Kineska potražnja za naftom je uticala na povećanje cene nafte, ali će partneri i proizvođači ipak voditi računa da ona ne eskalira, smatra profesorka na Ekonomskom fakultetu u Podgorici Danijela Jaćimović. I viši finansijski analitičar pri Udruženju naftnih kompanija Crne Gore (UNKCG) Draško Striković kaže da u ovoj godini ne treba očekivati drastične promene cena goriva, ali da će cenovno tržište i dalje biti nestabilno i da će biti dosta promena cena sa značajnim oscilacijama.

Nafta je strateški resurs i sve što se dešavalo u prošloj godini pokazalo je koliko je to važan ekonomski, međunarodno politički i geopolitički instument. Povećana kineska potražnja za naftom dovela je do rasta cena tog energenta. Prošla godina je završena sa visokom stopom inflacije, a procene Ministarstva finansija Crne Gore su da će ona ove godine biti oko 10 odsto, rekla je profesorka na Ekonomskom fakultetu u Podgorici Danijela Jaćimović, ocenjujući aktuelnu ekonomsku i geopolotičku situaciju za Gradska RTV Podgorica.

Ohrabrujući pad inflacije

Kako ističe, ohrabrujuće je to što je u novembru 2022. godine došlo do pada inflacije za jedan odsto u Americi, u decembru je zabeležen pad sa 10,5 na 9,5 u evrozoni. Očekuje se da će se taj trend smanjenja nastaviti. Prva polovina godine biće obeležena istom stopom inflacije, a u drugoj polovini će inflacija značajnije pasti.

Iako je početkom prošle godine sa rusko-ukrajinskim ratom došlo do šokantnog rasta cena nafte, pa čak i do nekih projekcija da bi one kontrolisano mogle da idu do 200 dolara po barelu – saveznici i proizvođači su, prema rečima sagovornice, ipak došli do određenog dogovora. U junu je već iznosio 110 dolara, a onda je došlo do smanjena te cene,  na oko 70 dolara u decembru prošle godine.

„Razlog za smanjenje cene nafte usledio je zbog manje ekonomske aktivnosti u 2022. godini, jer se sektor putovanja i turizma polako oporavljao tek u drugoj polovini godine”, pojasnila je Jaćimović.

SAD – proizvođač škriljaca

Sa druge strane, dodaje, Amerika je postala veliki proizvođač nafte iz Škriljaca.

„Nije izvoznik, ali jeste prozvođač. To znači da je veliki deo nafte koji je Amerika kupovala bio slobodan na međunarodnom tržištu, a sa druge strane veliki proizvođači, kao što je Saudijska Arabija, pristajali su na niže cene nafte. Nisu hteli da smanje proizvodnju čime bi uticali na povećanje cena, već su prihvatili smanjene prihode. Nafta je korišćena kao oružje u geopolitičkom ratu, jer je sa nižim cenama nafte posebno pogođena Rusija i Iran”, kaže Jaćimović.

Rast kineske potražnje

Kako podseća, početkom 2023. godine Kina je promenila svoju politiku, pa sada mogu da se očekuju određene turbulencije.

„Videćemo kako će se stvari odvijati u Kini sa popuštanjem tolerancije na Kovid. Potražnja sa naftom od kineske strane je porasla i to je uticalo na povećanje cene nafte. Partneri i proizvođači će ipak voditi računa da cena nafte ne eskalira”, procenjuje Jaćimović.

Kina je, smatra, donekle odgovorna zbog ove velike krize.

„Videli smo da zemlje zapada nisu baš toliko otvorene za putnike Kine i treba posmatrati šta se dešava na međunarodnim tržištima. Vlada je ta koja treba da vodi računa, pošto su i građani i biznis zavisni od energenata. Vlada posebno treba da vodi računa o troškovima politikom akciza ili nekim vidom subvencija i da svakako zaštite najsiromašnije kategorije, kako bi cena energenata bila prihvatljiva”, pojasnila je Jaćimović i zaključila da u se u ovom geopolitičkom ambijentu pokazalo da je velika slabost EU u tome što zavisi od Rusije i nafte.

Cene bez drastičnih povećanja

Kada je reč o ceni goriva, viši finansijski analitičar pri Udruženju naftnih kompanija Crne Gore (UNKCG) Draško Striković je istakao za Dan da u ovoj godini ne treba očekivati drastične promene cena goriva od preko 20 i 30 centi, ali da će cenovno tržište i dalje biti nestabilno i da će biti dosta promena cena sa značajnim oscilacijama

„Usled povećanja premija od strane rafinerija i globalnih distributera naftnih derivata, moguće je očekivati i preispitivanje modela obračuna cena u Crnoj Gori, kako se ne bi poremetila održivost poslovanja naftnih distributera u zemlji“, naveo je Striković.

Smatra da će cene naftnih derivata i u toku 2023. godine, kao i ranijih godina, primarno zavisiti od mediteranskih berzanskih kotacija, kao i od odnosa evra i dolara. Takođe, pored ovih eksternih uticaja, od sredine prošle godine, Vladi CG je na raspolaganju i interni mehanizam uticaja na cene kroz privremeno umanjenje akcize.

Brojni uticaji na cenu

„Događaji i odluke koje će uticati na berzanske kotacije i odnos EUR/USD su brojne, ali bi trebalo izdvojiti neke koji će imati značajan i direktan uticaj. Jedna od njih je i odluka EU da uvede sankcije na rusku sirovu naftu, kao i sankcije na naftne derivate. Primena takve odluke je predviđena za 5.12.2022. za sirovu naftu, dok je za naftne derivate primena sankcija predviđena od 5.2.2022, što će na samom početku godine imati uticaj na cene”, podseća sagovornik.

Celokupna situacija sa ratnim dešavanjima u Ukrajini, kao i odgovori EU na njih, imaće ključnu ulogu u formiranju cena u svetu. Krajem prošle godine, zemlje proizvođači sirove nafte (OPEC) su uspostavili novi način praćenja i određivanja obima proizvodnje putem Odbora za praćenje (JMMC – Joint Ministerial Monitoring Committee), koji u slučaju poremećaja u snabdevanju i/ili ceni, ima obavezu da prethodno sazove sastanak Ministara energetike zemalja članica OPEC-a. Ovakva promena može da utiče na to da se sporije prilagođava obim proizvodnje sirove nafte od strane ovih zemalja, upozorava Striković.

Smanjenje privrednih aktivnosti

Na kraju, takođe važan uticaj na svetske cene imaće recesije u brojnim zemljama sveta, koje će prouzrokovati smanjenje privrednih aktivnosti, a samim tim, i obim potrošnje goriva u svetu, što bi moglo da smanji cenovne pritiske na goriva.

Govoreći o efektima umanjena akciza i tome da je planiranim budžetom za 2023. godinu predviđeno da se do polovine 2023. godine nastavi se sa primenom te mere, u skladu sa kretanjima cena goriva, Striković smatra da će ovakva odluka crnogorske Vlade sigurno imati pozitivnih efekata na građane i privredu koji plaćaju niže cene goriva.

Sa druge strane, kaže, ne može se govoriti da su prihodi države po osnovu dažbina na gorivima manji za iznos umanjenja akcize iz nekoliko razloga.

Efekti državnih mera

„Najprije, osnovica za obračun PDV-a na gorivima je u ovoj godini u proseku veća za oko 30 odsto, a samim tim su i prihodi po ovom osnovu veći. Paralelno sa ovim rastom primetan je i količinski rast prodaje inostranim kompanijama i građanima iz okruženja zbog niže cene u odnosu na region. Ukupno gledano, gubici po osnovu umanjenja akcize nisu toliko drastični, a imali su pozitivne efekte za građane i u borbi protiv jake inflacije”, smatra ovaj finansijski analitičar.

Kada je reč o prognozi u vezi sa cenama goriva u 2023. godini, Striković kaže da je teško predvideti celokupna kretanja i događaje koji će definisati cenu naftnih derivata u svetu i u Crnoj Gori.

„Svakako, očekujem da će smirivanjem ratnih tenzija doći do postepenog smanjivanja cena sredinom i krajem ove godine. Ukoliko se, pak, dogode određeni kratkotrajni šokovi u snabdevanju i bude uočljiv značajan rast cena, očekujem da će Vlada CG brzo odreagovati i umanjiti akcize, kako se privreda i građani ne bi izlagali naglom porastu cene, kaže finansijski analitičar Draško Striković.