Nakon godine otkazivanja projekata, kvarova na turbinama i neuspelih prodaja zakupa, globalna industrija vetroparkova na moru sve manje ima šanse da postigne ambiciozne ciljeve koje su postavile vlade u SAD-u, Evropi i drugim regionima, što predstavlja prepreku u borbi protiv klimatskih promena.

Ova tehnologija je ključni deo strategija vlada za unapređenje obnovljivih izvora energije i dekarbonizaciju globalne industrije električne energije, jer omogućava proizvodnju ogromnih količina električne energije u blizini gusto naseljenih obalnih regiona. Promašivanje ciljeva može stvoriti prazninu koju će biti teško popuniti.

Agencija Reuters razgovarala je sa 12 kompanija koje se bave izgradnjom vetroparkova na moru, istraživačima, industrijskim udruženjima i vladinim zvaničnicima u šest zemalja, kako bi stvorila globalnu sliku stanja industrije i njenog izgleda za budućnost. Utvrđeno je da rastući troškovi, kašnjenja projekata i ograničena ulaganja u lance snabdevanja usporavaju instalacije.

„Prilično smo daleko od ovih ciljeva“, rekao je Soren Lassen, šef istraživanja energije vetra na moru u firmi Wood Mackenzie. On je naveo da vetroparkovi na moru sada imaju prosečne globalne troškove od 230 dolara po MWh što je porast od 30% do 40% u poslednje dve godine i više od tri puta u poređenju sa prosekom od 75 dolara/MWh za vetroparkove na kopnu.

Kompanije se povlače iz sektora. Prošlog meseca BP je saopštio da razmatra prodaju uloga u svom poslovanju sa energijom vetra na moru, dok je Equinor ranije ove godine odustao od investicija u Vijetnamu, Španiji i Portugalu. Istovremeno, GE Vernova, jedan od vodećih dobavljača turbina, ne prima nove porudžbine.

„Ne planiramo dodavanje u našu listu narudžbina bez značajno drugačijih ekonomskih uslova u industriji“, izjavio je izvršni direktor GE Vernove, Skot Strazik, na nedavnom pozivu sa investitorima.

Prošle godine, vlade širom sveta postavile su cilj da utrostruče upotrebu obnovljivih izvora energije do 2030. godine, što bi prema Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju (IRENA) zahtevalo povećanje kapaciteta vetra na moru na 494 GW do kraja ove decenije, sa trenutnih 73 GW.

Direktor IRENA-e međunarodne agencije za obnovljivu energiju, Frančesko La Kamera, rekao je da se sada očekuje da vetroelektrane na moru ne ispune zadate ciljeve. Procene još tri renomirane istraživačke firme ukazuju na to da svet neće dostići 500 GW instalacija vetra na moru pre 2035. godine.

Uticaj promena u SAD-u

Vlade u Evropi, Americi i Aziji pokušavaju da podrže sektor postavljanjem nacionalnih ciljeva kako bi privukle velike investitore, uključujući globalne energetske kompanije kao što su Equinor, Orsted, RWE i Iberdrola.

Na primer, Sjedinjene Države su 2021. godine postavile cilj od 30 GW instalisane snage vetroelektrana na moru do kraja decenije, ali su imale manje od 200 MW u radu do maja ove godine. Iako je odlazeća administracija predsednika Džoa Bajdena izdala dozvole za 15 GW projekata, organizovala šest prodaja zakupa i produžila poreske olakšice za industriju, sektor se suočava sa problemima, uključujući otkazivanje projekata i ugovora.

Industrija strahuje da bi predsednik na odlasku mogao ukinuti dosadašnji napredak, što bi dodatno usporilo razvoj sektora.

U Evropi, analitičari očekuju da zemlje sa najvišim ciljevima – poput Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Holandije – dostignu samo 60% do 70% svojih ciljeva. Manje ambiciozne zemlje, uključujući Belgiju, Dansku i Irsku, takođe će verovatno zaostati.

Kina prednjači

Za razliku od ostalih, Kina je postala lider u industriji zahvaljujući subvencijama i niskim troškovima finansiranja. Državne kompanije dominiraju sektorom i imaju pristup domaćim komponentama za energiju vetra na moru.

Dok se ostale azijske zemlje, uključujući Japan, Južnu Koreju i Vijetnam, bore sa rastućim troškovima i regulatornim preprekama, Kina nastavlja sa brzim rastom sektora.