Koristeći infracrvenu kameru vrednu 100.000 evra, neprofitna radna grupa za čisti vazduh (CATF) pronašla je ove godine metan koji prodire u atmosferu na 123 nalazišta nafte i gasa u Austriji, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj i Rumuniji.

Metan, najveći uzročnik klimatskih promena nakon ugljen-dioksida (CO2), glavna je komponenta prirodnog gasa i ostavlja veće posledice od CO2.

Trenutno EU ne reguliše emisije metana u energetskom sektoru, što znači da kompanije koje vode lokacije koje je CATF pregledao ne krše zakone zbog curenja ili odzračivanja.

Iako neke države članice zahtevaju od kompanija da prijave neke emisije, ne postoji sveobuhvatni pravilnik koji bi ih primorao da nadgledaju manja curenja ili da ih otklone.

To će se promeniti

EU ove godine predlaže zakone koji će primorati naftne i gasne kompanije da nadgledaju i prijavljuju emisije metana, kao i da poboljšaju otkrivanje i saniraju curenja.

U energetskom sektoru, metan se namerno emituje odzračivanjem, slučajno se emituje sa lokacija kao što su rezervoari za skladištenje gasa, terminali za tečni prirodni gas (LNG), kompresorske stanice cevovoda i mesta za preradu nafte i gasa.

CATF je posetio više od 200 lokacija u sedam zemalja EU i na javnim mestima snimao emisije infracrvenom kamerom, kako bi otkrio ugljovodonike nevidljive golim okom, poput metana.

„Jednom kad ga vidite, ne možete da se pravite da ne postoji. Moramo zaustaviti ovo curenje ako gajimo bilo kakvu nadu da ćemo postići porast prosečnih globalnih temperatura od samo 1,5 stepen Celzijusa,“ rekao je Džejm Turito iz CATF-a, koji je snimao emisije.

Ukupno je CATF izbrojao 271 incident, a neka mesta su ispuštala metan na više tačaka.

Turito je rekao da je preko 90% lokacija koje je posetio u Češkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj i Rumuniji emitovalo metan, dok je njegova stopa pogodaka u Nemačkoj i Austriji bila niža.

Curenja i rupe

Izbor termografije CATF, koja prikazuje ugljovodonike i isparljiva organska jedinjenja, pregledalo je pet tehničkih stručnjaka koji su došli do zaključka da su emisije koje beleži CATF gotovo sigurno metan, s obzirom na to da su emisije bile u postrojenjima za rukovanje prirodnim gasom, a metan je njegova glavna komponenta .

U jednom gasnom postrojenju koje je u vlasništvu italijanske kompanije Eni u blizini grada Pineto na jadranskoj obali, čini se da metan curi iz zarđale rupe na boku rezervoara.

Snimak beleži kratke snimke emisija svake lokacije određenog dana, tako da ne može kvantifikovati količinu metana koja se emituje tokom dužih perioda.

Grafički prikaz ekrana sa termografskih video snimaka zabeleženih infracrvenom kamerom koje je Rojtersu 10. juna 2021. stavila na raspolaganje Operativna grupa za čisti vazduh (CATF), pokazuje ono što izgleda kao da metan gas curi iz zarđale rupe (mali žuti pravougaoni deo) rezervoara za skladištenje u fabrici gasa kompanije Eni u blizini Pineto, Italija. CATF je pronašao metan koji prodire u atmosferu na 123 lokacije za naftu i gas, posećene u sedam država EU, postavljanjem infracrvene kamere na javna mesta za otkrivanje kako bi se otkrili ugljovodonici poput metana koji su nevidljivi golim okom. Foto: CATF / James Turitto / Rojters

Ono što otkriva su emisije koje bi se mogle izbeći ako bi vlasnici infrastrukture koristili komercijalno dostupnu tehnologiju za merenja i smanjenja, rekli su stručnjaci za emisije.

„Ako u rezervoarima za skladištenje postoje pukotine, relativno je lako popraviti ih“, rekao je Džonatan Dorn, stručnjak za kvalitet vazduha iz kompanije Abt Associates.

Turito je rekao da je nazvao broj za hitne slučajeve, kako bi prijavio curenja na lokaciji Eni, ali linija nije bila u funkciji.

Eni je rekao da je curenje na Pinetu došlo iz rezervoara za vodu koji ima zanemarive količine gasa i da je curenje otkriveno i otklonjeno tokom redovnog održavanja.

„Pojačavamo svoje napore u sprovođenju periodičnih kampanja za otkrivanje curenja i nadgledanje popravki”, rekli su iz Enija, dodajući da podržavaju regulativu EU u cilju rešavanja emisija metana.

Obaveštavanje kompanija

Brisel je u oktobru obavestio energetske kompanije da će biti meta novih pravila o curenju gasa, a takođe razmatra ograničenja za odzračivanje ili spaljivanje metana.

„Komisija poziva kompanije iz sektora nafte, gasa i uglja da uspostave snažnije programe otkrivanja i popravljanja curenja, kako bi se pripremile za predstojeće predloge zakona koji bi takve programe učinili obaveznim”, navodi se.

Jedan zvaničnik EU rekao je Rojtersu ovog meseca da će se, s obzirom na to da EU ima malo "superemitera" metana, zakon usredsrediti na rešavanje manjih, ali daleko češćih emisija koje se javljaju u čitavoj infrastrukturi energetskog sektora.

Grafički snimak ekrana sa termografskih video snimaka napravljenih 6. aprila 2021. infracrvenom kamerom i koji je Reutersu 10. juna 2021. stavila na raspolaganje Operativna grupa za čisti vazduh (CATF), pokazuje ono što izgleda kao da metan gas curi iz dva dimnjaka u SNAM-ovima LNG terminalu Panigaglia blizu La Spezije, Italija. Izvor: CATF / James Turitto / Rojters

„Prva stvar je da zaista pokušamo da se pozabavimo tim difuzionim emisijama metana, pokrivajući ceo energetski sektor“, rekao je zvaničnik, koji je odbio da bude imenovan.

Stručnjaci kažu da će nova pravila poljuljati stvari za svaku naftnu i gasnu kompaniju u Evropi, naročito zato što EU razmatra prisiljavanje kompanija da pronađu i otklone i najmanja curenja.

„Svaka kompanija mora mnogo da uradi“, rekao je Andris Piebalgs, profesor u školi za regulaciju u Firenci i bivši komesar EU za energiju.

Malo je verovatno da će nova pravila stupiti na snagu pre 2023. godine, ali Brisel želi da ih uspostavi dovoljno rano da doprinese svom cilju smanjenja neto emisije svih gasova staklene bašte za 55% do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Namerne emisije

Nije samo EU suočena sa ovim problemom. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena planira da ove godine predloži nova pravila za smanjenje emisije metana.

New York Times je pomoću infracrvene kamere identifikovao velika curenja metana na američkim nalazištima nafte i gasa 2019. godine, dok su satelitski snimci dostupni Rojtersu otkrili masovno curenje metana iz ruskih gasovoda.

CATF-ovi snimci pokazuju da je italijanska energetska kompanija SNAM tokom dve nedelje konstantno odzračivala ugljovodonike iz dva skladišta na svom LNG terminalu Panigaglia u blizini La Spezije na mediteranskoj obali.

Tim Doti, savetnik za termografsko snimanje u energetskom sektoru i bivši zvaničnik Teksaške komisije za kvalitet životne sredine, rekao je da snimci pokazuju veliki broj „otvorenog ispuštanja emisije ugljovodonika”.

U podzemnom skladištu SNAM u Minerbiu u blizini Bolonje, infracrveni snimak je pokazao kako metan izlazi iz ventilacionog otvora.

Iz SNAM-a su rekli da su član partnerstva za naftni i gasni metan (OGMP), dobrovoljne grupe energetskih kompanija koja se zalaže za poboljšanje merenja i smanjenje metana. Eni je takođe član.

„Emisije koje je CATF zabeležio na lokacijama za skladištenje Minerbio i Bordolano su kratkotrajne emisije, nastale iz sigurnosnih ventila. Puna zamena počinje 2021. godine, i biće završena 2024. godine”, rekli su iz SNAM precizirajući da su „emisije u Panigaglia, koje je CATF zabeležio na otvorima za odzračivanje, nastale su usled privremenog mehaničkog kvara vazdušnog kompresora. Uvereni smo da ćemo moći da popravimo vazdušni kompresor tokom druge polovine 2021.“

Lov izvora

Stručnjak sa skoro dve decenije iskustva u velikim naftnim kompanijama koji savetuje američke firme i vlasti o emisijama metana rekao je da su snimci CATF-a pokazali da EU ima problem.

„Postoji urbana legenda da je američki sistem prirodnog gasa mnogo više propušta od ostatka sveta“, rekao je stručnjak, koji je odbio da bude imenovan. „Kad pogledam ove video zapise, oni se ne čine mnogo drugačijim od Sjedinjenih Država.“

Globalno, koncentracija metana u atmosferi raste. Ujedinjene nacije su u aprilu izjavile da će bez ozbiljnog smanjenja emisije metana ove decenije, cilj Pariskog sporazuma da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepen Celzijusa biti nedostižan.

Jednom kada je metan u atmosferi, gotovo je nemoguće pratiti trag odakle potiče, što znači da je ključno bolje nadgledanje na mestu emisije.

Sve veća mreža satelita koji traže metan znači da je lakše identifikovati curenje veće od hiljadu tona godišnje, ali mnoga manja curenja ostaju neprimećena.

Snimci na lokaciju MOL u Mađarskoj su pokazali emisije metana. Iz mađarske energetske kompanije su rekli da su svesni emisija i da su one neizbežan deo normalnih i sigurnih operacija, kako bi se izbeglo stvaranje pritiska u rezervoarima.

MOL je rekao da trenutno ne postoje propisi koji zahtevaju da meri ili izveštava o emisijama, ali ima za cilj da zaustavi rutinske emisije metana iz gasnih aktivnosti do 2030.

U Austriji, u naftnom postrojenju OMV u blizini kopnenih bušotina severno od Beča, kamera je pokazala niz manjih curenja.

Iz OMV su poručili da u potpunosti podržavaju nova pravila EU o metanu. Rečeno je da su manja curenja na lokaciji otklonjena i da se planira zamena sistema za regulaciju pritiska koji ispuštaju metan opremom koja zaustavlja takve emisije.

„Prisustvo ovih emisija ukazuje da ova lokacija ima stalnih problema sa održavanjem“, rekao je Doti, ukazujući na četiri različita izvora. „Ove emisije su veoma zabrinjavajuće.“

Izvor: Reuters