Korišćenje veštačke inteligencije za rano otkrivanje i lečenje bolesti

Guglove emisije su porasle za skoro 50% u proteklih pet godina

Guglove emisije su porasle za skoro 50% od 2019. godine, bazne godine za Guglov cilj da dostigne neto nulu, što zahteva da kompanija ukloni onoliko CO2 koliko emituje. Iz kompanije Gugl su saopštili da su potrošnja električne energije u data centrima i emisije iz lanca snabdevanja primarni uzrok povećanja potrošnje električne energije. Tehnološka kompanija, koja je značajno uložila u veštačku inteligenciju, rekla je da njen „izuzetno ambiciozan“ cilj dostizanja neto-nulte emisije do 2030. neće biti lak.

Guglov cilj da smanji svoj klimatski otisak je upitan jer kompanija širi svoju mrežu data centara gde smešta svoje nove proizvoda veštačke inteligencije a koji su veliki potrošači električne energije. Tehnološki gigant je u utorak otkrio da su njegove emisije gasova staklene bašte porasle za 48 odsto u poslednjih pet godina, piše Gardijan.

Iz kompanije Gugl su saopštili da su potrošnja električne energije u data centrima i emisije iz lanca snabdevanja primarni uzrok povećanja potrošnje električne energije. Predstavnici Gugla su takođe otkrili u svom godišnjem izveštaju o životnoj sredini da su emisije kompanije u 2023. godini porasle za 13% u poređenju sa prethodnom godinom, dostigavši 14,3 miliona metričkih tona.

Tehnološka kompanija, koja je značajno uložila u veštačku inteligenciju, rekla je da njen „izuzetno ambiciozan“ cilj dostizanja neto nulte emisije do 2030. „neće biti lak“. Rečeno je da značajna neizvesnost oko postizanja cilja uključuje „neizvesnost oko budućeg uticaja veštačke inteligencije na životnu sredinu, koji je složen i teško predvidiv“.

Guglove emisije su porasle za skoro 50% od 2019. godine, bazne godine za Guglov cilj da dostigne neto nulu, što zahteva da kompanija ukloni onoliko CO2 koliko emituje.

Data centri i Veštačka inteligencija

Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da bi ukupna potrošnja električne energije u data centrima mogla da se udvostruči sa nivoa iz 2022. na 1.000 TWh 2026. godine, što je otprilike nivo potražnje za električnom energijom u Japanu. Data centri na kojima će se „vrteti” Veštačka inteligencija (AI) će koristiti 4,5% globalne proizvodnje energije do 2030. godine, prema proračunima istraživačke firme SemiAnalisys.

Data centri igraju ključnu ulogu u obuci i upravljanju modelima koji podržavaju AI modele kao što su Google Gemini i OpenAI GPT-4, koji pokreće ChatGPT chat bot. Iz Majkrosofta su ove godine priznali da korišćenje električne energije od strane njihovih data centara ugrožava cilj kompanije da dostigne neto-nulu do 2030. Bred Smit, Majkrosoftov predsednik, priznao je u maju da se cilj pomerio zbog AI strategije kompanije.

Suosnivač Majkrosofta, Bil Gejts, rekao je prošle nedelje da će veštačka inteligencija pomoći u borbi protiv klimatske krize jer je velika tehnologija „ozbiljno spremna“ da plati više za korišćenje čistih izvora električne energije kako bi „rekla da koristi zelenu energiju“.

Velike tehnološke kompanije postale su glavni kupci obnovljive energije u pokušaju da ispune svoje klimatske ciljeve.

Međutim, obećanja o smanjenju emisije CO2 sada se susreću sa obećanjima da će se značajno ulagati u proizvode sa veštačkom inteligencijom koji zahtevaju značajne količine električne energije za obuku i primenu u data centrima, zajedno sa emisijama ugljenika koje su povezane sa proizvodnjom i transportom kompjuterskih servera i čipova koji se koriste. Upotreba vode je još jedan ekološki faktor u bumu veštačke inteligencije, a jedna studija procenjuje da bi veštačkoj inteligenciji moglo da se pripiše oko 6,6 milijardi kubnih metara potrošnje vode do 2027, što je skoro dve trećine godišnje potrošnje Engleske.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti