Godina rekordnih gubitaka za velike naftaše

Pet svetskih naftnih velikana, EksonMobil, BP, Šel, Ševron i Total zabeležili su zajednički rekordni gubitak u vrednosti od 76 milijardi dolara u 2020. godini. Neto prihod najvećih naftnih kompanija naglo je opao prošle godine zbog jeftine nafte, a kolaps rafinerija i slabe marže nisu ostavili nijedan poslovni segment naftnih kompanija neoštećenim, koje smanjuju ulaganja u oblasti zelenih investicionih projekata.

Svetska industrija nafte i gasa doživela je novu realnost, kao posledicu pandemije koronavirusa i ubrzavanja energetske tranzicije. Kako istraživanja navode, očekuje se da će vrhunac proizvodnje biti niži od očekivanog, kao i da će se desiti ranije nego što je prognozirano. Pet svetskih naftnih velikana – EksonMobil (ExxonMobil), BP, Šel (Shell), Ševron (Chevron) i Total – zabeležili su zajednički rekordni gubitak od 76 milijardi dolara u 2020. godini.

Najveći deo ovog gubitka, 69 milijardi dolara, može se pripisati smanjenju vrednosti imovine kao i potrošenom vremenu, jer su, uled krize, veliki naftaši preispitivali strategiju da postanu manje zavisni od nafte. Kombinovana proizvodnja nafte i gasa ovih velikih naftnih kompanija opala je gotovo za 5%, odnosno 900.000 boe/d (ekvivalenta barela nafte na dan) u 2020. godini u odnosu na prethodnu godinu.

Na dugoročnu prognozu proizvodnje najvećih i najuticajnijih naftnih kompanija značajno su uticali sve niži ciljevi emisija gasova kao i porast potražnje za proizvodnjom čistije energije. Nezavisna kompanija za energetsko istraživanje, Ristad Energži (Rystad Energy), na osnovu najnovijih podataka predviđa da će neto proizvodnja najvećih kompanija dostići oko 17,5 miliona boe/dan 2025. godine, a da će vrhunac iznositi oko 18 miliona boe/dan 2028. godine. Primera radi, interna prognoza u februaru 2020. – pre udarnih talasa koronavirusa iznosila je 19 miliona boe/dan za 2025. godinu i 20 miliona boe/dan za 2028. godinu.

„Prošla godina je bila izazov za velike naftne i gasne kompanije. Izvestan oporavak može se očekivati u bliskoj budućnosti, sa oporavkom potražnje za naftom i naftnim derivatima kao i cenom nafte većom od 60 dolara. Međutim, ključ uspeha za najuticajnije naftne kompanije tokom naredne decenije biće jačanje poslovanja, prilagođavanje potrebama tržišta i vraćanje dugova “, rekao je Rahul Čaldari (Rahul Choudhari), analitičar iz kompanije Ristad Energži.

 

Predviđanja proizvodnje najvećih naftnih komanija mnogo su skromnija od onih iz doba pre koronavirusa. Foto: Rystad Energy

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Predviđanja proizvodnje najvećih naftnih komanija mnogo su skromnija od onih iz doba pre koronavirusa. Foto: Rystad Energy

 

Neto prihod najuticajnijih naftnih kompanija naglo je opao prošle godine. Jeftina nafta, smanjenje proizvodnje OPEK-a, kolaps rafinerija i niske marže nisu ostavili nijedan poslovni segment neoštećenim. Pet nauticajnijih naftnih kompanija prijavilo je neto gubitke u 2020. godini. Kompanija EksonMobil je prijavila najveći gubitak od 22,4 milijarde dolara, zatim slede Šel i BP koji su, takođe, pretrpeli gubitke veće od 20 milijardi dolara. Total i Ševron su prošli bolje, relativno govoreći, pretrpevši neto gubitke od pet do šest milijardi dolara.

Pre koronavirusa i pada cena, većina naftnih kompanija računala je na cenu nafte od 70 dolara 80 USD/bbl (dolara po barelu), što im je omogućavalo da nastave sa skupim investicionim projektima. Nakon pada cena i konstantne neizvesnosti oko buduće potražnje za naftom, kompanije su smanjile pretpostavke o cenama na 55 do 70 USD/bbl, što čini skupe projekte neodrživim.

Velike evropske kompanije Šel i BP zabeležile su najveći godišnji pad proizvodnje sa oko 300.000 boe/d, dok su EksonMobil i Total smanjile proizvodnju za 200.000 boe/d i 150.000 boe/d, respektivno. Ševron je bio jedini koji je povećao svoju proizvodnju tokom 2020. godine, najviše zahvaljujući kupovini kompanije Nobel Energži (Noble Energy) za 13 milijardi dolara, koja je delimično nadoknadila ograničenja proizvodnje.

Na kraju godine, ukupna smanjenja potrošnje iznosili su 26 milijardi dolara, ili 32% od prvobitno najavljenih ulaganja pet nauticajnijih naftnih kompanija. Većina smanjenja investicionih ulaganja pogodila je oblast zelenog razvoja. Izgelda da velike naftne kompanije čekaju oporavak cena nafte i porast potražnje pre nego što krenu sa novim projektima.

Ristad Energži procenjuje da je pet najvećih naftnih kompanija odobrilo 30 milijardi dolara manje zelenih investicionih projekata tokom 2020. godine nego prethodne godine – što predstavlja pad od 90%.

Američki velikani EksonMobil i Ševron prikupili su rekordni iznos duga tokom godine, dodavši neto dug od 19 milijardi, odnosno 18 milijardi dolara, respektivno. Kao rezultat, oba velika preduzeća povećala su koeficijent zaduženja za 10% u 2020. Ševronov koeficijent zaduženja ostaje ispod 25%. Koeficijent zaduženja EksonMobila je blizu 30%, a kompanija planira da izbegne bilo kakav dodatni dug u bliskoj budućnosti.

Koeficijent zaduženja svih velikih naftnih kompanija povišen je 2020. godine. BP i Šel su godinu završili koeficijent zaduženja većim od 30%.

Izvor: Rystad Energy

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti