Cilj Evropske unije je jasan, neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije.

Da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država na starom kontinentu. Zemlje kandidati za eksplataciju su Nemačka, Češka, Francuska, Portugal, ali EU računa i na Srbiju.

Međutim, EU je poznato, da bi se to dogodilo, potrebno prevazići prepreke, pre svega proteste lokalnog stanovništva i duge procedure odobravanja projekata, ali i ispunjenje visokih ekoloških standarda.

Viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), Mihael Šmit, rekao je za Demostat da je u Evropi trenutno u različitim fazama razvoja više od 15 projekata za eksploataciju litijuma.

Kako precizira, projekti se nalaze u Španiji, Portugaliji, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosnii Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama. Takođe, navodi da Evropa ima potencijal da se do 2030. godine značajno snadbeva litijumom iz svojih nalazišta, do 40 odsto pretpostavljene potražnje.

Kada je reč o Nemačkoj, Šmit kaže da najveći potencijal za iskopavanje litijuma vidi u ležištima tvrdih stena na granici između Nemačke i Češke, u oblasti Rudnih planina (oblast Zinvald/Cinovec), kao i u dolini Gornje Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi.

On navodi da je, zbog mnogih nepoznatih aspekata, teško govoriti o potencijalnoj godini kada bi mogla da počne eksploatacija litijuma u Nemačkoj.

„Pretpostavljamo da će proizvodnja početi krajem 2020-ih i početkom 2030-ih godina. Potrebno je vreme za dodatna istraživanja, finansiranje, izdavanje dozvola, licenciranje, izgradnju, kvalifikaciju proizvoda, ugovore o preuzimanju“, naveo je on i dodao i da će veliku ulogu imatii odnos ponude i potražnje na tržištu i kretanja cena.

Govoreći o Srbiji, Šmit kaže da naša zemlja ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora.

On navodi da je projekat Jadar, koji je, kako kaže, ranije razvijala velika rudarska kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.

„Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u smislu nezavisnosti od Kine”, istakao je Šmit.

On dodaje i da bi ovaj projekat mogao da podstakne razvoj prerađivačke industrije u širem području oko lokaliteta.

„To važi i za projekat Evrolitijuma kod Valjeva”, navodi on.

Na pitanje da li postoji ekološki prihvatljivo rudarenje litijuma, Šmit odgovara da postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija.

To je, kako navodi, „mega-trend“ kada su pitanju mnogi projekti i lokacije na kojima se eksploatiše sirovina širom sveta.

Dodaje, da bi se to osiguralo, uspostavljaju se regulatorni okviri i rudarski standardi.

„Litijum je potreban za zelenu tranziciju, stoga je od suštinskog značaja da ekspoatacija ovih materijala bude što je moguće održivija. To zahtevaju kupci i industrija. Ekološko i socijalno licenciranje postaje sve važnije”, ističe on.

On dodaje i da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu.

„Zbog toga, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da se to obezbedi”, ističe on.

Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit odgovara da je taj proces započeo i da će se sve više sprovoditi.

„To će biti obaveza za vlade, za nizvodne industrije, kao i za krajnje kupce”, naveo je Šmit za Demostat.

Za Evropu važno da smanji zavisnost od Kine

Zbog toga će, za Evropu biti od primarnog značaja da počne da koristi svoja nalazišta litijuma i uspostavi ekološki najprihvatljiviju i najekonomičniju proizvodnju litijum-jonskih baterija na licu mesta. To je jedini način da se decentralizuju trenutni globalni lanci za snabdevanja i zavisnost Evrope od Kine.

Zato se postavljaju legitimna pitanja, da li snadbevanje industrije litijumom „made in Europe“ ima potencijal i koji projekti će verovatno postati uspešni?

Scenariji nemačke agencije Dera u zavisnosti od stope reciklaže, evropski projekti mogli bi da pokriju I do 40 odsto , pretpostavljene potražnje za litijumom od oko 410.000 tona do 2030. godine.

Nemačka ima jedno od najvećih nalazišta litijuma  u Evropi, ali za sada uvozi 100 odsto svoje potražnje i veoma je zavisna od svetskog tržišta, njegovih igrača, cena i lanaca snabdevanja.

Nemačka je takođe zemlja koja želi da prestane da koristi fosilna goriva i okrene se obnovljivim izvorima energije, zbog čega raste potražnja i za litijumom.

Shodno tome, predstavnici politike, nauke i kompanija se sada sve više fokusiraju na promociju nalazišta litijuma u Nemačkoj.

Litijum iz Nemačke: Gde su nalazišta?

Najveće evropsko nalazište litijuma nalazi se u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj. Na području dugom oko 300 km i dubokom do 40 km, litijum je rastvoren u vrućoj dubokoj ili termalnoj vodi.

Geolozi sumnjaju da se u većem proučavanom delu doline Gornje Rajne nalazi ukupno 15 miliona tona alkalnog metala.

Ovo čini dolinu Gornje Rajne najvećim nalazištem belog zlata u Evropi i jedim od najvećih nalazišta litijuma na svetu.

Prognoze pretpostavljaju da se iz gornjorajnskog jarka godišnje može izvući do 40.000 tona litijum hidroksida, koji bi mogao da opremi oko milion električnih automobila litijum-jonskim baterijama.

Na ovaj način, Nemačka bi postala nezavisna od litijuma iz inostranstva.

Izgradnja pilot-postrojenja u dolini Gornje Rajne je odložena, ali budući nemački dobavljač litijuma Vulcan Energy veruje da će proizvodnja početi 2025. godine.

Generalni direktor nemačke podružnice Vulcan Energy, Horst Krojter, rekao je da će prva postrojenja biti otvorena krajem 2025., a da će do kraja 2026. godine biti pokrenuta puna proizvodnja, preneo je Rojters

Vulcan Energy je već zaključio preliminarne ugovore o snabdevanju sa proizvođačima automobila VW, Stellantis i Renault, proizvođačem baterija LG Energy i proizvođačem katoda Umicore. Litijum bi trebalo da se prerađuje u hemijskoj fabrici u blizini Frankfurta, a otkrivena su nalazišta u Rudnim planinama u Nemačkoj.

Od 2010. godine kompanija Deutsche Lithium GmbH iz Frajberga, ali i drugi, istražuju nalazišta litijuma u tom regionu.

Namera je da se iz podzemnog kopa izvuče ukupno do 125.000 tona litijuma. Ovde bi se litijum izvlačio na klasičan način, iz stene. Ovo bi teoretski bilo dovoljno za oko 20 miliona električnih automobila.

Međutim, nije samo ekstrakcija litijuma relevantan faktor u izgradnji litijumske ekonomije u Nemačkoj, već i dalja prerada.

U Gubenu, u Brandenburgu, kanadska kompanija Rock Tech planira fabriku za proizvodnju litijum hidroksida za baterije, gde bi godišnje trebalo da se proizvodi 24.000 tona godišnje.

Zbog geopolitičkih dešavanja i prekida lanaca snabdevanja, Dirk Harbeke izvršni direktor najavio je da će odložiti početak proizvodnje koja je bila najavljena za 2024. na 2025. godinu.

Međutim, litijum za preradu u početku neće dolaziti iz Nemačke, već iz kanadskog rudnika.

Rock Tech se oslanja na cirkularnu ekonomiju i namerava da polovinu svojih proizvodnih sirovina dobije recikliranjem baterija do 2030. godine.

Do tada bi, prema navodima kompanije, trebalo da bude dovoljno odbačenih litijum-jonskih baterija iz električnih vozila i domaćih sistema za skladištenje energije. Rock Tech se dogovorio sa Mercedes Benzom da isporučuje u proseku 10.000 tona litijum hidroksida godišnje.

Inače, Nemački institut za litijum vidi dobre izglede za proizvodnju litijuma u Nemačkoj. Institut promoviše inovacije, razvoj ekonomije litijumskog ciklusa i nusproizvode koji nastaju tokom iskopavanja litijuma.

Na primer, gips, koji će u budućnosti morati da se proizvodi na druge načine postepenim ukidanjem proizvodnje električne energije iz uglja.

Gde još ima litijuma u Evropi

Sledeći grafikon prikazuje rezerve litijuma u Evropi u milionama tona.

Austrija

Projekat Volfsberg u Koruškoj, 270 kilometara jugozapadno od Beča, takođe je više puta odlagan. 

Austrijska kompanija European Lithium želi da godišnje iskopa oko 800.000 tona stena koja sadrži litijum u postojećem rudniku i proizvodi oko 11.000 tona litijum hidroksida za baterije.

Planirano je da proizvodnja počne do kraja 2024., odnosno početkom 2025. Godine, ako vlada da zeleno svetlo.

European Lithium je već zaključio Memorandum o razumevanju sa BMW-om za avansno plaćanje od 15 miliona američkih dolara za buduće isporuke litijuma.

Finska

Kompanija zarudarstvo i baterije Keliber želi da 2025. godine započne iskopavanje litijuma iz rudarskih regiona Sivajarvi i Rapasaari i prerađuje ih u litijum hidroksid u obližnjoj rafineriji u Kokoli, ekološki prihvatljivom tehnologijom zasnovanom na kaustičnoj sodi.

Za planiranu godišnju proizvodnju od 15.000 tona litijum hidroksida, podružnica južnoafričke rudarske grupe Sinbanje-Stilvoter ulaže 588 miliona evra.

Još se čeka ekološka dozvola za lokalnu fabriku za međupreradu, ali i za rudnike.

Češka

Litijumski projekat Cinovec, koji se nalazi 100 kilometara od Praga na nemačkoj granici, smatra se perspektivnim. Tamo se predpostavlja da ima oko 7,3 miliona tona litijum karbonata, dok bi na nemačkoj strani u Saksonskoj šumi moglo bi da bude oko 700.000 tona.

U Češkoj se litijumom bavi zajedničko preduzeće energetske kompanije ČEZ u većinskom državnom vlasništvu i kompanija European Metals, koja od 2020. godine radi studiju izvodljivosti za izgradnju rafinerije za proizvodnju litijum hidroksida, koja treba da bude izgrađena na devet kilometara od rudnika. Demontaža bi trebalo da počne 2025. godine. 

Litijum bi trebalo da se prerađuje u gigafabrici za baterijske ćelije, koju ČEZ želi da izgradi sa češkim Ministarstvom industrije i trgovine u blizini rudnika.

Bosna i Hercegovina

Projekat koji se odnosi na  rudarenje litijuma i bora u Loparama u Bosni i Hercegovini još je na samom početku.

Prema procenama švajcarske rudarske kompanije Arkkor, tu bi moglo da se uskladišti oko 2,4 miliona tona litijum karbonata.

Irska

Kina proteže svoje pipke i u EU u potrazi za litijumom. Od 2013. godine kompanija Ganfeng Lithium, treći najveći proizvođač litijuma na svetu, na jugoistoku Irske ova kompanija bavi se nalazištima koja poseduju “belo zlato”. U blizini gradova Karlou i Viklou kompanija Blackstairs Lithium sprovodi projekat Avalonija.

Od svog osnivanja 2000. godine većinski vlasnik, Ganfeng Lithium, brzo je napredovao od malog proizvođača litijum hidroksida do najvećeg proizvođača u Kini. Kompanija poseduje rudnike u Australiji, Argentini, Maliju i Meksiku.

Blackstairs Lithium je početkom 2022. Godine podneo zahtev za dobijanje novih dozvola za istraživanje  projekata u Irskoj. Međutim, rudarstvo nije dobro prihvaćeno kod  stanovništva i farmera. 

Francuska

Najava da će krajem oktobra  početi kopanje litijuma u srcu Francuske bila je iznenađenje čak i za stručnjake iz industrije. Francuska rudarska kompanija Imeris, koja proizvodi kaolin za keramičku industriju u svom rudniku u Bovoaru, bila je dobro upoznata sa nalazištem litijuma.

Posle ponovljenih istraživanja, shvatili su da su zalihe litijuma mnogo veće nego što se prvobitno mislilo.

Kompanija Imeris želi da započne proizvodnju 2028. Godine i obećava 34.000 tona litijum hidroksida godišnje, koji će dolaziti iz sopstvene fabrike za konverziju, koju Imeris želi da locira  u krugu od 100 kilometara. Imeris takođe upravlja površinskim rudnicima i rafinerijom kaolina u britanskom Kornvolu. 

Francuzi su bili deo konzorcijuma  sa britanskom kompanijom Cornish Lithium, koji je demonstrirala potencijal ekstrakcije litijuma iz kaolinskog otpada.

Velika Britanija

Rude litijuma ima i u Kornvolu u Velikoj Britaniji. Kornvol, je tradicionalno rudarsko područje, stanovništvo je otvoreno za rudarske projekte nego na drugim mestima.

U blizini Redruta, britanska kompanija Cornish Lithium radi na direktnom vađenju litijuma iz slane vode.

Metoda ekstrakcije se smatra ekološki prihvatljivom, ali mora biti detaljno prilagođena svakoj salamuri.

Cornish Lithium takođe ima ugovor sa kanadskom kompanijom Cornish Metals, koja ima dozvole za 15.000 hektara za istraživanje slane vode za litijum. U drugom projektu, za koji se trenutno priprema studija izvodljivosti, Britanci planiraju da iskopaju oko 15.000 tona litijuma godišnje od 2026. godine u površinskom kopu kaolina u blizini Sen Ostela.

Portugalija

Poznato je da se na teritoriji Portugalije nalazi 60.000 tona rezervi litijuma.

To je trenutno jedina zemlja u Evropi u kojoj se litijum aktivno promoviše, ali za industriju keramike i stakla.

Osim rudnika kojim upravlja portugalska Mota Group u okrugu Guarda, litijumski projekat Mina do Barroso britanske kompanije Savannah Resources je najvažnije ležište litijuma u Evropi koji sadrži mineral spodumen. Kompanija planira samo da iskopava i koristi rudu.

Prerada materijala za baterije biće obavljena u rafineriji naftne kompanije Galp ili će ići na dalju preradu u Kinu.

Planirana je godišnja je proizvodnja 22.100 tona litijum karbonata.

Nakon što je utvrđeno da je studija uticaja na životnu sredinu podneta 2020. godine nedovoljna, Savannah Resources mora da revidira studiju u toku ove godine.

Španija

Drugo najveće nalazište litijuma u Evropi leži u napuštenom rudniku kalaja na području grada Kaseresa. 

Od 2016. godine australijska kompanija Infinity Lithium pokušava da dobije dozvolu za rudarstvo.

Prvobitno planiran kao površinski kop, projekat je izazvao veliki otpor stanovništva zbog blizine starog grada, koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Nadležni su 2021. godine poništili dozvolu za istraživanje. U septembru 2022.godine kompanija je podnela zahtev za izdavanje dozvole za eksploataciju, ovog puta za podzemni rudnik. U projekat San Hoze Valdeflores uključena je i španska kompanija Ektremadura New Energies.

Operateri očekuju da proizvodnja počne početkom 2025. godine.

Srbija

Grupa geologa je 2004. godine otkrila novi mineral u dolini Jadra u Srbiji: jadarit, čiji sastav odgovara onom  izmišljenom kriptonita iz stripa o Supermenu.

Nalazište litijuma je najveće nalazište u tvrdoj steni u Evropi, koje britansko-australijska rudarska grupa Rio Tinto želi da iskopa i preradi na licu mesta u rafineriji u materijal kompatibilan sa baterijama.

Druga najveća svetska rudarska grupa uložila je 2,4 milijarde dolara za projekat Jadar i planirala je da proizvodi 58.000 tona litijum karbonata godišnje. Ali u januaru 2022. Godine, Srbija je otkazala planirani projekat nakon žestokih protesta.

Kompanija Rio Tinto, međutim, ostaje pri svom planu, i postoje nagoveštaji da bi vlada mogla da promeni svoj negativan stav.

Litijuma ima i kod Valjeva. Tamo je Rio Tinto radio istraživanja 90-ih godina i kasnije je odustao od projekta. Od 2011. godine, kanadska kompanija Euro Lithium istražuje fenomen.

Zašto je litijum tako vredan kao sirovina?

Pametni telefoni, računari, električni bicikli, električni automobili, kućna i industrijska skladišta električne energije za solarnu energiju, svi koriste litijum-jonske baterije.

Rastuća potražnja širom sveta u oblasti fotonaponske energije, a pre svega, elektromobilnosti, učinila je litijum trenutno najtraženijom sirovinom u svetu.

Ali zašto je litijum toliko tražen? Šta to belo zlato čini tako vrednim? 

Njegove jedinstvene karakteristike. Litijum je najlakši metal na zemlji i ima najmanju gustinu od svih čvrstih elemenata u normalnom stanju. Mnogo godina je srebrno-beli alkalni metal bio u upotrebi samo u staklarskoj industriji i za proizvodnju maziva.

Danas je litijum najbolji nosilac punjenja u takozvanim sekundarnim baterijama i akumulatorima, ali se primenjuje i u druge svrhe, što pokazuje i sledeći grafikon.

Primarne baterije se ne mogu puniti, ali litijum-jonske baterije mogu.

One imaju jedinstvene karakteristike: u poređenju sa drugim tipovima baterija, imaju veću gustinu energije, dug radni vek i mogućnost obavljanja mnogih veoma brzih ciklusa punjenja i pražnjenja.

Ovo čini litijum ključnim elementom uspešne energetske tranzicije i hitno potrebnom sirovinom u oblastima skladištenja električne energije, baterija za e-automobile i sistema za skladištenje velikih razmera za stabilizaciju električne mreže.

Stručnjaci, kao što je dobitnika Nobelove nagrade za hemiju Majkla Stenlija Vitingema očekuju da će litijum ostati nezamenljiv u ekonomskoj proizvodnji dugovečnih baterija još najmanje deceniju.

Najveći svetski proizvođači litijuma

Australija i Južna Amerika do sada su proizvele oko 80 odsto litijuma na svetskom nivou.

Na sledećem grafikonu prikazani su najveći proizvođači litijuma širom sveta.

Međutim, prema prognozama, očekuje se da će se globalna potražnja za proizvodnjom litijum-jonskih baterija u 2028. godini povećati za oko deset puta u odnosu na 2017.godinu. Tada bi za baterije trebalo da bude potrebno oko 1,6 miliona tona litijuma. Glavni pokretač ovoga je elektromobilnost.

Što se tiče nalazišta litijuma, donedavno se mislilo da u svetu postoji oko 60 miliona tona litijuma, od čega se oko 14 miliona tona može ekonomski eksploatisati.

Međutim, zbog ogromne potražnje, intenziviran je i istraživački i razvojni rad na svim nivoima.

Prema urađenim analizama potvrđeno je da postoji oko 90 miliona tona litijuma na svetskom nivou.

Istovremeno, se istražuju mnoge inovativne tehnologija za ekstrakciju litijuma, tako da će se i ekonomski upotrebljiva količina litijuma značajno povećati u narednim godinama.

Ovo se takođe odnosi posebno za Nemačku i Evropu.

Najveća svetska nalazišta litijuma

Sledeći grafikon prikazuje najveća nalazišta litijuma na zemlji sortirana po vodećim zemljama u milionima tona. Prema tom istraživanju iz 2022. godine, svetska količina litijuma je oko 89 miliona tona.

Ekološki prihvatljiva ekstrakcija litijuma: da li je to moguće?

Globalna ekstrakcija litijuma je veoma kontroverzna. Glavne kritike su velika potrošnja vode u proizvodnji i visoka emisija CO2 zbog dugih puteva isporuke. Naime, litijum se nalazi u kamenu ili salamuri.

U Čileu, na primer, ogromno ležište litijuma leži u slanim jezerima pustinje Atakama.

Kao i kod proizvodnje soli, slana voda se pumpa iz dubine u veštački bazene kako bi se postigla potrebna koncentracija za korišćenje u brojnim koracima isparavanja.

Isparavanje dovodi do visoko koncentrisanog sadržaj soli u vodi, što je problematično za poljoprivredu i može predstavljati rizik za snabdevanje slatkom vodom u regionu.

U Australiji, s druge strane, litijum se kopa, otprema u Kinu, tamo prerađuje za dalju upotrebu uz veliku potrošnju energije i zatim izvozi širom sveta.

Sledeći grafikon pokazuje pozicije najvećih rudnika i lance snadbevanja litijuma širom sveta.

Kratki putevi isporuke omogućili bi ekološki prihvatljiviju proizvodnju litijuma.

Ukoliko, recimo, eksploatacija litijuma u nemačkim Istočnim planinama bude uspešna, a kompletna dalja prerada sirovine bude obavljena u Nemačkoj, putevi isporuke će biti značajno skraćeni, što će poboljšati balans CO2 u Nemačkoj i Evropi.

Geotermalna postrojenja obećavaju klimatski neutralnu ekstrakciju litijuma

U Nemačkoj postoji oko 40 geotermalnih postrojenja koja koriste toplu termalnu vodu za regenerativnu proizvodnju toplote i električne energije pomoću dubokog bušenja.

Prema istraživanjima, termalna voda koja kruži na dubini od nekoliko kilometara ima visoku koncentraciju litijuma u nekim regionima Nemačke.

U geotermalnom postrojenju, topla duboka voda se pumpa na površinu iz bunara dubokog nekoliko hiljada metara.

Tamo svoju energiju prenosi preko izmenjivača toplote u mrežu daljinskog grejanja ili elektranu.

Ohlađena voda zatim teče nazad u dubinu preko druge bušotine, injekcione bušotine.

Trenutno počinju prvi pilot projekti u kojima se ciklus geotermalnog postrojenja proširuje na proizvodnju litijuma.

Cilj je da se ekološki razvije prihvatljiv i ekonomičan proces koji omogućava ekstrakciju litijuma paralelno sa geotermalnom upotrebom.

Ako proces uspe, geotermalna postrojenja ne samo da bi u budućnosti bila u stanju da značajno smanje emisije CO2 tokom proizvodnje toplote, već bi u isto vreme bile i mesto za ekstrakciju i proizvodnju najtraženije sirovine na svetu: litijuma.

Nova opcija: Ekstrakcija litijuma kroz reciklažu

Budući da Evropa mora da bude što nezavisnija od svetskog tržišta litijuma, to zahteva ne samo promociju sopstvenih nalazišta litijuma, već razvoj i širenje široke ekonomije litijuma, uključujući reciklažu. Trenutno se oko 90 odsto litijum-jonskih baterija može reciklirati. Međutim, procesi su veoma složeni i preskupi.

Međutim, u narednim godinama će prve litijum-jonske baterije iz električnih vozila i sistema za skladištenje električne energije dostići svoj radni vek i tada će se morati da se recikliraju što je moguće isplativije i potpunije u smislu ekološke i ekonomične litijumske ekonomije.

Izvor: Demostat