Globalno tržište nafte u maju 2026. godine prolazi kroz period izuzetno visoke volatilnosti usled de facto zatvaranja Hormuškog moreuza, kroz koji je pre sukoba prolazilo skoro 20% svetske ponude sirove nafte. Prema najnovijem Izveštaju o tržištu nafte koji je IEA objavila 12. maja 2026, cena severomorske nafte Brent dostigla je prosek od 117 dolara po barelu u aprilu, što je za 46 dolara više nego u februaru. Ovo je ujedno i najviša mesečna prosečna cena od juna 2022. godine, kada je tržište reagovalo na rusku invaziju na Ukrajinu. Na vrhuncu krize, 7. aprila 2026, dnevna spot cena Brenta dostigla je čak 138 dolara po barelu.
Irak, Saudijska Arabija, Kuvajt, UAE, Katar i Bahrein zajedno su u aprilu prekinuli proizvodnju od 10,5 miliona barela dnevno. IEA procenjuje da će gubitci u proizvodnji dostići vrhunac od gotovo 10,8 miliona barela dnevno u maju, dok zalihe u skladišnim kapacitetima dostignu maksimalne nivoe. Ukupni pad globalne ponude iznosi 12,8 miliona barela dnevno od početka krize u februaru. Prema projekcijama, uz pretpostavku da će protok kroz Hormuz postepeno biti obnovljen krajem maja, globalna ponuda nafte biće za prosečno 3,9 miliona barela dnevno niža tokom 2026. u celini. IEA očekuje da će cena Brenta ostati oko 106 dolara po barelu u maju i junu, pre nego što padne na 89 dolara u četvrtom kvartalu i 79 dolara u 2027. godini.
Prirodni gas i LNG – pritisak na globalne cene
Zatvaranje Hormuškog moreuza direktno je uticalo i na globalno tržište tečnog prirodnog gasa (LNG). Prema podacima IEA i analiza IEEFA, jedna četvrtina globalnih kapaciteta za izvoz LNG-a trenutno je van pogona. Postrojenje Ras Laffan u Kataru, koje čini gotovo 20% ukupne svetske proizvodnje LNG-a, zatvoreno je, a dva od 14 pogona su oštećena. Tome treba dodati i smanjenje australijskog LNG izvoza usled uragana Narelle, kao i ograničenja ruskog LNG izvoza. Kao posledica svega toga, međunarodne cene LNG-a ostaju izuzetno visoke, a jaz između domaćih cena gasa u SAD i cena na međunarodnom tržištu je značajan.
U Evropi, više cene gasa vrše pritisak na cene struje. Futursi za isporuku električne energije na tržištu EU, prema podacima IEA, iznosili su oko 95 dolara po MWh za 2026, što je u skladu sa nivoima iz 2025. godine. Prosečna veleprodajna cena struje u EU u 2025. porasla je za oko 10% u poređenju sa prethodnom godinom i dostigla nivo od oko 95 dolara po MWh, prateći rast cene gasa na TTF berzanskoj referentnoj tački.
Električna energija – rast cena i pitanje pristupačnosti
Cene električne energije za domaćinstva u velikom broju zemalja rastu brže od prihoda i inflacije još od 2019. godine, što ostaje ključan izazov za nosioce ekonomske politike. Prema izveštaju IEA „Electricity 2026“, iako su komponente cene struje vezane za energente opale sa kriznih vrhunaca, i dalje se nalaze znatno iznad nivoa iz 2019. Nemrežne komponente – kao što su troškovi mreže, porezi i naknade – i dalje čine veliki, a često i rastući udeo u računima za struju domaćinstava.
Posebno zabrinjavaju razlike između regiona. Cene struje za energetski intenzivnu industriju u EU i dalje su više od dva puta veće nego u SAD i gotovo 50% više nego u Kini, što dodatno pritiska konkurentnost evropske industrije. U SAD, prema kratkoročnim prognozama Agencije za energetske informacije (EIA), cene struje za domaćinstvo porastu za 5% u 2026. godini, pri čemu će najveći rast biti zabeležen u regionima duž Istočne obale. Globalna potražnja za strujom u SAD raste 1,3% u 2026, a zatim ubrzava na 3,1% u 2027. godini, vođena rastom komercijalnog sektora i povećanjem potrošnje u industriji.
Perspektive – energetska tranzicija u vreme krize
Aktuelna energetska kriza, koju je izvršni direktor IEA Fatih Birol označio kao najveći globalni energetski šok u istoriji, ubrzava dugoročni prelaz ka obnovljivim izvorima energije. Kriza je jasno pokazala ranjivost sistema koji su zavisni od fosilnih goriva, dok obnovljivi izvori sve više dobijaju na značaju kao osnova energetske bezbednosti. Filipini ubrzavaju solarni program, Indija povećava kapacitete za vetroelektrane i baterijska skladišta, a cene akcija kineskih solarnih kompanija snažno rastu. Prema projekcijama IEA, obnovljivi izvori, prirodni gas i nuklearna energija zajedno će pokriti svu dodatnu globalnu potražnju za strujom u periodu 2026–2030. Nuklearna energija beleži rekordnu proizvodnju u 2025. godini i nastavlja da raste, a potražnja za strujom iz podatkovnih centara postaje sve značajniji faktor ukupnog rasta potrošnje.
Izvor: IEA
