Globalne receije nema, ali pripremite se za visoke cene i nizak ekonomski rast

Globalna recesija još nije na pomolu, ali inflacija i rast cena dobara stvaraju ekonomsku situaciju koja ide ka njoj. Ekonomisti i analitičari smatraju da situacija nije katastrofalna i da se pametnim upravljanjem inflacije može izbeći recesija, iako su banke već krenule da podižu kamatne stope sa ciljem da zaštite svoje interese.

Globalna recesija u svetu nije neizbežna, ali nas čekaju rast troškova i sporiji ekonomski  rast, tvrde ekonomisti.

„Neće biti iznenadnih šokova posle stagflacije“, rekao je Simon Baptist, globalni glavni ekonomista u Ekonomist Intelidžens Junitu. Mislio je na iznenadnu recesiju nakon perioda stagflacije.

Rat u Ukrajini i poremećaji uzrokovani pandemijom nastavljaju da izazivaju probleme u lancima snabdevanja. Stagflacija će se zadržati „najmanje narednih 12 meseci“, rekao je Baptist prošle nedelje. Stagflacija je period koji predstavlja niski rast i visoku inflaciju.

Ekonomoski rast se usporava, ali je dug put do recesije

„Cene roba će početi da opadaju početkom sledećeg kvartala, ali će ostati trajno više nego pre rata u Ukrajini. Prostog razlog za to je što će ruske isporuke mnogih roba biti trajno smanjene“, dodao je Simon Baptist.

Pandemija, kao i rat u Ukrajini, ugušili su snabdevanje robom i promenili efikasnu distribuciju kroz globalne lance snabdevanja. Time su podigli cene svakodnevnih dobara, kao što su gorivo i hrana.

Iako će veće cene izazvati probleme za domaćinstva, rast u mnogim delovima sveta, iako spor, još uvek otkucava i tržišta rada nisu propala.

Nivo nezaposlenosti u mnogim ekonomijama dostigao je najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija.

Potrošači su oprezni zbog ponavljanja poslednje globalne recesije, koju je izazvala kriza drugorazrednih kredita u SAD pre više od 10 godina. Međutim, potrošači, ne moraju da počnu da se pripremaju za recesiju.

Čak i da je globalna ekonomija u opasnosti od recesije, mnogi potrošači imaju dovoljno ušteđevine i opskrbili su se trajnim potrepštinama za domaćinstvo, rekao je Baptist.

„Tako da se u određenoj meri neće osećati tako loše kao što bi brojevi pokazivali“, dodao je on.

Ni glavni ekonomista AMP Kapitala, Šejn Oliver, ne vidi da je recesija na pomolu, barem ne još 18 meseci.

„Krive prinosa ili jaz između dugoročnih prinosa na obveznice i kratkoročnih stopa tek treba da odlučno preokrenu ili upozore na recesiju, a čak i ako sada to urade, vreme koje bi bilo potredno da se dođe do recesije je 18 meseci“, rekao je on.

Kamatne stope rastu…

Istovremeno, centralne banke širom sveta pooštravaju kamatne stope kako bi se borile protiv inflacije.

Američka centralna banka je ranije ovog meseca najavila je svoje najveće povećanje kamatne stope u poslednje 22 godine. Podigla je referentnu kamatnu stopu za pola procenta i upozorila na dalje povećanje kamatnih stopa.

Zapisnici Federalnih rezervi, objavljeni u sredu, pokazuju da su zvaničnici spremni da krenu napred sa višestrukim povećanjem kamatnih stopa od 50 baznih poena dok pokušavaju da smanje inflaciju.
Prošle nedelje je rezervna banka Novog Zelanda, koja se smatra za jednu od najrigoroznojih centralnih banaka, podigla svoju gotovinsku stopu za još pola procenta, na 2%. To je bilo peto povećanje stope centralne banke zaredom. Ono signalizira je da će stopa gotovine dostići vrhunac na višem nivou nego što se ranije predviđalo.

Stopa je sada porasla za 1,75 procenata od početka ciklusa pooštravanja u oktobru.

„Veoma smo posvećeni tome da osiguramo da stvarna inflacija bude u granicama našeg ciljanog raspona od 1 do 3%. Odlučni smo u našoj misiji da obuzdamo inflaciju“, rekao je guverner Adrian Or.

Kontrolisanje inflacije ključno u izbegavanju recesije

Ali uvek postoji rizik da će kontrola inflacije izazvati recesiju, kažu ekonomisti.

Poznato je da je stagflaciju teško kontrolisati, jer bi obuzdavanje visokih cena kroz podizanje kamatnih stopa moglo dovesti do još nižeg rasta.

„Što duže inflacija ostane visoka, investiciona tržišta se više brinu da centralne banke neće moći da je ukrote, a da ne izazovu recesiju. A kao što je predsedavajući Fed-a, Pauel nagovestio, povećanje inflacije na 2% će predstavljati početni problem “, rekao je Oliver.

Ali nisu svi zabrinuti.

Viša ekonomska savetnica kompanije Kapital Ekonomiks, Viki Redvud je rekla da je uverena da će centralne banke moći da smanje inflaciju bez stvaranja recesije.

Planirano povećanje stope na mnogim mestima — kao što su Evropa, Velika Britanija i SAD — trebalo bi da bude dovoljno da se inflacija vrati na početak, rekla je Redvud.

„Ako se inflaciona očekivanja i inflacija pokažu tvrdoglavijim nego što očekujemo, a kamatne stope kao rezultat toga moraju dalje da rastu, onda ćemo najverovatnije biti na putu recesije“, rekla je ona.

Recesija u stilu Volkerovog šoka bi čak mogla biti opravdana, dodala je ona.

Volkerov šok se dogodio kada je predsednik Fed-a, Pol Volker, 1980-ih podigao kamatne stope na najviši nivo u istoriji, u pokušaju da okonča dvocifrenu inflaciju u SAD.

Izvor: CNBC

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti