Globalna energetska kriza prerasta u svetsku krizu hrane

Energetska kriza i visoki troškovi gasa utiču na smanjenu proizvodnju djubriva, osnovnog sastojka koje koriste poljoprivrednici za uzgoj žitarica, što će dovesti do slabijeg korišćenja djubriva i automatski smanjenih prinosa. Ova svetska kriza hrane, kako su je neki analitičari nazvali, moguće da će već u leto 2022. godine imati veoma jak uticaj u ekonomski ugroženim zemljama.

Globalna energetska kriza mogla bi prerasti u svetsku krizu hrane, koja može dovesti do gladi u ekonomski ugroženim zemljama, ako se ne preduzmu hitne mere, upozorio je jedan od najvećih svetskih proizvođača đubriva.

Svein Tore Holseter, izvršni direktor norveške kompanije Yara, koja godišnje proizvodi 8,6 miliona tona ključnog sastojka đubriva, rekao je da visoki troškovi gasa znače smanjenje proizvodnje u Evropi za 40%.

Norveška kompanija, koja ima proizvodne pogone u više od 50 zemalja, uključujući Veliku Britaniju, uspela je održati zalihe svojih proizvoda za poboljšanje tla u Evropi uvozom amonijaka iz svojih pogona u drugim delovima sveta, gdje su cene gasa niže.

Međutim, Holseter je upozorio da ne postoji garancija da se proces može nastaviti.

„Važno je preneti poruku da bi sadašnja energetska kriza mogla biti početak krize s hranom. Moramo obratiti posebnu pažnju na sve pogođene višim cenama komunalnih proizvoda i hrane. Za neke je to pitanje života ili ne. Ovde se radi o scenarijima gladi i nestašice hrane“, rekao je Holseter dodvši: „Zatvaranja koja doživljavamo širom Evrope sada imaju uticaj na cene đubriva na globalnom nivou. Svi glavni hranljivi sastojci, koje poljoprivrednici koriste su [po ceni] znatno viši nego pre godinu dana, delom zbog veće potražnje i povećanih troškova proizvodnje đubriva. To ima trenutni uticaj“.

Poskupljenje i prestanak izvoza velikih proizvođača

Globalna cena sastojka đubriva uree, na primer, sada je do 850 USD (615 £) po toni, što je tri puta više u odnosu na oko 260 USD pre godinu dana.

Džulija Mihan, šefica odeljenja za đubriva u agenciji za cene roba ICIS, složila se da postoji „ozbiljan globalni problem“. Rekla je da je Kina uvela zabranu izvoza đubriva, da Rusija razmatra zabranu, a Turska, veliki izvoznik đubriva, zaustavila je isporuke.

„Vidimo rekordne cene za svaku vrstu đubriva, koje su daleko iznad prethodnih maksimuma u 2008. godini. To je vrlo, vrlo ozbiljno. Ljudi ne shvataju da se 50% svetske hrane oslanja na đubriva“, rekla je Džulija Mihan.

Cene useva bile su rekordno visoke ove godine, a nedostatak hrane mogao bi se, po njenom mišljenju,osetiti u proleće i leto 2022.

Prilagođavanje poljoprivrednika

„Poljoprivrednici govore o prelasku sa svojih ustaljenih useva – sa žitarica, kao što su pšenica i ječam, za koje je potrebno đubrivo, koje sadrži velike količine azota – na pasulj i mahunarke, kojima nije potrebno ništa. Ali, ovde se ne radi samo o žitaricama. Ovo će uticati i na useve koji se koriste za ishranu stoke i drugih životinja“, ukazuje Mihan.

Nacionalni sindikat poljoprivrednika upozorio je poljoprivrednike u Velikoj Britaniji da se suočavaju sa poteškoćama usled poskupljenja , čije cene su utrostručene ili učetvorostručene u odnosu na prošlu godinu.

Dostupnost je, takođe, ugrožena. Proizvodnja u jednom od dva ključna pogona za đubrivo u Velikoj Britaniji je obustavljena. A drugi nastavlja da radi samo uz finansijsku podršku vlade.

Dok Velika Britanija obično uvozi veliku količinu đubriva, globalna proizvodna pitanja mogu to učiniti skupljim i težim nego inače. Tom Bradshav, potpredsednik NFU-a kaže da je „ovo zaista obzbiljna situacija“.

Većini poljoprivrednika u Velikoj Britaniji neće biti potrebno đubrivo do februara. Ali nedostatak vozača i zastoji u logistici znače zabrinutost da li se farmerima đubrivo može isporučiti na vreme.

Bradshav kaže da će poljoprivrednici, takođe, biti u iskušenju da uštede novac stavljajući manje đubriva na useve. A tako će smanjuju prinose.

„Trenutno imamo visoke cene robe. Obično je odgovor na to da poljoprivrednici proizvode više. Ali, sada postoji realna mogućnost, zbog značajnog rasta troškova, da će oni proizvoditi manje. A zbog toga će tržište britanskih prehrambenih proizvoda ostati uskraćeno za određene količine proizvoda sledeće godine“, upozorava Bradsha.

Pomoć siromašnima

Holseter je rekao da nije jasno šta će se dogoditi u narednim mesecima jer je energetska situacija „vrlo dinamična“. Njegova kompanija pregovara sa klijentima o ugovorima koji bi pomogli da se utvrdi da li je ekonomično proširiti proizvodnju.

Yara je donirala 40.000 tona đubriva malim poljoprivrednicima u Africi, u partnerstvu sa Svetskim programom za hranu UN. Holseter je rekao da će kompanija ponovo razmotriti sličan napor i pozvao druge kompanije da se uključe.

„Zabrinuti smo zbog svega što bi moglo dovesti do poskupljenja hrane, što bi milione ljudi dovelo do gladi. Radili smo zajedno sa Yarom na inicijativama poput Saveza od farme do tržišta. Veoma smo svesni da nikada nećemo rešiti krizu hrane, sa kojom se svet suočava bez privatnog sektora“, kaže portparol svetske humanitarne organizacije WFP.

Izvor: The Guardianhttps://www.theguardian.com/business/2021/oct/20/global-energy-crisis-famine-production

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti