Gas iz gasovoda zeleniji od gasa iz LNG-a

Potencijal globalnog zagrevanja prirodnog gasa, koji se transportuje preko Ukrajine je za jednu trećinu veći od onog koji se isporučuje iz Rusije preko gasovoda Turski tok. Uvoz LNG-a generiše između 61% i 176% više emisija gasova sa efektom staklene bašte od snabdevanja iz Rusije preko gasovoda Turski tok.. Između 19 i 48 miliona tona CO2 godišnje se manje emituje u jugoistočnoj Evropi i Turskoj ako se prirodni gas iz Rusije transportuje gasovodom Turski tok a ne putem LNG uvoza.

Prodaja utečnjenog prirodnog gasa (LNG) u Evropi brzo raste poslednjih godina. Ovom rastu doprinele su niske cene. Pošto je gas nedavno poskupeo širom sveta, mnoge pošiljke LNG-a trenutno odlaze na druge destinacije po višim cenama.

Krajnji potrošač ne primećuje da li prirodni gas dolazi iz Rusije, SAD ili Australije. U praksi je to bitno, ali ne zbog cene. Političari širom sveta žele da pojačaju svoje napore za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (greenhouse gas – GHG). Njihove ciljeve za smanjenje emisija ovih gasova treba uzeti u obzir prilikom procene dobavljača prirodnog gasa.

Objavljena je studija koja baca svetlo na ekološki otisak snabdevanja prirodnim gasom iz gasovoda kao i LNG-a. Sfera, kompanija poreklom iz Sjedinjenih Država, sprovela je procenu životnog ciklusa, kako bi uporedila različite rute, uključujući Turski tok i različite LNG alternative. Turski tok je novorazvijeni gasovodni sistem kapaciteta 31,5 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije u Tursku i zemlje jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju.

Analiza lanaca snabdevanja prirodnim gasom

Pored Turskog toka, Sfera je uporedila lance snabdevanja prirodnim gasom iz Rusije preko Ukrajine i uvoz LNG-a iz Alžira, Australije, Katara i Sjedinjenih Država. Analiza obuhvata ceo lanac snabdevanja, od proizvodnje i prerade prirodnog gasa (uključujući bušenje bušotina) u zemljama proizvođačima, transport putem cevovoda na velike udaljenosti ili uvoza LNG-a (uključujući utečnjavanje, transport LNG nosača i regasifikaciju) do prenosa i skladištenje pod visokim pritiskom i lokalnu distribuciju prirodnog gasa do potrošača u jugoistočnoj Evropi i Turskoj.

Proračunati potencijal globalnog zagrevanja za snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije preko gasovoda Turski tok u jugoistočnu Evropu i Tursku je 10,4 grama CO2 po megadžulu prirodnog gasa koji se isporučuje potrošaču. Glavni doprinosi ovom iznosu uključuju cevovodni transport od ruskih proizvodnih polja do jugoistočne Evrope i Turske (56%), zatim proizvodnju i preradu (19%), prenos (15%) i distribuciju (10%) u jugoistočnu Evropu i Tursku.

LNG emituje veće emisije gasova od gasovoda

Razlika u snabdevanju LNG-om je upadljiva: uvoz LNG-a generiše između 61% i 176% više emisija gasova sa efektom staklene bašte od snabdevanja iz Rusije preko gasovoda Turski tok. Ove veće emisije su rezultat energetski intenzivnog utečnjavanja (uključujući prečišćavanje) i transporta LNG-a.

Takođe je važno napomenuti da u slučaju Alžira, tokom proizvodnje dolazi do velikih gubitaka. Lanci snabdevanja iz Australije i Sjedinjenih Država stvaraju veće emisije gasova sa efektom staklene bašte zbog nekonvencionalne proizvodnje prirodnog gasa (gas iz škriljaca u Sjedinjenim Državama i metan iz uglja u Australiji). Metode proizvodnje, uključujući horizontalno bušenje i fraking, zahtevaju više bušenja. Samim tim i više energije u poređenju sa klasičnim bušotinama. Ovo dovodi do većeg ugljičnog otiska.

Kao rezultat toga, postoje potencijalne uštede između 19 i 48 miliona tona CO2 godišnje za jugoistočnu Evropu i Tursku ako se prirodni gas iz Rusije preko gasovoda Turski tok koristi umesto prirodnog gasa putem LNG uvoza.

Takođe postoji razlika između ruskog prirodnog gasa koji se isporučuje gasovodom preko Ukrajine i Turskog toka. Potencijal globalnog zagrevanja prirodnog gasa, koji se transportuje preko Ukrajine je za jednu trećinu veći od onog koji se isporučuje iz Rusije preko gasovoda Turski tok.

Razlog za razliku između ova dva pravca je transport cevovoda na velike udaljenosti kao i dizajn i starost transportnih sistema. Pritisak u cevovodima na moru je veći nego u kopnenim gasovodima, što smanjuje broj potrebnih kompresorskih stanica i smanjuje potencijalne gubitke.

Drugi uticaji

Pored potencijala globalnog zagrevanja, Sfera je analizirala i druge uticaje na životnu sredinu. Ovi uticaji uključuju zakišeljavanje, eutrofikaciju, fotohemijsko formiranje ozona, respiratorne neorganske materije, jonizujuće zračenje, kancer i efekte na zdravlje ljudi koji nemaju rak, ekotoksičnost slatkovodne vode i nedostatak vode.

Rezultati su proučavani kako bi se otkrilo da snabdevanje prirodnim gasom putem gasovoda postiže veoma dobre ukupne ekološke performanse u poređenju sa drugim lancima snabdevanja prirodnim gasom u jugoistočnoj Evropi i Turskoj.

Političari i birokrate su u pravu kada vrednuju ekološki učinak goriva. Važno je shvatiti da molekuli prirodnog gasa iz LNG-a imaju znatno veći uticaj na životnu sredinu u poređenju sa gasom iz cevovoda iz Rusije, uglavnom zbog procesa utečnjavanja. Procena životnog ciklusa može da igra važnu ulogu u izboru snabdevača prirodnog gasa. Pošto Srbija takođe prihvata izazov za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, gas iz gasovoda bi trebalo da bude opcija izbora.

NAPOMENE:

* Procena životnog ciklusa je metodologija za procenu potencijalnih uticaja proizvoda na životnu sredinu tokom celog životnog ciklusa, od ekstrakcije sirovina do kraja životnog veka, kvantifikovanjem materijalnih i energetskih ulaza i izlaza svih jediničnih procesa koji čine sistem proizvoda koji se proučava. Specifična studija kompanije Sfera zasnovana je na visokokvalitetnim, pouzdanim i ažuriranim podacima o životnom ciklusu za snabdevanje i korišćenje prirodnog gasa koji se transportuje gasovodom Turski tok iz Rusije u jugoistočnu Evropu i Tursku. Sprovedena je u skladu sa ISO 14040/14044 u pogledu kvaliteta podataka, kompletnosti i doslednosti. Studija je kritički pregledana u skladu sa ISO/TS 14071 od strane nezavisne komisije.

* Utečnjavanje je proces hlađenja prirodnog gasa na približno -162°C (-259°F) dok se ne formira tečnost.

* Regasifikacija je proces pretvaranja utečnjenog prirodnog gasa (LNG) na temperaturi od -162°C (-260 °F) nazad u prirodni gas na atmosferskoj temperaturi.

*Hidraulično frakturiranje ili „freking“ je process ubrizgavanja vode, pomešane sa peskom i hemikalijama, pod visokim pritiskom u bušotine. Na taj način se prave pukotine u stenama koje oslobađaju naftu i gas.

(Autor je zamenik šefa za komunikacije i portparol za Turski tok)

Tekst na engleskom jeziku možete preuzeti ovde: How to evaluate pipeline gas versus LNG

Kompletan Sferin izveštaj možete preuzeti ovde: Sphera_Life Cycle Emissions of Natural Gas Transported via TurkStream_Final Report

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti