Tržište gasa je napravilo nagli zaokret nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je njegova zemlja spremna za stabilizaciju rastućih globalnih cena energije, koje prete da obuzdaju industrijske aktivnosti i naglo povećaju inflaciju.
Cene prirodnog gasa u Velikoj Britaniji i Evropi skočile su početkom jučerašnjeg dana (6. oktobra 2021.) i dostigle nivo koji je gotovo 10 puta veći od cena po kojima se prodavao početkom godine. Ali, cene su napravile nagli zaokret nekoliko sati kasnije, nakon što je Putin nagovestio da bi ruski izvoznik i monopolista gasovoda koji idu ka Evropi, a koji podržava država – Gasprom, mogao povećati isporuke, kako bi pomogao Evropi da izbegne potpunu energetsku krizu.
Britanski ugovori o isporuci gasa za isporuku u novembru porasli su za skoro 40 odsto, jer je trgovanje počelo da dostiže više od 4 funte po termu (100 kubnih stopa). Ali, nakon Putinove intervencije, cena je pala na 2,71 funti.
Rusija poštuje ugovorne obaveze
„Razmišljamo o mogućem povećanju ponude na tržištu. Samo, moramo to učiniti pažljivo. Nagodite se sa Gaspromom i razgovarajte o tome. Ova špekulativna pomama ne koristi nam ništa”, rekao je Putin.
Trgovci gasom kažu da je jedan od pokretača rasta cena to što je Rusija ograničila svoje evropske isporuke gasa na nivo iz dugoročnih ugovora i dopustila da skladišta Gasproma na kontinentu padnu na veoma niske nivoe.
Putin je na to odgovorio da je Gasprom ove godine prekoračio svoje ugovorne obaveze za isporuke gasa preko Ukrajine.
Njegove primedbe su, izgleda, imale za cilj da spreče kritike iz Evrope da Rusija obustavlja isporuke dok čeka odobrenje za kontroverzni novi gasovod Severni tok 2, koji zaobilazi Ukrajinu, za slanje gasa u Nemačku. Taj projekat se približio realizaciji nakon sudskog mišljenja u EU.
Iz SAD prate šta radi Rusija
Gasnu industriju su uzdrmale promene cene. Tom Marzec-Manser iz konsultantske kuće ICIS-a rekao je da je to bio „najhitniji i najnepredvidljiviji dan kojem će mnogi u industriji prisustvovati”.
Dženifer Granholm, američka sekretarka za energetiku, rekla je za FT da SAD „pažljivo” prate ulogu Rusije u evropskoj gasnoj krizi. Da pokušavaju da pronađu načine da pomognu, uključujući procenu da li Gasprom manipuliše tržištem.
„Ne želimo da se energija pretvori u oružje“, rekla Granholm.
Kremlj tvrdi: Rusija nije kriva
Ukrajina i druge istočnoevropske zemlje optužile su Rusiju da pokušava da „naoruža“ zalihe gasa.
Poljski ministar za klimu Adam Guibourge-Czetvertinski pozvao je Evropsku komisiju da ispita Gaspromove, kako je rekao, Granholm „jasne znakove tržišne manipulacije”. Govoreći na sastanku ministara EU u sredu, ministar je rekao: „Moramo biti samosvesni pred ruskom prinudom”.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov rekao je da „Rusija nema apsolutno nikakvu ulogu u onome što se dešava na tržištu gasa”. Izgleda da je Angela Merkel pružila podršku Moskvi, rekavši da „nije tačno” da postoje narudžbine za gas koje Rusija nije isporučila.
„Rusija može isporučivati gas samo na osnovu ugovornih obaveza. Zato bi trebalo da postavimo pitanje: da li je naručeno dovoljno gasa ili je visoka cena u ovom trenutku možda razlog da ne naručimo toliko?“, rekla je nemačka kancelarka.
Da li je Evropa pred energetskom krizom?
Rekordne cene prirodnog gasa jedan su od simptoma globalne bitke za obezbeđivanje zaliha goriva, nakon što je potražnja brzo skočila pod uticajem prevazilaženja pandemije. Cena uglja, koji se koristi za proizvodnju električne energije i za grejanje, takođe je premašila svoj dosadašnji vrhunac postavljen 2008. godine.
„Energetska kriza se razvija sa zimom na severnoj hemisferi, koja tek počinje“, rekao je Stefen Brennock iz PVM -a, energetskog posrednika u Londonu.
Domaća proizvodnja gasa u Evropi naglo je opala. Istovremeno je potražnja u Aziji porasla, jer zemlje sve više traže alternative uglju, što je izazvalo „rat” u nadmetanju za terete tečnog prirodnog gasa.
Rastuće cene energije podstiču, takođe, zabrinutost zbog inflacije, koja je umanjila cene državnih obveznica, posebno u Velikoj Britaniji.
Smatra se da je Velika Britanija ranjivija na rekordne cene gasa nego neke zemlje u Evropi. Ova zemlja ima vrlo ograničene skladišne kapacitete, pa se oslanja na skoro pravilan sistem domaće proizvodnje i uvoza cevovodima i morskim tranzitom (tankerima za LNG).
Velika većina domova u Velikoj Britaniji greje se na prirodni gas. Zemlja je zatvorila više svojih elektrana na ugalj, menjajući ih obnovljivim izvorima energije, poput vetroelektrana. U mirnim danima, kada je proizvodnja energije vetra manja, gas može činiti više od 50 posto ukupne proizvodnje električne energije.
Evropa, takođe, pati od veoma visokih cena električne energije. Struja je poskupela zbog povećanih troškova energenata – gasa i uglja. Iz EU je u sredu saopšteno da će preispitati regionalno tržište električne energije i razmotriti izmene propisa.
Iz francuske kompanija za građevinski materijal Saint-Gobain su u sredu, saopštili da zbog troškova energije i sirovina očekuju efekte inflacije od oko 1,5 milijarde evra ove godine, u odnosu na svoju prethodnu procenu od 1,1 milijardu eura.
Izvor: Financial Times
