Najnoviji podaci Green Tank-a za prvih pet meseci ove godine pokazuju obim smanjenja obnovljivih izvora energije i ubrzani tempo, sa svime što to podrazumeva za grčki elektroenergetski sistem.

Prema analizi, smanjenje viška zelene energije između januara i maja dostiglo je 430 GWh, što je skoro duplo više od 228 GWh, koliko je smanjeno tokom cele 2023. godine.

Kvalitativni podaci analize Green Tank pokazuju da je od ovogodišnjih rezova, 49 GWh odbijeno u martu, 259 GWh u aprilu i 122 GWh u maju. Drugim rečima, 90% svih rezova u prvih pet meseci dogodilo se u poslednja dva meseca, što takođe ukazuje na uslove pod kojima se problem javlja.

Prekomerna proizvodnja OIE

Mala relativna opterećenja i prekomerna proizvodnja OIE, energetska jednačina koju će od sada ADMIE morati dosledno da rešava svakog proleća i jeseni, tokom kojih će možda morati da pravi još veća pražnjenja kako bi se obezbedila stabilnost sistema i izbegavajte zamračenje.

Što se tiče vrhova mesečnih rezova, oni su postavljeni za prvih pet meseci 2024. godine na 19,1 GWh (24. mart), 41,7 GWh (28. april) i 23,8 GWh (5. maj).

Gore navedeno pokazuje šta može da se očekuje na jesen. Izvori ADMIE predviđaju da će slika biti nešto gora nego ovog proleća, posebno ako susedi imaju prekomernu proizvodnju OIE, kao što se dešavalo mnogo sati u aprilu sa Bugarskom. Tada su cene na bugarskom veletržištu, ne samo otišle na nulu, već su bile čak – 45 evra/MWh.

Neto uvoz varira

Prema analizi Green Tank, maj je bio mesec neto izvoza sa oko 130 GWh. Od 31 dana, 21 je bio neto izvoz. Ako oduzmemo iznos izvoza od 380 GWh koliko je bio uvoz u petom mesecu, onda sledi da je neto uvoz zemlje varirao između januara i maja na 250 GWh.

Dakle, svako izbegavanje svih gore navedenih rezova moglo bi da ukine svih 250 GWh uvoza za prvih pet meseci ili da smanji proizvodnju prirodnog gasa (180 GWh), uz povećanje učešća OIE.

U odgovarajućoj četvoromesečnoj praksi, rezovi su činili 81% neto uvoza, koji su ipak bili najniži u poslednjih 10 godina za prva četiri meseca ove godine.

U istom periodu, čista energija (OIE i velike hidroelektrane) imala je 54,9% udela u neto proizvodnji električne energije u prva četiri meseca, dok je pokrivala 53,7% potražnje, po prvi put premašivši 50%, kao i prethodni maksimum koji zabeleženo je 2023. godine (46,2%).

Veliki udeo vetra i solarne energije

Vetar i solarna energija su imali lavovski udeo od 47%, dok su velike hidroelektrane zadovoljile 6,7% potražnje. Preostalu potražnju tokom prvog kvartala 2024. godine pokrivao je mineralni gas sa učešćem od 31,6%, lignit sa 7,3%, nafta sa 5,2% i neto uvoz sa samo 2,2%.

Treba napomenuti da je u prva četiri meseca godine čista energija (OIE i velika hidroelektrana zajedno) iznosila 9.247 GWh i bila je najveća u deceniji, što predstavlja povećanje od 21,4% u odnosu na prva četiri meseca 2023. godine (7.615GWh).

Izvor: Energypress