Iako su verovatno sto posto i sami svesni da njihova pretnja neće zaustaviti dovršetak izgradnje gasovoda Severni tok 2 i balkanske kopnene trase gasovoda Turski tok kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku SAD su, ponovo pod izgovorom da brane evropsku energetsku bezbednost, a u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti iz 2019. godine, najavile nove sankcije.

Ove sankcije, inače, pokazuju da Amerikanci mnogo više vole Evropljane od Kineza, na primer, jer ne brinu o kineskoj energetskoj bezbednosti. A Rusija je već završila gasovod Snaga Sibira i planira i drugi cevovod ka zemlji koja preti da SAD svrgne sa trona najjače ekonomske sile sveta. Pri tome, ruski gas u Kini veća je konkurencija američkom gasu nego u Evropi, jer LNG iz SAD je tek simbolično počeo pristizati u evropske luke. Kina je, međutim, uvozila značajne količine američkog utečnjenog gasa sve dok u američko – kineskom trgovinskom ratu Peking nije Vašingtonu povećao carinu na gas sa 10 na 25 odsto.

Američke sankcije graditeljima Severnog toka 2 i Turskog toka su, dakle, politički čin. Ove najnovije, ko zna već koje sankcije protiv evropskih gasovoda, koje grade, uglavnom, evropske firme, jer i Rusija je evropska zemlja, da bi se gasom snabdevali evropski potrošači, prevazišle su, međutim, sve norme prihvatljive doze licemerja – i vrapcima na grani je jasno da Vašington ne brine o energetskoj bezbednosti Evropljana već o očuvanju svoje pozicije Velikog Brata u Evropi. Shodno tome, brine o tome da Nemačka ne ojača toliko da u potpunosti preuzme upravljanje Evropskom unijom – pogotovo sada kad je Velika Britanija izašla iz ove zajednice (zapadno)evropskih naroda. Ne sviđa im se ni jačanje Rusije u Evropi. I, opet, nikakve to veze nema sa energetikom. Osim što se gasovodi, iz američke perspektive, tretiraju kao geopolitičko oružje Rusije – upereno da oslabi poziciju SAD.

Da Vašington pokušava da povrati svoje geopolitičke pozicije i na Balkanu vidi se, ne samo po tome što su ove sankcije uperene protiv svih koji su na bilo koji način uključeni u gradnju gasovoda Turski tok već i po sve agilnijim aktivnostima američkih zvaničnika u Bugarskoj ali, i Srbiji. Opet je akcenat na sprečavanju ruskog uticaja jer, kao alternative SAD nude neruski gas. Bugarima čak i američku tehnologiju za gradnju nuklearke Belene.

U situaciji kada je cevovod u Srbiji završen, a u Bugarskoj je njegova gradnja pri kraju, ove sankcije teško da će imati neki ekonomski uticaj. Čak i politički njihovo dejstvo je ograničeno, smatraju sagovornici Energije Balkana.

Petar Stanojević, stručnjak za energetsku bezbednosti smatra da i Bugarska i Srbija treba konačno da završe gasnu konekciju između Niša i Sofije, koja će obezbediti Srbiji mogu'nost snabdevanja neruskim gasom preko bugarskog gasovodnog sistema.

“Tako će i Bugarska i Srbija pokazati da su otvorene i za snabdevanje gasom od drugih proizvođača, ne samo iz Rusije”, objašnjava Stanojević.

 Ovo gasno umrežavanje Srbije sa Bugarskom podržano je i od SAD i od EU, a Brisel je čak odobrio finansijsku pomoć za njegovu izgradnju.

Od potrebnih 85 miliona evra Srbija je od EU dobila 49,6 miliona. Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa letos je rekao da je građevinska dozvola za ovaj projekat dobijena tako da se naredne godine počinje sa realizacijom interkonekcije Niš–Dimitrovgrad–Sofija.

Projektovani kapacitet ovog cevovoda je 1,8 milijardi kubika gasa godišnje. A izgradnjom dodatne kompresorske stanice na teritoriji Srbije ovaj gasovod bi mogao postati dvosmeran (reverzibilan), tako da se gas može transportovati i iz Srbije u Bugarsku.

Treba, međutim, reći da će se i otpočinjanjem transporta gasa iz Bugarske u Srbiju Turskim tokom kod Zaječara osim ruskog moći upumpati i neki drugi gas, koji se nalazi u bugarskom gasovodnom sistemu. Jer, Bugarska završava i svoju drugu gasnu konekciju sa Grčkom, gde je ovih dana završen gasovod TAP, koji transportuje gas iz Azerbejdžana.

U Srbiju sa severa stiže ruski gas iz Mađarske ali, u kriznim situacijama smo uvozili i dodatne količine i to tada nije bio ruski gas.

Nije, dakle, nemoguće da se u srpskim i bugarskim cevima nađe neruski gas.

I, nije u pitanju nikakva emocionalna privrženost ruskom gasu. On je ovim zemljama dostupan, njime se obezbeđuje energetska bezbednost. Pod najpovoljnijim ekonomskim uslovima. Kao uostalom i u Nemačkoj. A energetska bezbednost je preduslov za razvoj ekonomija – u razvijenim zapadnoevropskim ali i siromašnim, balkanskim zemljama. A razvoj evropskih ekonomija je ono što smeta poliitčarima u SAD.

Tu se krug zatvara. Veliki Brat će, ipak, ubuduće morati da smisli bolje strategije za očuvanje svog geopolitičkog uticaja od ekonomskih pretnji Evropi.