Svet upravo prolazi kroz prvu veliku energetsku krizu izazvanu energetskom tranzicijom na čiste izvore. Neće biti i poslednja. Čini se da svet pokušava da izgradi nov energetski sistem, a da se pri tome i dalje oslanja na stari.

Nestašice koje izazivaju poremećaje tržišta prirodnog gasa i električne energije od Velike Britanije do Kine razvijaju se baš u trenutku kada se potražnja polako podiže nakon pandemije. Ali, svet se decenijama unazad suočava sa nestabilnim tržištima energije i smanjenom ponudom. Ono što je sada drugačije je to što najbogatije ekonomije, takođe, prolaze kroz jedan od najambicioznijih tranzicionih perioda u svojim elektroenergetskih sistemima od početka elektrifikacije – bez adekvatnog rešenja za skladištenje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

Prelazak na čistiju energiju osmišljen je da učini te sisteme otpornijim, a ne manje otpornim. Ali, za stvarnu promenu će biti potrebne decenije, tokom kojih će se svet i dalje oslanjati na fosilna goriva, čak i kada veliki proizvođači sada drastično menjaju svoje strategije proizvodnje.

Proizvodni miks Velike Britanije

Obnovljivi izvori energije sada obezbeđuju više od jedne trećine britanske proizvodnje električne energije.

„To je poruka upozorenja o tome koliko će energetska tranzicija biti složena“, rekao je Daniel Iergin, jedan od vodećih svetskih energetskih analitičara i autor knjige „Nova mapa: energija, klima i sukob nacija“.

U mukama temeljnih promena, svetski energetski sistem postao je izrazito krhkiji i osetljiviji na poremećaje.

Uzmite trenutna previranja u Evropi. Nakon što je zima, hladnija nego inače, osiromašila zalihe prirodnog gasa, cene gasa i električne energije su porasle. Jednostavno, potražnja ekonomija, koje se oporavljaju nakon COVID19 mera, skočila je prebrzo da bi ponuda na to bila odgovarajuća. Nešto slično bi se, verovatno, dogodilo da je COVID19 udario i pre 2020. godina.

Recept za nepredvidivost (nestalnost)

Ali, sada se Velika Britanija i Evropa oslanjaju na veoma različitu kombinaciju izvora energije. Korišćenje uglja je drastično smanjeno. U mnogim slučajevima zamenjeno gasom, koji je čistiji. Međutim, zbog sve veće globalne potražnje ove godine zalihe gasa su oskudne. U isto vreme, dva druga izvora energije – vetar i voda – imali su neobično nisku proizvodnju, zahvaljujući neočekivano sporijim brzinama vetra i malim padavinama u područjima uključujući Norvešku.

Drugim rečima: napeto globalno tržište gasa pokrenulo je rekordan skok cena električne energije u Evropi, a energetska tranzicija ga je pojačala.

Problem koji, trenutno, najviše pogađa Evropu zloslutan je signal problema koji bi mogli pogoditi veći deo sveta uskoro. Čak i u situaciji kada solarna energija i energija vetra postaju sve brojniji i jeftiniji, mnogi delovi sveta će decenijama i dalje zavisiti od prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva, kao rezervnih. Pa ipak, interes investitora i kompanija za proizvodnju tih izvora je u padu.

Ovo bi bio dobar recept za nepredvidivost (nestalnost). Nikos Tsafos iz Centra za strateške internacionalne studije, napisao je u nedavnoj analizi:

„Definitivno se krećemo u sistem koji je ranjiviji“, rekao je Tsafos, predsedavajući za energiju i geopolitiku centra James R. Schlesinger u intervjuu.

Da budemo jasni, sama tranzicija – imperativ za planetu – nije izazvala pritisak. Ali svaki veliki, složeni sistem može postati krhkiji kada prolazi kroz velike promene.

Potražnja za električnom energijom

Sve se to dešava u vreme kada se predviđa da će se potrošnja energije povećati do 60% do 2050. godine, prema BloombergNEF-u, pošto svet postepeno odbacuje fosilna goriva i prelazi na automobile, peći i sisteme grejanja koji rade na električnu energiju.

Kontinuirani ekonomski rast i rast stanovništva takođe će povećati potrošnju. A kako se svet još više kreće u sve digitalne stvari, to će značiti da ova povećana ranjivost dolazi u vreme kada je ljudima potrebna pouzdana energija više nego ikad.

Cenovni pritisak

Nagli porast potražnje za električnom energijom u kombinaciji sa promenljivošću cena goriva znači da bi svet mogao da preživi nekoliko vrlo turbulentnih decenija. Posledice će se, verovatno, kretati od perioda energetske inflacije, pogoršavanja nejednakosti u prihodima, do preteće opasnosti od nestanka struje i izgubljenog ekonomskog rasta i proizvodnje.

Globalni raspadi sistema

Energetski sistemi na planeti su međusobno povezani, pa se kriza i njeno prelivanje osećaju širom sveta. Ova kriza ima snažne efekte u svim industrijama, ometajući proizvodnju silicijuma, remeteći snabdevanje hranom i prekidajući lance snabdevanja.

U SAD fjučersi (dugoročni ugovori o snabdevanju) za prirodni gas su se ove godine već više nego udvostručili, pre najveće potražnje koja dolazi sa zimskim hladnoćama. Sa 40% električne energije u zemlji koja se sada proizvodi sagorevanjem gasa, te veće cene će neizbežno povećati račune za struju i grejanje.

U Kini, čak i dok se vlada trudi da poveća korišćenje obnovljivih izovra energije, industrijska ekonomija se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva: ugalj, gas i naftu. A kada su njene fabrike ponovo počele da rade nakon oporavka od pandemije, zemlja jednostavno nije imala dovoljno goriva. Kineska proizvodnja smanjila se u septembru, prvi put nakon 19 meseci, što ukazuje na to da su visoki troškovi energije postali najveći šok koji je pogodio ekonomiju od početka pandemije.

Kineska vlada se sada napreže ne bi li stabilizovala situaciju nabavkom više uglja u inostranstvu i tečnog prirodnog gasa. To stavlja naciju u direktnu konkurenciju Evropi, preteći da će preoteti kontinentu gorivo i pogoršati krizu.

Biće neizbežna borba oko raspoložih zaliha za prodaju, zbog čega su neke zemlje u razvoju, poput Indije i Pakistana, zabrinute da se ne mogu takmičiti.

Vrlo niske zalihe goriva (snabdevanje kroz iglene uši, rekli bi mi)

Dok veliki zapadni proizvođači od BP Plc do Roial Dutch Shell Plc rade na smanjenju emisija, a američke bušotine koje eksploatišu škriljce odustaju od ekspanzije, ukupna količina zaliha dostupnih za izvoz je sve manja.

Jeff Currie, globalni šef istraživanja u Goldman Sachs Group Inc., ukazuje na nedovoljno ulaganje u fosilna goriva kao veliki deo problema.

Investitori koji traže veliki povrat investicije od novih poslova ulagali su novac u alternativne izvore energije, a ne u kompanije za proizvodnju fosilnih goriva. Drugi aktivno uklanjaju zalihe uglja i nafte, videći ih kao rizik dok se energetska tranzicija ubrzava. I neke kompanije za proizvodnju fosilnih goriva same su počele da usmeravaju investicije u budućnost sa niskim sadržajem ugljenika, umesto da se fokusiraju samo na svoju staru ulogu pronalaženja, ispumpavanja i isporuke više nafte i gasa.

„U mnogim delovima sveta ste preterano izgradili vetar, izgradili ste solarnu energiju“, rekla je Currie u intervjuu za Bloomberg TV.

Nova ekonomija je previše ugojena, a stara je izgladnela

Proizvodnja energije vetra i sunca porasla je u poslednjoj deceniji. Ali, oba obnovljiva izvora su notorno nestalna – dostupna su u nekim trenucima, a u nekim nisu. A električnu energiju, za razliku od gasa ili uglja, teško je skladištiti u značajnim količinama. To je problem, jer na električnoj mreži proizvodnja i potrošnja moraju biti stalno, savršeno uravnotežene. Izbacite tu ravnotežu iz vida i dolazi do raspada sistema (gubitak napajanja za veliki broj potrošača, čak i deo kontinenta).

Do sada su postrojenja na prirodni gas služila kao stabilna podrška koja je potrebna vetru i solarnoj energiji. Ta međuzavisnost dobro funkcioniše, sve dok cene gasa ne počnu ovoliko da skaču.

Rešenja za skladištenje

Jedna od najvećih prepreka pred nama biće skladištenje energije koju stvaraju nestalni izvori iz vetra i vode. Rešenja postoje, ali proći će godine pre nego što ih dobijemo na nivou na kojem su nam potrebna.

„Tranzicija je i izazov i prilika“, rekla je Ami Miers Jaffe, direktorka Laboratorije za klimatsku politiku na Univerzitetu Tufts.

Australija i Kalifornija priključuju masivne baterije u mrežu kako bi napajanje bilo stabilno kada sunce zađe na solarnim elektranama. To raspoređivanje je tek u povojima, a same baterije su ograničene i obično snabdevaju električnom energijom otprilike samo četiri sata u cugu.

Litijum-jonske baterije u skladištu energije u Kaliforniji / Foto: Bing Guan / Bloomberg

Mnoge zemlje i kompanije polažu nade u vodonik, videći ga i kao način skladištenja energije i kao gorivo za transport i industriju.

Vodonik se može odvojiti od vode pomoću uređaja nazvanih elektrolizatori, koje pokreću OIE, kad god ih ima dovoljno. Proces ne proizvodi gasove sa efektom staklene bašte. Vodonik se tada može spaliti u turbini ili napajati kroz gorivu ćeliju za proizvodnju električne energije – sve bez emisije ugljenika. Za razliku od nafte, gasa i uglja takav „zeleni vodonik“ može se proizvesti svuda gde ima vode i jakog sunca ili vetra.

Uloga vodonika

Prvi talas uzgajanja biljaka sa zelenim vodonikom je još u fazi planiranja. Mnogi potencijalni korisnici – teška industrija i komunalna preduzeća – još uvek proučavaju da li će im rešenje uspeti. Tačka u kojoj bi vodonik mogao da podrži naš globalni energetski sistem, ako stigne, verovatno je udaljena godinama.

Kratkoročno, topla zima na severnoj hemisferi smanjila bi cene gasa i omogućila da se skladišta ponovo napune. Ali, trenutni skok cena poslužio je kao podsetnik da čak i dok svet pokušava da izgradi novi energetski sistem, on se i dalje oslanja na stari.

„Ne radi se samo o kapacitetu količine energije koju možemo dobiti na mreži, već o fleksibilnosti i sposobnosti da se ta snaga isporuči u pravo vreme“, rekao je James Basden, osnivač i direktor kompanije Zenobe Energi Ltd. izgradnja najveće baterije u Evropi.

Izvor: Bloomberg