Energetska, u javnosti poznata i kao zelena tranzicija slovi za jedan od primarnih uslova za nastavak puta BiH ka Evropskoj uniji. Pitanje energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih izvora energije (OIE) posebno se nameće u aktuelnom periodu, u kojem prevladava priča o poskupljenju električne energije, što će se direktno odraziti na opstanak kompanija, a najviše malih i srednjih preduzeća.

U Bosni i Hercegovini se rasipa energija

Član Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju (ReSET) Damir Miljević u razgovoru za portal kaže da je pitanje energetske efikasnosti u BiH-a ostavljeno međunarodnoj zajednici i donatorima koji rade na takvim projektima.

„U odnosu na sve zemlje regiona, BiH najneefikasnije koristi energiju. Po jedinici društvenog bruto proizvoda koristi okvirno tri i po puta više energije od proseka Evropske unije. Dakle, naša osnovna šansa je u povećanju energetske efikasnosti. Ali, nažalost, to se ne vidi”, ukazuje Miljević.

Zelene politike, pored onog dela koji se odnosi na ekologiju, odnosno zdraviju životnu sredinu, donose i nove načine proizvodnje električne energije, sa gotovo nultim marginalnim troškom.

„Zahvaljujući padu troškova, kod modernih energija, došlo se u poziciju da je danas dovoljno postaviti solarne panele te da vas dodatna jedinica energije ne košta skoro ništa. To je drastična promena, koja će uticati na ekonomske i društvene odnose i slično”, pojašnjava Miljević.

Preduzetnici vide šansu u zelenoj energiji

Zelenim tranzicijama u BiH trenutno se najviše okreću mala i srednja preduzeća, koja su izvozno orijentisana i ekonomski stabilna. Za njih upotreba obnovljivih izvora energije donosi i manji rizik od budućih poskupljenja energije i energenata, odnosno poremećaja na tržištu, piše portal Klix.ba

Među takvim firmama je i Mesna industrija Menprom iz Tuzle, koja je u proteklim godinama realizovala nekoliko projekata. Među njima su zamena peći na pelet sa toplotnim pumpama, te rekuperacija (cirkulaciji jednog dela materije radi ponovnog korišćenja u istom tehnološkom procesu) toplotne energije sa motora. Kako su rekli iz ove kompanije, već su osetili finansijske benefite.

„Trenutno smo u fazi kreiranja solarne elektrane za vlastite potrebe, kapaciteta od 400 kilovata. Za nju smo se odlučili pre nekoliko godina. S obzirom na najavu poskupljenja električne energije, sada smo se definitivno okrenuli ka realizaciji i uskoro očekujemo početak radova”, kaže za portal Muhidin Mehanović, član tima za energetsku efikasnost u Menpromu.

Upravo ugradnja solarnih panela za proizvodnju električne energije ono je čemu privrednici, uglavnom, pribegavaju. Vek trajanja jedne solarne elektrane je, okvirno, 25 godina, a isplata investicije traje između šest i sedam godina, nakon čega, prema pojašnjenju stručnjaka, kompanije dobijaju besplatnu električnu energiju.

Uvođenje ovakve savremene mere energetske efikasnosti pokrenuto je i u kompaniji za preradu plastike Variplast, u kojoj su trenutno na početku investicionog ciklusa.

„Mi moramo pratiti trendove kakvi su zastupljeni u Evropskoj uniji, uz što veće učešće u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Vrlo brzo će doći i određene zakonske regulative iz EU, iz koje će one koji deo proizvodnje izvoze, pitati koliko je učešće zelenih energija u proizvodima”, smatra Mujo Hasić, vlasnik i direktor tog preduzeća.

Zelene politike su za njega neminovnost, kako bi se smanjilo i zagađenje vazduha zbog proizvodnje električne energije od fosilnih goriva.

„Takođe, ugradnja solarnih panela je posebno bitna u sadašnjoj situaciji, kada su cene električne energije na berzi eksplodirale. Ako se budu ostvarile naznake Elektroprivrede BiH, koja je poslala ponude privrednicima, bojim se da ćemo biti na kolenima”, ističe Hasić.

Komlikovana procedura i loši zakoni koče zelene investicije

Privrednike iz Bosne i Hercegovine u ovoj priči najviše koči nepovoljan ambijent, kao i neadekvatna zakonska regulativa, zbog čega realizacija investicija traje znatno duže nego što je to slučaj u evropskim zemljama. To je posledica neshvatanja vlasti šta je sve moguće ostvariti ovakvim ulaganjem, ocenjuju sagovornici portala.

Za adekvatan odgovor BiH na putu energetske tranzicije već nekoliko godina se zalažu i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), navodeći da se sa veoma malim investicijama mogu postići odlični rezultati u oblasti energetske efikasnosti.

„Energetska efikasnost je uvek bila važna. Sada posebno, jer su mogućnosti velike. Inače, Evropska banka je institucija koja obezbeđuje finansiranje i program savetodavnih usluga, koji je podržan grantovima, te na taj način pomaže preduzećima. U pogledu investiranja, imamo strateško opredjeljenje da do 2025. godine 50 posto naših investicija bude u zelenoj ekonomiji. Zbog toga se grade mehanizmi i alati koji mogu pomoći preduzećima”, rekla je Zihnija Hasović, vođa programa savetodavnih usluga u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

BiH se ne može upoređivati sa Nemačkom

Bilo kakvu paralelu između BiH i razvijenih evropskih zemalja, poput Nemačke, izuzetno je teško praviti, s obzirom na to da je ta zemlja procese dekarbonizacije o kojima se danas govori u BiH, implementirala pre čak dve decenije.

„Oni, takođe, imaju i kapacitete firmi i instituta, odnosno onoga što zovemo izvor znanja i ekspertize. Kod nas se po tom pitanju skoro ništa nije radilo, odnosno činjeno je sporadično i pojedinačno. Ako pitate vlasnike kompanija zbog čega je to tako, obrazloženje će biti da je tako zbog nerealno niske cene električne energije”, navodi Mirza Kušljugić, predsednik Upravnog odbora ReSET-a.

Kako kaže, BiH se sada nalazi u periodu u kojem je potrebno izvršiti liberalizaciju tržišta, uz dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora obnovljivim izvorima energije.

„Ovo što nam se sada događa, odnosno najava povećanja cena električne energije, plaćanja za emisije CO2 i slično, kompanije u BiH je podstaklo da traže nova rešenja u obnovljivim izvorima energije. U svim organizovanim zemljama takvim firmama se pomaže, ne samo finansijski, već i u tehničkim i informacionim aspektima”, nastavlja Kušljugić.

A kako bi se uspostavio sistem podrške onim kompanijama koje se žele okrenuti ka obnovljivim izvorima energije u BiH, agencija ReSET je radila na projektu Mreža energetske efikasnosti u industriji BiH – MEEI, koji je finanasirala Agencija za razvoj preduzeća – Eda iz Banje Luke, a u okviru Mehanizma za podršku implementaciji strategija razvoja malih i srednjih preduzeća.

Izvor: Klix.ba