Građevinarstvo kao zelena grana privrede

Pod pritiskom klimatskih promena i sa ciljem smanjena CO2 su sve grane privrede. Građevinarstvo, takođe, ima dosta prostora za smanjenje CO2, pogotovo sto je beton posle vode najkorišćenija supstanca na svetu. Više kompanija razvija cement sa manje CO2, menjaju ga drugim materijalima pri pravljenju betona ali i usavršavaju hvatanje ugljen-diosida prilikom proizvodnje cementa.

Danas koristimo više betona od bilo koje supstance, osim vode.To znači da na njega otpada oko 8% ugljen-dioksida (CO2) koji emitujemo u atmosferu. To je znatno više od vazduhoplovne industrije koja čini oko 2,5% emisija.

Ali neke kompanije razvijaju beton koji ima mnogo manji uticaj na prirodu jer sadrži manje CO2.

Kompanija Citu gradi svoje sedište u Lidsu od novog betona sa niskim sadržajem ugljenika, za koji kaže da smanjuje emisiju CO2 za 50% u poređenju sa tradicionalnim betonom. Kako navode, 70 kubnih metara takvog betona se koristilo za temelje zgrade.

Beton sa niskim sadržajem ugljenika, koji je prošle godine lansirao meksički Cemex pod etiketom Vertua, jedan je od niza proizvoda i planova koji pomažu da građevinarstvo postane „zelenije“.

Tradicionalna izrada cementa, koji čini 10-15% betona, proces je koji zahteva ugljenik. Krečnjak se mora zagrejati na 1.450°C, što obično zahteva energiju iz fosilnih goriva i čini 40% CO2 u betonu. Ovo razdvaja kalcijum-oksid (koji želite) od ugljen-dioksida (što je problem). Dalje kalcijum-oksid reaguje dalje formirajući cement.

Kako to sve možete da uradite a da ne oslobodite toliko CO2?

Glina, šljaka i pepeo mogu zameniti cement

Jedan od načina je zamena većeg dela konvencionalnog cementa zagrejanom glinom i neizgorelim krečnjakom, kaže Karen Skrivener, britanski akademik i šef laboratorije za građevinske materijale u švajcarskoj kompaniji Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne.

Dugo vremena su ljudi znali da deo cementa možete zameniti pepelom iz sagorevanja uglja (ili vulkana). Ili, u novije vreme, šljakom iz visokih peći. Ovo je čak poboljšalo čvrstoću i izdržljivost betona.

Profesorki Skrivener se obratio profesor Fernando Martirena sa Kube, koji je smatrao da bi moglo biti moguće koristiti glinu u proizvodnji betona.Tako su zajedno razvili način da zamene zaista veliki deo konvencionalnog cementa i proizvedu jednako jak beton.

Profesorka Karen Skrivener. Izvor: EPFL

Ne samo da bi to značilo 40% manje CO2, već da se i dalje radi sa postojećom opremom, navodi prof. Skrivener. A to je presudno za materijal koji mora imati konkurentnu cenu. Dve kompanije su prošle godine počele komercijalno da pripremaju ovaj proizvod, nazvan LC3 (za krečnjački kalcinirani glineni cement).

„Pretpostavljam da će sledeće godine otprilike 10 postrojenja raditi, što obećava da zaista možemo videti eksponencijalno „poletanje“ nakon toga“, kaže Skrivenerova objašnjavajući da se „do dodatnih 10-20% uštede na emisiji CO2 može doći ako se nađu novi načini za stvaranje reaktivnijeg cementa. Jer, ljudi često sipaju više cementa nego što im je zapravo potrebno, da bi ojačali beton.Ali, ako umesto toga unesete vrlo male količine drugih minerala, čini se da to povećava i reaktivnost“.

Geopolimerizacija – efikasna ali skuplja

Drugi pristup je, upravo, smišljanje potpuno drugačijeg načina za stezanje peska i kamenih čestica, bez kuvanja krečnjaka u kalcijum-oksid. To Vertua radi, kaže Davide Zampini, šef istraživanja kompanije Cemex, drugog najvećeg svetskog preduzeća za građevinske materijale.

„To je vezivo bogato alumosilikatima (mineralima napravljenim od aluminijuma i silicijuma), a mi smo proizveli hemikalije koje ih aktiviraju i prolaze kroz reakciju koja se naziva geopolimerizacija“, objašnjava Zampini napominjući da ovo formira 3D mrežu molekula i čvrsto vezivo za hvatanje peska i kamena na mestu, ali da nije toliko jeftin kao konvencionalni beton.

Morate pronaći mušteriju koja je zaista zainteresovana za značajno smanjenje otiska CO2 u njihovim zgradama, poručuju iz kompanije Citu u Lidsu.

Dekarbonizacija uz pomoć čelične cevi

Treći pristup je korišćenje velike čelične cevi, kaže Daniel Renije, koordinator projekta nazvanog LEILAC (kreč i cement sa niskom emisijom intenziteta). Cev je visoka 60 metara. Možete se dodati postojećoj fabrici cementa, gde se materijal spušta odozgo i lagano se kreće kroz cev koja se zagreva spolja.

„Kako CO2 izlazi iz čestica, mi ga samo hvatamo na vrhu, a kalcijum-oksid pada do dna i nastavlja putovanje u procesu proizvodnje cementa“, kaže Renije.

Fabrika cementa sa tornjem sličnim onim koji hvata CO2. Izvor: LEILAC

Ovaj projekat vodi australijska kompanija Calix, koja izrađuje ekološki održivu tehnologiju za industriju.

Objašnjavajući da su do ove inovacije došli zato što su u kompaniji razmišljali o tome kako da dekarbonizuju još jedan građevinski materijal Renije kaže: „I odluka je pala da se ovo primeni na cement“.

CO2 se skladišti u iscrpljenim naftnim ležištima

Mali pilotski toranj, izgrađen 2019. godine, sada čini 5% proizvodnje u fabrici Likhe kompanije Heidelberg Cement u Belgiji. On hvata oko 25.000 tona CO2 godišnje. U Nemačkoj grade jedan takav toranju u drugoj hajdelberškoj fabrici u Hanoveru, gde će 20% ukupne proizvodnje proći kroz novi proces, uzimajući oko 100.000 tona CO2 godišnje.

Jednom uhvaćen, CO2 se kompresuje, prevozi baržama u Norvešku i skladišti u iscrpljenim ležištima nastalim eksploatacijom nafte i gasa ispod Severnog mora.

Obično 90% troškova zahvata ugljenik, pa ovo samo ostavlja troškove transporta i skladištenja. „U ovoj industriji radim 20 godina i zaista vidim veliku promenu“, kaže Kludi Lorea, direktor cementare iz Globalnog udruženja za cement i beton. „Stvari o kojima smo sanjali pre 20 godina sada prolaze“.

Energetska efikasnost

Proizvođači cementa su već smanjili emisiju ugljenika skoro za 20% od 1990. godine, uglavnom čineći sušare energetski efikasnijim.

„Iako, verovatno, možemo da smanjimo ukupne emisije CO2 za 60-80%, ipak ćemo završiti sa nekim koje ćemo morati da uhvatimo i uskladištimo. Takođe, nema smisla tražiti zamršena rešenja koja se mogu jednostavno koristiti u nekim vrlo sofisticiranim fabrikama u SAD-u“, kaže kaže prof. Skrivener.

Oko 90% buduće proizvodnje cementa odvijaće se izvan bogatih zemalja OECD-a. Konkretnom putu za smanjenje emisije ugljenika u betonu potrebne su alternative, koje će dobro i jeftino raditi na nadolazećim građevinskim bumovima u Indiji i Africi.

Izvor: BBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti