Hrvatska želi da uz pomoć tečnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država poveže Bosnu i Hercegovinu na hrvatsku mrežu gasovoda. Na taj način mogao tečni naftni gas da se doprema u BiH, jedan je od zaključaka P-TECC skupa „Partnerstvo za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju“ u Zagrebu.

Skupu su prisustvovali i premijer Hrvatske Andrej Plenković, Dženifer Granholm, ministarka za energetiku SAD i Dite Jul Jergensen, glavna direktorka Uprave za energetiku u Evropskoj komisiji.

Preplitanje interesa

Projekat povezivanja BiH sa gasnim koridorima je višestruko složen, zato što se kroz njega prepliću ne samo geopolitički interesi SAD, koje žele da prodaju svoj gas u Evropi, zatim, EU, koja želi da diverzifikuje izvore snabdevanja i Rusije, koja nastoji da zadrži postojeći monopol nad BiH i većinom zemalja u ovom delu Evrope, već i zato što bi u BiH svako želeo da se dokopa što većeg dela izdašnog finansijskog kolača.

Naime, Republika Srpska insistira na postojećim gasovodima ne samo zbog veza s Rusijom, već i zato što bi bila jedini izvor snabdevanja u FBiH, gde bi gas morali da kupuju od nje, što bi predstavljalo značajne finansijske prihode u budžetu Srpske.

(Ne)slaganja oko projekta

U Sarajevu i Mostaru se slažu da je potrebno da se zaobiđe RS i ruski gas, i da se novi projekti usmere na zapad, odnosno na Južnu interkonekciju u Hrvatskoj, ali se ne slažu ko bi trebalo da bude nosilac tog ogromnog projekta. U Sarajevu žele da taj posao obavlja preduzeće BH Gas, dok u Mostaru žele da osnuju vlastitu kompaniju koja bi onda hrvatski gas preprodavala ostalim delovima BiH.

U Savetu ministara BiH ne odgovaraju na novinarska pitanja. U petak su odgovorili prebacivanjem na Ministarstvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH, koje blokira sve projekte iz oblasti gasa dok se ne odobri Istočna konekcija, koja bi BiH trebalo da poveže sa Srbijom. Iz Vlade FBiH nisu još stigli odgovori na postavljena pitanja.

Iz Ministarstva za energetiku RS

Jedini konkretan odgovor stigao je iz Ministarstva za energetiku RS. Oni su zadovoljni trenutnim aranžmanima i ističu da RS ima sigurno i kvalitetno snabdevanje gasom po prihvatljivim cenama.

RS će graditi još jednu Istočnu gasnu interkonekciju od granice sa Srbijom, trasom Bijeljina – Brčko – Banjaluka – Prijedor – Novi Grad. Trasa gasovoda prati trasu autoputa Beograd – Banjaluka. Istočna gasna interkonekcija je nacionalni projekat od strateškog značaja za RS. Planirana je Prostornim planom RS i realizacija ovog projekta će doprineti energetskoj stabilnosti RS, uticaće na podizanje konkurentnosti privrede, smanjiti emisiju gasova staklene bašte i obezbediti diverzifikaciju snabdevanja gasom, naglašavaju iz ministarstva.

Nezadovoljstvo SAD-a

SAD su nezadovoljne što se godinama ništa ne radi na zapadnim interkonektorima i već su u nekoliko navrata od predstavnika i prethodne i nove vlasti na nivou BiH tražili da se diverzifikacija ubrza. SAD su s EU dogovorile i povoljne finansijske aranžmane da se ti projekti sprovedu, ali blokade i dalje onemogućavaju da se posao realizuje. Ima naznaka da će nove vlasti na nivou BiH biti kooperativnije i spremnije na kompromis, ali u FBiH i dalje traje politička kriza, jer tamo deluje vlada koja je već pet godina u tehničkom mandatu, a nove nema ni na pomolu zbog blokada koje je ovog puta inicirala SDA

Koliko je situacija zakovana najbolje govori odgovor američke ambasade koji smo dobili iz februara 2015. godine, dakle pre tačno osam godina. Tada su urgirali kod bosansko-hercegovačkih vlasti da što pre pokrenu projekte povezivanja BiH s Brodom na hrvatske gasovode, što bi dovelo do otvaranja drugog izvora snabdevanja. I tada su tražili da se pomeri sa mrtve tačke projekt povezivanja sa tada još neizgrađenim Transjadranskim gasovodom (TAP) i terminalom tečnog gasa na Krku.

BiH kasni sa ispunjenjem obaveza

„U proteklih nekoliko godina BiH sve više kasni sa ispunjenjem svojih obaveza. Ukoliko su bosansko-hercegovački političari istinski privrženi ekonomskom rastu u BiH, trebalo bi da implementiraju sve preostale obaveze prema Energetskoj zajednici, bez ikakvih daljih odgađanja, što se posebno odnosi na potpuno sprovođenje Trećeg energetskog paketa EU“, naveli su u odgovoru pre osam godina. Ni kad je u pitanju Treći paket, nema velikog pomaka. Entiteti su sproveli neke od regulativa iz oblasti gasa, ali gotovo ništa nije urađeno kada je reč o državnom nivou.

Te iste godine su nam u preduzeću Gas-Res rekli da je jedina realna opcija gas iz Rusije i da od terminala na Krku ni od TAP gasovoda neće biti ništa. Terminal na Krku je u međuvremenu izgrađen i funkcioniše, ali BiH i dalje nema konekciju na ovu mrežu. Što se tiče TAP-a, on je izgrađen 2020. godine i dostigao je kapacitet od deset milijardi kubnih metara godišnje. EU želi da u naredne dve godine njegov kapacitet bude udvostručen.

Izvor: Nezavisne novine