Velikoj Britaniji, a najsnažnija elektrana toga tipa, kapaciteta 4.000 tona otpada dnevno, puštena je u pogon u Vijetnamu, snage 75 MW, stoji u izveštaju EIC-a.
Od prošle godine je na mreži i 15 hidroenergetskih projekata, snage 13,8 GW. Najveći projekt ugovoren je u februaru u Etiopiji, snage 6,450 MW, koji se sastoji od 14 jedinica po 400 MW i dve jedinice od 375 MW. Ime tog zaista impresivnog gravitacijskog projekta je The Grand Ethiopian Renaissance Dam, poznata i kao Milenijska brana. Sistem se gradi od 2011. godine i uskoro bi trebalo da bude završen i pušten u pogon. Međutim, još nije rešeno korišćenje vode Plavog Nila s Egiptom i Sudanom, koji strahuju od ekoloških posledica, odnosno suše.
Dominacija fosilnih goriva
Fosilna goriva i dalje dominiraju energetskom mešavinom i ostaju najveći pojedinačni doprinos globalnom energetskom sektoru, sa 65 projekata elektrana na fosilne izvore ugovorenih 2022. godine, ukupnog kapaciteta od 46,6 GW. Ulaganje u elektrane na fosilna goriva je ipak u padu, u odnosu na rekordnu 2018. godinu, kada je na mrežu stavljeno više od 80 GW.
Najsnažnija elektrana tipa CCGT snage 2,6 GW izgrađena je na Tajlandu i u oktobru je stavljena na mrežu, dok je Indonezija lani ugovorila 7,7 GW u 10 novih elektrana.
Evropa predvodi u vodoniku
Evropa je globalno vodeća u projektima vezanim zavodonik — Holandija, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo — ali ima projekata i u Australiji, Severnoj Americi, Južnoj Americi i Aziji, za koje će tenderi biti raspisani u prvoj polovini 2023. godine.
Na primer, prošle godine je u Južnoj Americi izgrađena pilot elektrana na vodonik u Punta Arenasu u Čileu, kojoj električnu energiju obezbeđuje vetroenergija iz Cabo Negra. Reč je o projektu pod komercijalnim nazivom Hari Oni Green Hydrogen Pilot Projekt. PEM elektrolizator pokreće 3,4 MW vetroturbina, proizvodeći zeleni vodonik koji se skladišti pod pritiskom. Energetski kablovi kapaciteta 13 kV u dužini 8,8 km povezaće elektranu sa elektroenergetskom mrežom.
Skladištenje energije
Vodonik i ugljen-dioksid uhvaćen iz vazduha biće korišćeni za proizvodnju 3,9 tona zelenog metanola dnevno. Veći elektrolizatori uskoro će doći na mrežu u Španiji, Danskoj, Nemačkoj i Kini, a za najmanje 24 projekta bi trebalo da se ove i iduće godine donese konačna odluka o finansiranju (FID).
Takođe, prošle godine su ugovorena 43 nova projekta skladištenja energije. Više od polovine biće realizovano u Sjedinjenim Američkim Državama, u 22 projekta, snage 2,3 GW. Kalifornija prednjači u skladištenju, snage 350 MW. Više od 200 CCUS (carbon capture utilisation and storage) projekata najavljeno je globalno od 2020. godine i očekuje se da će se kapitalna izdvajanja u toj industriji gotovo udvostručiti, sa sadašnjeg nivoa, na 41 milijardu dolara do 2035. godine.
Nedostatak proizvodnih kapaciteta
„Svetu je potreban uravnotežen i raznolik energetski miks koji odgovara na izazove energetske sigurnosti i pristupačnosti, a istovremeno daje prioritet održivosti. Iako postoji obećavajući niz projekata obnovljive energije, kao što pokazuju podaci EIC-a, globalni lanac snabdevanja možda nema kapacitete ili sposobnosti potrebne za realizaciju ovih projekata i postizanje klimatskih ciljeva. Naši podaci pokazuju da postoje planovi za dodatak 140 GW vetroelektrana na moru do 2035. godine, kaže Neil Golding, EIC-ov rukovodilac Odeljenja za istraživanje tržišta.
Međutim, kako objašnjava, postizanje tih ciljeva zahtevaće značajne promene u lancu snabdevanja, uključujući izgradnju dovoljnog kapaciteta za proizvodnju turbina i kablova, kao i stvaranje uslova za bržu realizaciju. Takođe, to se odnosi i na druge sektore koji moraju da naprave slične promene, relevantne za svoju industriju.
Izvor: Energetika
