Fosfor iz kanalizacionog mulja treba koristiti kao đubrivo, predlaže EK

Evropska komisija predlaže i strožija ograničenja za zagađivače vazduha i vode, a među njima je i glifosat. Predlog je i da države članice, prilikom prečišćavanja otpadnih voda, povrate fosfor iz kanalizacionog mulja, kako bi se mogao koristiti kao đubrivo.

Evropska komisija predlaže revidiranje EU direktive o pročišćavanju komunalnih otpadnih voda. Obaveza država članica bi bila da povrate fosfor iz kanalizacionog mulja kako bi se taj hranjivi sastojak mogao koristiti kao đubrivo, prenosi Agrarheute

Komisija u ovom sektoru vidi značajan potencijal za proizvodnju obnovljive energije. Jedna od mogućnosti je proizvodnja bioplina. Cilj pročišćavanja otpadnih voda je poboljšati kvalitet kanalizacionog mulja kako bi se mogao više koristiti. Upućuju i da se otpadne vode sistematski proveravaju na otpornost na antimikrobne supstance i razne viruse.

Proširuje se lista zagađivača

Osim toga, EK predlaže strožija ograničenja za zagađivače vazduha i vode što bi trebalo omogućiti postizanje cilja nultog zagađenja do 2050. u sklopu Evropskog zelenog dogovora.

Novitet je da mere uključuju proširenu listu zagađivača koje je potrebno strože kontrolisati u vodi. Na prvom mestu su proizvodi za zaštitu bilja kao što je glifosat i proizvodi nastali njegovom razgradnjom. Zatim, plastifikator bisfenol A i perfluorisane alkilne supstance PFAS, koje se koriste u mnogim industrijskim proizvodima, kozmetici i odeći.

Prepolovljena granična vrednost za čestice

Predloženo je i smanjenje granične vrednosti za finu prašinu PM2,5 u vazduhu za više od pola. Zagađenje bi se time smanjilo sa 25 na 10 mikrograma PM2,5 po kubnom metru. Značajno je to da bi u slučaju kršenja ovih propisa o kvalitetu vazduha oštećeni trebali imati pravo na odštetu. Smatra se da im je neophodno omogućiti da se pridruže grupnim tužbama nevladinih organizacija za naknadu štete.

Potpredsednik EK Frans Timermans, rekao je da svake godine u Evropi stotine hiljada ljudi prevremeno umire zbog zagađenja životne sredine. Istakao je da što se više ta borba odlaže, to je veći trošak za društvo. A troškove za poboljšanje kvaliteta vazduha EK je procenila na nešto manje od šest milijardi evra godišnje.

Treba napomenuti da Komisija ove ciljeve i granične vrednosti samo predlaže, a na državama članicama ostaje odluka kako će zahtevi biti ispunjeni. Nacrt direktiva zahteva odobrenje Evropskog parlamenta i Veća ministara.

Izvor: Agroklub

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.