Gas – ključni element za energetsku tranziciju Rumunije

Crno more ima potencijal da značajno doprinese ekonomskom razvoju regiona, poboljša energetsku sigurnost i omogući energetsku tranziciju. Širenjem na području Crnog mora, kroz projekte koje smo započeli u Gruziji i Bugarskoj, možemo stvoriti ekonomsku vrednost za ovaj region, posebno tokom oporavka od pandemije i ostvarivanja klimatskih ciljeva do 2030. i 2050., kaže Kristina Verčere, izvršna direktorka OMV Petroma.

Crno more ima veliki potencijal da doprinese ekonomskom razvoju regiona, poboljša energetsku sigurnost i omogući energetsku tranziciju, pa će OMV Petrom, glavni rumunski proizvođač nafte i gasa, nastaviti da se širi na ovom području, rekla je Kristina Verčere (Christina Verchere), izvršna direktorka Grupe OMV napominjući da, premda se gas smatra glavnim pokretačem energetske tranzicije, barem za region Crnog mora, kompanija razmatra i druge različite održive energetske investicije, uključujući solarne i fotonaponske projekte, ali i biogoriva.

„Većina polja koja proizvode u Rumuniji su zrela, a to znači da, kako bismo osigurali proizvodnju, moramo nadoknaditi prirodni pad ili korišćenjem novih tehnologija, koje nam omogućavaju da izvučemo više iz sadašnjih rezervi ili istraživanjem novih površina“, kaže Verčerova.

U martu ove godine OMV Petrom, najveća energetska kompanija u jugoistočnoj Evropi, najavila je potpisivanje Ugovora o podeli proizvodnje za priobalni Blok II u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Gruzijskog Crnog mora. OMV Petrom pobedio je u junu 2020. godine na međunarodnom tenderu za priobalne površine, koji je organizovalo Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja Gruzije. Ugovor o podeli proizvodnje obezbeđuje istraživanje, razvoj i proizvodnju resursa ugljovodonika u priobalnom Bloku II, koji se prostire na ukupnoj površini od 5.282 kvadratnih kilometra, gde dubina vode varira između 400 i 2.000 metara.

„Sledeći koraci u Gruziji uključuju geonaučne studije i studije zaštite životne sredine, kao pripremu za veliko 3D seizmičko ispitivanje priobalja tokom 2022. godine. Ovo će omogućiti detaljnu procenu potencijala ovog bloka“, kaže Kristina Verčere.

Prošle godine, u avgustu, OMV Petrom je, takođe, završio transakciju za sticanje 100% udela u OMV Offshore Bulgaria od OMV Exploration & Production i ušao u istraživački blok Han-Asparuh u Bugarskoj. Han-Asparuh se nalazi u zapadnom Crnom moru u Bugarskoj, južno od dubokog bloka Neptun u Rumuniji i ima površinu od 13.819 kvadratnih kilometara, sa maksimalnom dubinom vode većom od 2.000 metara. Istraživačke aktivnosti započete su 2012. godine i obuhvatale su geološka i geofizička istraživanja i bušenje tri istražne bušotine. Opsežna 3D seizmička ispitivanja završena su u maju 2020. godine na 5.614 kvadratnih kilometara. Trenutno je u toku obrada seizmičkih podataka i na osnovu rezultata planiraće se buduća ulaganja i istraživanja.

„U Bugarskoj nastavljamo sa seizmičkom obradom podataka ove godine, kako bismo identifikovali buduće kandidate za bušenje“, nastavlja izvršni direktor OMV Petroma Kristina Verčere.

Neptun Deep u Rumuniji ostaje najveći priobalni istraživački i proizvodni projekat OMV Petroma u regionu Back Sea, ali njegov razvoj u potpunosti zavisi od toga kako će rumunska vlada promeniti zakon u priobalju. Vreme je presudno, kaže Verčereva objašnjavajući da su „ovi projekti u različitim fazama. Primera radi, Neptun Deep je najnapredniji; to je procenjena rezerva, spremna za razvoj, dok smo u Gruziji i Bugarskoj u ranijim fazama istraživanja. Za rumunske gasne projekte na Crnom moru očekujemo izmenu posebnih priobalnih  zakona. To je vrlo perspektivno područje i otključavanje ovih izvora gasa podržava čistiju energiju i ekonomski napredak. Kada je reč o izmenama i dopunama zakona o priobalnom području, vreme je od ključne važnosti, uzimajući u obzir ekonomičnost projekata i vreme potrebno za njihov razvoj. Za ove projekte nekada može proći i nekoliko godina od odluke o ulaganju do proizvodnje“.

S obzirom na trend energetske tranzicije, ceo ovaj razvoj tradicionalnog gasa može se činiti rizičnom strategijom, ali Verčereva kaže da region ne može da krene na tranzicioni put bez upotrebe svojih lokalnih gasnih resursa.

„Uzimajući u obzir naše rumunsko nasleđe, na kopnu i na moru, regionalni rast na području Crnog mora bio je prirodan korak. Smatramo da energetska tranzicija zahteva više rešenja i da bi trebalo da gledamo na odabir rešenja, uzimajući u obzir specifičnosti regiona, dostupnost prirodnih resursa, raspoloživost tehnologija, kao i trenutni energetski sistem. U tom kontekstu, prirodni gas je definitivno ključni element za uspešnu energetsku tranziciju u Rumuniji i regionu“, ističe Verčereva.

Trenutna proizvodnja OMV Petrom-a u Crnom moru obezbeđuje približno 10 procenata rumunske potražnje za gasom.

„OMV Petrom je neprekidno prisutan u Crnom moru više od 40 godina i za to vreme stekli smo dragoceno operativno iskustvo. Imamo bogato znanje o geološkoj strukturi Crnog mora, udružili smo se sa poznatim svetskim kompanijama u raznim projektima Upstreama i kao deo međunarodne grupe imamo pristup najsavremenijim tehnologijama i najboljim praksama upravljanja projektima“, nastavlja Verčereva.

Kristina Verčere, takođe, naglašava da je prirodni gas dostupan i svestran, da može u velikoj meri doprineti smanjenju emisije CO2. Može se skladištiti, komprimovati, utečnjavati i bezbedno transportovati na kratkim i dugim relacijama, a ima višestruku primenu u proizvodnji energije, grejanju, kuvanju i transportu.

„Širenjem na području Crnog mora, kroz projekte koje smo započeli u Gruziji i Bugarskoj, možemo stvoriti ekonomsku vrednost za ovaj region, posebno uzimajući u obzir da je program oporavka nakon pandemije povezan sa klimatskim ciljevima 2030. i 2050. godine. Crno more ima potencijal da značajno doprinese ekonomskom razvoju regiona, poboljša energetsku sigurnost i omogući energetsku tranziciju” dodaje Verčereva, koja, inače, nije spomenula investicioni budžet za sve planirane projekte, ali je rekla da će finansijska ulaganja zahtevati više milijardi dolara.

Kako kaže: „U regionu Crnog mora vidimo veliki potencijal i zato ćemo nastaviti da tražimo mogućnosti“.

Pored svojih istraživačkih i proizvodnih aktivnosti, OMV Petrom poseduje regionalnu mrežu benzinskih pumpi od skoro 800 jedinica u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Moldaviji.

„Započeli smo razvoj mreže stanica za punjenje električnih vozila u skladu sa našim očekivanjima za povećanje korišćenja ovih vozila. Cilj nam je da imamo 40 električnih punjača u Rumuniji i Bugarskoj do kraja 2021. godine, kroz naša partnerstva sa Eldrive i EnelX“, naglašava izvršna direktorka OMV Petroma.

Takođe treba istaći da su 82 benzinske stanice ove kompanije u Rumuniji povezane na zelenu energiju, sa instaliranim fotonaponskim pločama.

„Što se tiče prodaje, napredovali smo u partnerstvu između Petroma i Auchana, sa 48 lokacija otvorenih krajem marta 2021. Imamo ambiciozan program unapređenja za celu mrežu kompanije Petrom u Rumuniji: u narednih pet godina približno 400 benzinskih pumpi smeštenih u ruralnim i urbanim delovima zemlje biće renovirano i u sklopu njih će se nalaziti MyAuchan prodavnice. Pored toga, na odabranim pumpama biće postavljena opcija plaćanja karticama i putem mobilnog telefona, sa brzim trakama za punjenje goriva“, kaže Verčereva.

Takođe, OMV Petrom će se proširiti na nova područja poslovanja na svom putu energetske tranzicije.

„Da bismo doprineli čistijem okruženju i naporima za smanjenjem emisije CO2, razmatramo i različite održive energetske investicije, uključujući solarne i fotonaponske projekte, ali i biogoriva. U drugoj polovini ove godine obezbedićemo ažuriranje strategije, uključujući naš pristup u vezi sa energetskom tranzicijom“, navedeno je u godišnjem izveštaju kompanije za 2020. godinu.

U prvom kvartalu 2021. godine prodaja OMV Petroma smanjila se za 20 procenata u poređenju sa prvim kvartalom 2020. godine, na 4,8 milijardi leja (skoro milijardu evra), na šta su negativno uticali manji obim prodaje prirodnog gasa, naftnih derivata i električne energije, kao i niže cene prirodnog gasa, delimično nadoknađene višim cenama električne energije. Neto prihod je, takođe, smanjen na 573 miliona leja (približno 118 miliona evra).

„U prvom kvartalu ove godine rumunsko tržište pokazalo je rane znakove oporavka, međutim, očekujemo da će nestabilnost i neizvesnosti zbog pandemije Covid-19 potrajati cele godine. Tempo ekonomskog oporavka i dalje će zavisiti od toka pandemije“, zaključuje Kristina Verčere.

Izvor: CeEnergyNews

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.