Globalno zagrevanje će prisiliti milijarde ljudi na migraciju sa područja u kojim je čovečanstvo živelo hiljadama godina. Studija procenjuje da će biti izloženi neviđenim temperaturama i ekstremnim vremenskim prilikama, piše The Guardian.
Svet je na putu da sa trenutnim klimatskim akcionim planovima, globalno zagrevanje dostigne vrednost od 2,7oC. To znači da će na teritoriji na kojoj živi 2 milijarde ljudi prosečne godišnje temperature biti iznad 29oC do 2030. godine.
Naučnici su rekli da bi do milijardu ljudi moglo da izabere da migrira na hladnija mesta, iako bi područja na koja bi migriralo ovo stanovništvo i dalje pogađali češći toplotni talasi i suše.
Indija i Nigerija najugroženije države
Međutim, hitna akcija za smanjenje emisija ugljenika i održavanje globalnog porasta temperature na 1,5oC smanjila bi ovu procenu broja ljudi sa 2 milijarde na 400 miliona.
Analiza je prva takve vrste i u stanju je da tretira svakog građanina jednako, za razliku od dosadašnjih ekonomskih procena štete klimatske krize, koje su štitile bogate države.
U zemljama sa velikom populacijom i već toplom klimom, većina ljudi će biti prisiljena na migraciju, a Indija i Nigerija će se suočiti sa najgorim promenama. Indija već pati od ekstremnih toplotnih talasa, a nedavna studija je pokazala da se više od trećine smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom u leto od 1991. do 2018. dogodilo kao direktna posledica globalnog zagrevanja izazvanog ljudima.
Profesor Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru u Velikoj Britaniji, koji je vodio novo istraživanje, rekao je: „Troškovi globalnog zagrevanja se često izražavaju u finansijskim terminima, ali naša studija naglašava ljudsku cenu neuspeha da se uhvati u koštac sa klimatskom krizom. Ekonomske procene skoro uvek vrednuju bogate više od siromašnih, jer oni imaju više imovine da izgube, i obično vrednuju one koji su sada živi u odnosu na one koji treba da žive u budućnosti. Smatramo da su svi ljudi jednaki u ovoj studiji.“
Profesor Či Ksu sa Univerziteta Nanjing u Kini, koji je takođe deo istraživačkog tima, rekao je: „Tako visoke temperature su povezane sa nizom problema uključujući povećanu smrtnost, smanjenu produktivnost rada, smanjene kognitivne performanse, oštećeno učenje, nepovoljne ishodi trudnoće, smanjeni prinos useva, povećani sukobi i širenje zaraznih bolesti“.
Ključnu ulogu igra brzo smanjenje emisija
Naučnici su zatim koristili klimatske i populacione modele da ispitaju verovatne buduće promene u broju ljudi izvan klimatske niše, koju su definisali kao iznad prosečne godišnje temperature od 29C.
60 miliona ljudi živi na područjima izloženim visokim temperaturama, rekli su istraživači. Ali sa svakim porastom globalne temperature od 0,1oC iznad 1,2oC globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom, dodatnih 140 miliona ljudi je ugroženo.
Ako globalna temperatura nastavi da raste do 2,7 stepeni Celzijusa, globalno zagrevanje u kombinaciji sa rastućom globalnom populacijom ugroziće 2 milijarde ljudi do 2030. i 3,7 milijardi do 2090. godine.
U najgorem slučaju, sa klimom koja je osetljivija na porast gasova staklene baste više nego što se očekivalo, globalna temperatura bi porasla za 3,6oC i naterala skoro polovinu svetske populacije na migraciju.
Rapidno smanjenje emisija sa ciljem da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5oC sprečila bi migraciju velikog broja ljudi, otkrili su istraživači. Na primer, 90 miliona ljudi u Indiji živelo bi sa prosečnom temperaturom iznad 29 stepeni Celzijusa, u poređenju sa 600 miliona ako bi globalna temperatura porasla na 2,7oC. Druge zemlje koje bi bile ozbiljno pogođene visokim temperaturama su Indonezija, Filipini i Pakistan.
