Zahvaljujući projektu EU za energetsku tranziciju: Sporazum gradonačelnika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj zgrada Gradske uprave Vranja dobila je fotonaponske panele za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Ovaj projekat omogućava značajne uštede električne energije u objektu Gradske uprave, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i jačanja otpornosti na klimatske promene kroz održivi razvoj.

Ministar za evropske integracije Srbije Tanja Miščević i šef Delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre prisustvovali su danas predstavljanju završetka ovog projekta i puštanju u rad solarne elektrane snage 50 kilovata na krovu zgrade Gradske uprave u Vranju.

Očekuje se da će postavljanje solarnih panela doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte za oko 31,8 tona godišnje.

Projekat je realizovan zahvaljujući inicijativi Sporazum gradonačelnika za klimu i energiju, koji na Zapadnom Balkanu spovodi nemačka agencija GIZ, izveštava agencija Fonet.

Vrednost projekta je 9,33 miliona evra, od kojih je osam miliona donacija EU, dok je ostatak donacija nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković izjavio je da će danas elektrana biti zvanično puštena u rad i da će građani na displeju moći da vide proizvodnju struje iz sunčeve energije.

Građani će biti u prilici da vide o kolikoj uštedi je reč i što se tiče novca. Vrednost investicije u Vranju je 53.000 evra, od čega je više od 40.000 evra podrška EU, naveo je Milenković.

Tanja Miščević je izjavila da je projekat solarne elektrane vrhunac priče o tome kako se pomoć EU koristi na dobrobit svih.

Srbija ide ukorak sa EU u smanjenju emisije CO2

„Mi kao deo Evrope, iako nismo članica, delimo iste obaveze u smislu smanjenja emisije ugljen-dioksida do 2050. godine i ovakva vrsta saradnje je dobrodošla i na obostranu korist”, ocenila je Tanja Miščević.

Prema njenim rečima, energetska tranzicija je deo reformske agende koju Srbija priprema u okviru Plana rasta i Vranje je primer da javni objekti mogu biti osnaženi samom proizvodnjom i uštedom energije.

Žiofre je izjavio da će tom solarnom elektranom biti ostvarena ogromna ušteda struje, ekvivalenta proizvodnje 20 domaćinstava, i biti smanjena emisije ugljen-dioksida.

„Vranje je deo inicijative Sporazum gradonačelnika još od 2011. godine i od tada je preduzet niz akcija, koje su pokazale posvećenost u borbi protiv klimatskih promena”, rekao je Žiofre navodeći da Evropa želi da do 2050. godine bude prvi karbonski neutralan kontinent i da zato pomaže i države kandidate za članstvo u EU, kao što je Srbija, da bi se dostigao taj cilj.

U proteklih 10 godina je EU samo u energetski sektor dala 600 miliona evra, a sada će kroz Plan rasta biti obezbeđeno 1,5 milijardi evra za Srbiju. Ta sredstva mora pratiti niz reformi, pre svega u energetskom sektoru, izjavio je Žiofre.