Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Energetika

Globalna ulaganja u vodonik će do 2030. premašiti 300 milijardi dolara


Novi izveštaj Saveta za vodonik procenjuje da će, ukoliko budu realizovani, vrednost projekata za proizvodnju, transport i korišćenje vodonika premašiti ulaganja od 300 milijardi dolara do 2030. Izveštaj dolazi usred ubrzane najave projekata za vodonik širom sveta i velikih očekivanja od potencijala vodonika tokom energetske tranzicije.


Prema novom izveštaju Saveta za vodonik, objavljivanje nacionalnih strategija za vodonik od strane više od 30 zemalja, dovelo je do brzog povećanja investicija u vodonične projekte širom sveta. Savet za vodonik čini 109 članova, što predstavlja 8,8 biliona američkih dolara tržišnog kapitala, i uključuje kompanije poput BP-a, Šela (Shell), Simens Enerdžija (Siemens Energy), Tojote (Toyota), Anglo Amerikan (Anglo American), Snam i Forteski (Fortescue).

U izveštaju, razvijenom u saradnji sa Mek Kinsi&kompani (McKinsey&Company), pod naslovom „Uvid u vodonik 2021: perspektiva ulaganja, primena i konkurentnost troškova“, procenjuje se da će ukupna investicija u vodonične projekte premašiti 300 milijardi dolara do 2030. godine, uključujući 80 milijardi dolara u razvijenim projektima . Naravno, treba napumenuti, ove cifre pretpostavljaju da su svi najavljeni projekti uspešno okončani.

Ovih 300 milijardi dolara predstavljaju 228 velikih projekata najavljenih u lancu vrednosti, od čega je 85% u Evropi, Aziji i Australiji. Nisu svi projekti masovni, poput azijskog centra obnovljive energije od 26GW u zapadnoj Australiji, tu spadaju i transport, infrastruktura i projekti industrijske upotrebe velikih razmera.

Zapravo, upravo u ovim poslednjim sektorima Savet za vodonik očekuje da vodonik postane najkonkurentniji izvor goriva. Izveštaj otkriva da vodonik „može postati najkonkurentnije rešenje sa niskim udelom ugljenika u više od 20 oblasti do 2030. godine, uključujući kamionski prevoz na velike udaljenosti, transport i čelik“.

Prema Darilu Vilsonu (Daryl Wilson), izvršnom direktoru Saveta za vodonik, članovi kolektivno „planiraju šestostruko povećanje ukupnih investicija u vodonik do 2025. godine i 16-struko povećanje do 2030. godine. Plan je da se većina ovih investicije usmeri ka kapitalnim troškovima, dok će saradnja, konsolidacija i inovacije takođe biti ključni fokus. “

Klasteri

Izveštaj posebno naglašava važnost primene projekta vodonika u klasterima (mala grupa ili gomila). Martin Tengler, vodeći analitičar vodonika iz BloombergNEF, rekao je da su „klasteri prirodna mesta da se započne sa primenom vodonika. Moraćete da počnete sa malim, nekom vrstom industrijskih klastera, koji koriste puno prirodnog gasa - posebno ako već koristi vodonik, poput rafinerijskih klastera, fabrike đubriva…“.

Prema izveštaju, postoje tri vrste klastera i svi su u porastu. Prvi su, kako je rekao Tengler, industrijski centri koji već podržavaju preradu, proizvodnju električne energije i proizvodnju đubriva i čelika. Drugi su izvozni centri u zemljama bogatim resursima, što znači u zemljama bogatim solarnom energijom i vetrom. I treće su luke.

Australija već prednjači u ovom pogledu, nakon nedavnog uspostavljanja mreže od 13 klastera.

Dekarbonizacija

Ako se ovi klasteri mogu negovati i premeštati, tada će buduća vodonična ekonomija, koja struji između proizvodnih centara na Bliskom Istoku, Severnoj Africi, Južnoj Americi i Australiji moći da trguje sa centrima potražnje, poput Japana, Južne Koreje i Evropske unije.

Štaviše, skaliranje zelenog vodonika će pomoći da se naprave značajni koraci za smanjenje emisija. Kao što je rekao Takeši Učijamada (Takeshi Uchiyamada), predsednik odbora korporacije tojota (Toyota Motor Corporation) i kopredsedavajući Saveta za vodonik, „vodonik može pomoći u dostizanju izuzetne dekarbonizacije i postizanju globalnih klimatskih ciljeva.“

Druga je stvar koliko brzo se može postići ovo skaliranje i uspostaviti globalna ekonomija vodonika. Troškovi obnovljivih izvora i elektrolize i dalje padaju, ali kako Tengler ističe, prvo moramo videti domaću proizvodnju i potrošnju zelenog vodonika. „Iako se puno govori o otpremi itd., prvo ćemo započeti sa malim projektima koji se rade na domaćoj lokaciji... Tek kada dobijete nekoliko centara, možda ćete početi da uviđate mreže, ali one će u početku biti ograničene. Prvo bih očekivao lokalnu proizvodnju i lokalnu potrošnju”.

Izvor: Pv-magazine

facebook twitter linkedin email