Potražnja za naftom, ugljem i prirodnim gasom će dostići vrhunac pre kraja ove decenije, pri čemu će udeo fosilnih goriva u svetskom snabdevanju energijom pasti na 73% do 2030. godine, nakon što se decenijama držao na oko 80%, saopštila je ove nedelje Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
Transformativna promena u načinu na koji se planeta napaja takođe je u toku, sa fenomenalnim usponom tehnologija čiste energije kao što su vetar, solarna energija, toplotne pumpe i električni automobili koji igraju ključnu ulogu, navodi se u saopštenju IEA.
Emisije ugljen-dioksida povezane sa eksploatacijom energenata su takođe na putu da dostignu vrhunac do 2025. godine.
Uprkos ovim seizmičkim promenama, IEA kaže da je potrebno više napora da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepen Celzijusa, što je ključni cilj Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.
Analiza vladinih „trenutnih političkih postavki“ od strane IEA, pokazuje da je svetski energetski sistem na putu da izgleda znatno drugačije u narednih nekoliko godina.
U svom saopštenju, organizacija sa sedištem u Parizu je rekla da vidi skoro 10 puta više električnih automobila na putevima širom sveta u 2030. godini, sa udelom obnovljivih izvora u globalnoj mešavini električne energije blizu 50%.
Između ostalog, toplotne pumpe kao i drugi električni sistemi grejanja su na putu da nadmaše kotlove koji koriste fosilna goriva.
Trenutna situacija ne ide u prilog ispunjavanju Pariskog sporazuma
„Ako zemlje ispune svoja nacionalna obećanja u oblasti energetike i klime na vreme i u potpunosti, napredak čiste energije bi se kretao još brže. Međutim, i dalje bi bile potrebne još jače mere da bi se održao cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5°C . Kako trenutno stvari stoje, potražnja za fosilnim gorivima će ostati previsoka da bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju porasta prosečnih globalnih temperatura na 1,5°C“, navodi se u saopštenju IEA.
Na osnovu trenutne potražnje za fosilnim gorivima, u izveštaju IEA navodi se da je njen scenario sada povezan sa porastom temperature od 2,4°C do 2100. godine (sa verovatnoćom od 50%).
Izveštaj od utorka ponovo potvrđuje analizu objavljenu u septembru 2023. čiji je autor izvršni direktor IEA Fatih Birol.
U primedbama objavljenim u utorak, Birol je nastojao da naglasi ogroman potencijal za promene, istovremeno ističući ogromnu količinu posla koji još treba da se uradi.
„Prelazak na čistu energiju se dešava širom sveta i nezaustavljiv je. Vlade, kompanije i investitori treba da stanu iza tranzicije čiste energije, a ne da ih ometaju. Ponuđene su ogromne prednosti, kao što su nove industrijske mogućnosti i radna mesta, veća energetsku sigurnost, čistiji vazduh, univerzalni pristup energiji i bezbednija klimu za sve. Uzimajući u obzir tekuće napetosti i nestabilnost na tradicionalnim energetskim tržištima danas, tvrdnje da nafta i gas predstavljaju siguran izbor za svetsku energetsku i klimatsku budućnost izgledaju slabije nego ikad“, rekao je Fatih Birol.
COP28 se bliži
Izveštaj IEA je objavljen samo nekoliko nedelja uoči samita UN o klimatskim promenama COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Senka Pariskog sporazuma, postignutog na COP21 krajem 2015. godine, nadvija se nad izveštajem IEA.
Ovaj značajan sporazum ima za cilj da „ograniči globalno zagrevanje na znatno ispod 2, po mogućnosti na 1,5 stepen Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim nivoima“.
Izazov je ogroman, a Ujedinjene nacije su ranije primetile da se 1,5 stepen Celzijusa smatra gornjom granicom kada je u pitanju izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena.
