Glad se vratila – upozoravaju iz UN

Pandemija korona virusa, ali i klimatske promene i ratni sukobi, povećavaju ekstremno siromaštvo u svetu. Najpogođeniji su mladi i žene. Iz UN upozoravaju da siromašnima preti glad, bolesti, skraćenje životnog veka… i pozivaju bogate da pomognu siromašnim zemljama.

Pandemija koronavirusa dovela je do toga da je broj ljudi u svetu kojima je neophodna humanitarna pomoć da prežive sve veći, upozoravaju iz Ujedinjenih nacija ističući da se za samo godinu dana dramatično povećalo ekstremno siromaštvo.

Zbog poskupljenja hrane i pada doznaka iz inostranstva siromašni su u sve težoj situaciji. U UN strahuju da će se udvostručiti broj onih kojima preti glad, prenosi magazin Economist precizirajući da je prvi put u 22 godine porasla stopa ekstremnog siromaštva, a najpogođeniji su mladi i žene.

U izveštaju UN navedeno je da su države širom sveta od 1990-ih stalno napredovale u smanjenju ekstremnog siromaštva, koje je Svetska banka, multilateralni zajmodavac za razvoj, definisala kao život sa 1,90 dolara – ili manje – na dan.

Jednoj od 33 osobe biće potrebna pomoć za ispunjenje osnovnih potreba kao što su hrana, voda i sanitarni uslovi u 2021. godini, što je povećanje od 40 odsto, objavile su UN u globalnom humanitarnom izveštaju, navodeći da je ove godine takva pomoć bila neophodna jednoj od 45 osoba. Reč je o najvećem stepenu siromaštva. Dok je ove godine humanitarna pomoć bila neophodna za 168 miliona ljudi, naredne godine neslavni rekord će biti 235 miliona ljudi. Pomoć je potrebna najviše u Siriji, Jemenu, Afganistanu, Demokratskoj Republici Kongo i Etiopiji.

Broj onih koji neće moći da prežive bez humanitarne pomoći (235 miliona) skoro je jednak broju stanovnika Indonezije, koja je četvrta najmnogoljudnija zemlja sveta.

„Krizi se ne nazire kraj. Budžetu za humanitarnu pomoć nedostaje sve više novca kako se globalna pandemija pogoršava”, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Guteres.

Države su 2020. dale rekordnih 17 milijardi dolara za zajednički humanitarni odgovor, obuhvativši 70 odsto ljudi kojima je pomoć neophodna, što je povećanje od šest procenata u poređenju s 2019. godinom, navodi se u izveštaju.

Ali, iz UN upozoravaju da su prikupili manje od polovine od 35 milijardi dolara, koliko je potrebno za suzbijanje rasprostranjene gladi, borbu protiv siromaštva i zadržavanje dece u školama. Zato pozivaju bogatije zemlje na novčani doprinos da finasijski pomognu siromašnima u svetu.

„Glad se vratila. Pandemija je doprinela da se pogoršaju zdravstvene usluge, poput one koja se odnosi na prevenciju malarije. Bogati svet može videti svetlo na kraju tunela. To ne važi za najsiromašnije zemlje”, upozorio je šef UN-a za humanitarnu pomoć Mark Lovkok i dodao da će biti dobro ako se ne desi velika glad.

Lovkok, takođe, strahuje od toga da će posledica novog talasa ekstremnog siromaštva biti skraćivanje životnog veka.

Osim pandemije, dugoročnom povećanju broja onih kojima će biti potrebna humanitarna pomoć doprineće globalno zagravanje, ali i sukobi u različitim delovima sveta, navode iz UN-a otkrivajući da postoji i opasnost da ne osiguraju dovoljno novca za međunarodnu pomoć.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.