Gasa manje 15 % – mogućnost ili izazov za slovenačku privredu

Mogu li se slovenačke kompanije zaista odreći 15% prirodnog gasa? Dok Geoplin traži nove, zapadne izvore gasa, privrednici pronalaze mogućnost da smanje njegovu potrošnju, ali ne dosežu do zadatih procenata. Korišćenje alternativnih energenta podrazumeva dodatna ulaganja i komplikovanu logistiku.

U ponedeljak je u Evropskoj uniji stupio na snagu sporazum o dobrovoljnom smanjenju potrošnje prirodnog gasa za 15%. Analitičar GZS Bojan Ivanc smatra da to neće funkcionisati bez delimičnog smanjenja proizvodnje u slovenačkoj industriji.

Sporazum je usvojen kako bi se lakše prebrodio jesenji i zimski period, kada se mogu očekivati dodatni poremećaji u snabdevanju gasom. Bez gasa ni u kom slučaju neće ostati zaštićeni kupci: domaćinstva, medicinske i socijalne ustanove.

Spisak ugroženih kompanija

Mnogo je neizvesnosti i zabrinutosti za privredu koja troši čak 70 odsto gasa u zemlji, jer bi u tom  slučaju mnoge kompanije mogle da smanje ili čak prekinu isporuku ovog energenta. Agencija za energetiku već́ ažurira spisak kompanija koje bi mogle biti pogođene novim merama.

RTV Slovenija je istraživala koliko bi privreda mogla da smanji potrošnju gasa i kako Geoplin traži nove – zapadne izvore gasa.

Za slovenačke mlekare, uključujući i onu u Celju, prirodni gas je ključni energent, jer je vezan za proizvodnju pare koja im je potrebna od prijema do, prerade mleka. Ako bi mlekare ostale bez pare, morale bi odmah da prekinu proizvodnju.

„Ako ostanemo bez energenata, nema proizvodnje. Mleko će jednostavno ostati na farmama. Štednjom možemo da smanjimo potrošnju gasa za samo mali procenat“, rekao je direktor Mlekare Celeia Vinko But.

Direktor naglašava da je dobro to što se polovina gasa odmah može zameniti lož-uljem, koje je, inače, manje ekološki prihvatljivo, a za mesec-dva – uz odgovarajuće ulaganje – i preostala polovina. Ali po sadašnjim cenama, korišćenje lož ulja koštalo bi skoro 50% više nego korišćenje gasa.

But očekuje da će država u ovom slučaju subvencionisati kupovinu iz alternativnih izvora. U suprotnom, morali bi četvrti put ove godine da poskupe svoje proizvode, uprkos tome što su do sada već poskupeli za 20 do 30%, zbog skupljih sirovina.

Teško do cilja

Smanjenje potrošnje gasa za 15% sa aktuelnom tehnologijom je neostvariv cilj i za hrastničku fabriku stakla.

„Ovim automatski praznimo peći, zaustavljamo proizvodne procese, ugrožavamo 600 radnih mesta, 600 porodica u Zasavju.” Možemo da smanjimo upotrebu prirodnog gasa za najviše 8%, ocenio je generalni direktor Steklarne Hrastnik Peter Čas.

Geoplin: Snabdevanje gasom je bez prekida

Snabdevanje gasom u Sloveniji trenutno se nesmetano odvija. Najveći dobavljač Geoplin tek treba da registruje uštedu ili manju potrošnju.

„Činjenica je da slovenačka privreda i dalje raste. To znači da je potražnja za svim sirovinama, uključujući i energente, u porastu“, rekao je Vanja Lombar, generalni direktor Geoplina.

Prema izjavama iz ove kompanije, oni dobro prolaze u potrazi za alternativnim zapadnim izvorima, kao kompenzacijom za, eventualnog, još veći gubitak ruskog gasa.

„Konkretno, zbog zaštite poslovne tajne, nažalost, ne mogu da vam kažem s kim pregovaramo. Ali svakako smo napravili neki pomak u ovim razgovorima. U skladu sa tim, garancija je da će gasa biti, to je naš cilj“, rekao je Lombar.

Kao alternativni gas najčešće se pominje alžirski i norveški gas koji bi u Sloveniju dolazio preko Italije. „Jer kao što svi znamo, na ulaznoj tački u Šempetru imamo kapacitete koji još mogu da se koriste”, kaže direktor.

Međutim, ukoliko smanjenja budu, ipak, neophodna, neke kompanije će biti prinuđene da smanje ili čak prekinu snabdevanje gasom. Agencija za energetiku već́ priprema spisak ovih kompanija za moguće vanredne situacije, odnosno za treću fazu krize, javila su i dvojica novinara.

Iz Privredne komore Slovenije

Šef analitike Privredne komore Slovenije (GZS) Bojan Ivanc rekao je za RTV Slovenija da neke kompanije neće moći da se odreknu 15% prirodnog gasa. Oni koji budu mogli da odustanu, biće suočeni sa cenama alternativnih izvora energije.

Agencija za energetiku već́ priprema spisak preduzeća kojima bi moglo da bude obustavljeno snabdevanje gasom. Da li Privredna komora učestvuje u tome?

Ne trenutno. Ali, jednostavno znamo ko su veliki potrošači. Takođe znamo otprilike ko od njih može da koristi alternativno gorivo. Odluka takođe zavisi od prenosnog kapaciteta alternativnih goriva. Ukoliko se smanji snabdevanje iz određenog dela Slovenije, verovatno je potrebno smanjiti ponudu u tom delu. Stvari su vezane i za tehničke i za ekonomske faktore.

Znači li to da GZS već ima ovaj okvirni spisak? Odnosno, drugim rečima, saznanje gde bi moglo doći do potpunog zaustavljanja gasa, a gde je to nemoguće. Možete li možda reći gde je nemoguće preživeti crni scenario sa zaustavljenim gasom?

Postoje veoma velike razlike između delatnosti, kao i u okviru delatnosti. Imamo određene kompanije koje imaju mogućnost alternativnih izvora energije, kao što su mazut, dizel gorivo, butan, propan. Međutim, postoje i izazovi logističke prirode koji su povezani, pre svega, sa cenom, kao i sa postavljanjem odgovarajućeg rezervoara za skladištenje koji bi zamenio prirodni gas. Rezervoari za lož ulje ili dizel gorivo moraju biti veoma veliki. Za tu svrhu, naravno, preduzeće mora da pribavi važeću ekološku dozvolu, koju ne može dobiti za tako kratko vreme. Određene stvari se ne mogu uraditi preko noći i to je najveći izazov u kratkom roku.

Koje su to industrije u kojima ne može da dođe do zastoja gasa?

Uglavnom metalna industrija, proizvodnja aluminijuma od recikliranog aluminijuma, industrija čelika. Zatim, imamo i hemijsku industriju, koja takođe koristi prirodni gas kao sirovinu. Imamo i prehrambenu industriju, industriju građevinskog materijala, kao i industriju stakla, ne smemo zaboraviti industriju papira. Dosta industrija koristi mnogo energije. Kao zanimljiv podatak, mogu da kažem da slovenačke proizvodne delatnosti po energetskoj vrednosti troše prirodnog gasa koliko i električne energije. Vidimo da je veoma teško zameniti tako veliku količinu energenta, recimo 15 odsto, za tako kratko vreme.

Ali sporazum na evropskom nivou kaže da je smanjenje u početku dobrovoljno, ali da može postati obavezno. Može li slovenačka privreda uštedeti ovih 15 odsto od 1. avgusta, do proleća sledeće godine?

Rekao bih da neće ići bez izvesnog smanjenja proizvodnje. Istovremeno, cena alternativnih izvora biće upitna. Cena dizel goriva, lož ulja će u ovim uslovima značajno porasti, jer će cela Evropa povećati uvoz ovih tečnih goriva. Verovatno će biti problem i dostupnost rezervoara ili logistika same isporuke.

Moguće je da će izazovi biti veoma veliki. Najmanje što će se desiti je da će cena biti mnogo veća. Stoga očekujemo odgovarajuće mehanizme koji će našim kompanijama omogućiti da imaju zaštićenu konkurentsku poziciju u evropskom prostoru. Pojednostavljeno rečeno: želimo mere da naše kompanije i u ovim okolnostima mogu normalno da rade, kako ne bi poslovale sa gubitkom.

Da li govorite o merama koje preduzima slovenačka vlada ili sporazumima na evropskom nivou?

Sporazumi na evropskom nivou obezbeđuju državi Sloveniji zakonodavni okvir koji omogućava mešanje u ovu oblast. Jednostavno rečeno: kao članica Evropske unije, posvećeni smo poštovanju jedinstvenog evropskog tržišta. To u osnovi znači da ne možemo da preduzmemo određene mere koje nam Evropa ne dozvoljava, a to obično dozvoljava svim članicama. Tako da naša zemlja već́ ima mogućnost da subjektima koji plaćaju mnogo veće cene prirodnog gasa ili struje nadoknadi određeni deo štete. Mi smo predložili ovu meru. Ministarstva to razmatraju, pregovaramo o tome i verujem da će rešenje vrlo brzo ugledati svetlost dana.

Kako će biti u narednim mesecima, u velikoj meri zavisi od toga koliko će skladišta gasa biti puna. A, takođe, i od toga da li će se ovaj crni scenario zaista ostvariti – da Rusija potpuno prekine isporuku gasa. Analitičari kažu da to nije baš verovatno. Kakva je vaša ocena?

Zašto je malo verovatno da će Rusija potpuno prekinuti isporuke gasa? Zato što više ne bi bilo uticaja na cenu struje. Naravno, kratkoročno gledano, smanjene zalihe znače pre svega višu cenu i traženje alternativnih izvora. Evropa veoma naporno radi na pronalaženju alternativnih izvora prirodnog gasa. Ali znamo da je i logistika problem sa gasom. Transport nije tako lak kao za naftne derivate. Pronalaženje alternativnih zaliha prirodnog gasa veliki je izazov ne samo ove zime, već i narednih nekoliko godina.

Najveći problem je pronalaženje rešenja za ovu zimu. Nakon toga, određene promene mogu se sporije odvijati.

Tako je. Konkretno, neke kompanije će verovatno preći na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i, na osnovu toga, nadoknaditi potrošnju prirodnog gasa. Verovatno će investirati u opremu koja omogućava efikasnije korišćenje prirodnog gasa uz istu proizvodnju. Ovde će se kompanije prilično brzo prilagoditi.

Da li iz svega proizilazi da problem predstavlja gas i snabdevanje gasom, međutim, još veći problem je cena? To će se onda preliti na teret potrošača?

Tako. Postoji još jedna stvar koju treba da znamo o slovenačkoj industriji. Unutar ovih velikih potrošača gasa, otprilike tri četvrtine kompanija je vezano za poslovne korisnike – uglavnom izvoze. Tamo je još teže ostvariti prelazak cene u konačnu cenu. Dakle, mnogo zavisi od cene po kojoj kompanija iznajmljuje energent i, takođe, da li će po ovoj ceni dobavljač moći da ispoštuje taj sporazum. Stvari su takođe pravne prirode, povezane sa određenim neizvesnostima. Veoma je važno ko snosi rizik u slučaju da nema dovoljnih količina gasa.

Čuli smo da se priča o pohlepi, bogaćenju ovih naftnih kompanija, u ovo vreme kada se svi plašimo, Evropa se plaši kakva će zima biti. Kako to vidite? Pet naftnih kompanija postalo je enormno bogato za to vreme.

Velika volatilnost cena u osnovi znači da ove kompanije, koje se bave i trgovinom naftnih derivata, ostvaruju prilično visok profit. Čak i veliki prodavci hrane ostvaruju visok profit. U osnovi, ovo je povezano sa visokom volatilnošću ili, jednostavno rečeno, varijabilnosti cena. Ove kompanije koriste priliku za arbitražu. Sa stanovišta poziva generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, glavni izazov je to što ove kompanije obično imaju nekoliko poreskih jurisdikcija. Kao rezultat toga, zemljama je prilično teško da ih oporezuju na izvoru. To je, praktično, nemoguća misija.

Izvor: RTV Slovenija

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti