Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ponovo je pozvao vlade širom sveta da nateraju velike kompanije koje posluju sa fosilnim gorivima da učestvuju u finansiranju posledica klimatskih promena. Govoreći tokom visokog nivoa nedelje Generalne skupštine UN u Njujorku, Gutereš je upozorio da emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje rastu, dok bi, prema njegovim rečima, morale brzo da opadaju. Istovremeno, ocenio je da se ulaganja u nova nalazišta i proizvodnju fosilnih goriva nastavljaju uprkos klimatskim ciljevima.

Gutereš smatra da bi kompanije koje ostvaruju velike prihode od fosilnih goriva trebalo da snose veći deo troškova nastalih zbog klimatskih promena. Prema njegovim rečima, velike naftne kompanije ostvaruju ogromne profite, dok posledice klimatskih promena sve više plaćaju države i građani. Posebno je ukazao na zemlje u razvoju, koje su istovremeno izložene klimatskim katastrofama i često imaju manje finansijskih mogućnosti za zaštitu stanovništva i infrastrukture.

Generalni sekretar UN ocenio je da klimatska kriza predstavlja jedan od najvećih problema međugeneracijske pravde. Kako je naveo, zemlje koje su najmanje doprinele istorijskim emisijama često su među onima koje trpe najteže posledice zagrevanja planete, uključujući ekstremne vremenske događaje, štetu na infrastrukturi i povećane troškove prilagođavanja klimatskim promenama. Zbog toga Gutereš traži veće finansiranje mera adaptacije, naročito u siromašnijim zemljama.

Jedna od njegovih ključnih poruka odnosi se na princip prema kojem bi zagađivači trebalo da snose deo troškova nastale štete. Gutereš je ukazao na to da fosilne kompanije ostvaruju značajne profite dok države izdvajaju sve više novca za saniranje posledica klimatskih katastrofa. On je zato pozvao vlade da uvedu mehanizme kojima bi se deo novca od profita kompanija iz sektora nafte, gasa i uglja usmeravao na finansiranje klimatskih mera.

Njujork pokušao da uvede fond od 75 milijardi dolara

Tema odgovornosti fosilne industrije poslednjih godina sve češće se pojavljuje i u konkretnim političkim i pravnim inicijativama. Jedan od primera dolazi iz SAD, gde je savezna država Njujork pokušala da uvede fond od 75 milijardi dolara koji bi se tokom 25 godina finansirao od kompanija odgovornih za velike istorijske emisije. Međutim, američki federalni sud je krajem avgusta 2026. godine blokirao primenu tog zakona, uz obrazloženje da je u suprotnosti sa federalnim propisima i da savezna država nema nadležnost za takvu vrstu regulacije.

Gutereš je istovremeno upozorio da svet ulazi u period u kojem će biti sve teže ostvariti cilj ograničavanja globalnog zagrevanja. Prema njegovim rečima, naučne procene ukazuju na to da će granica od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa biti privremeno premašena. On smatra da je zato neophodno da eventualno prekoračenje bude što manje i što kraće, uz mnogo brže smanjenje emisija.

Poseban problem, prema njegovim rečima, predstavlja nastavak ulaganja u proizvodnju fosilnih goriva. Gutereš je pozvao države da odrede jasne rokove za prelazak sa fosilnih goriva na čistije izvore energije, uz istovremeno povećanje ulaganja u obnovljive izvore i energetsku efikasnost. On je ocenio da trenutni tempo promena nije dovoljan za ostvarivanje međunarodno dogovorenih klimatskih ciljeva.

UN poziva na brži prelazak na čistu energiju

Upozorenja generalnog sekretara UN-a dolaze u trenutku kada se pitanje finansiranja klimatskih šteta sve više povezuje sa zahtevom za većim učešćem velikih proizvođača fosilnih goriva. Zagovornici takvog pristupa smatraju da kompanije koje su decenijama ostvarivale prihod od prodaje nafte, gasa i uglja treba da učestvuju u finansiranju posledica njihove upotrebe. Sa druge strane, konkretni modeli naplate takvih troškova suočavaju se sa političkim i pravnim preprekama, što pokazuje i slučaj Njujorka.

Gutereš je poručio da se klimatska politika ne može svesti samo na postavljanje dugoročnih ciljeva. Prema njegovom stavu, neophodno je da države istovremeno obezbede novac za prilagođavanje već nastalim promenama, smanje emisije i ograniče dalje širenje proizvodnje fosilnih goriva. Posebno je pozvao razvijene zemlje da povećaju finansijsku pomoć zemljama koje imaju najveće potrebe za prilagođavanjem klimatskim promenama.

Poruka generalnog sekretara UN tako se svodi na zahtev da se troškovi klimatske krize u većoj meri prebace na kompanije i sektore koji imaju najveći finansijski interes od korišćenja fosilnih goriva. Da li će takav pristup biti prihvaćen zavisiće, međutim, od odluka pojedinačnih država, međunarodnih dogovora i budućih sudskih procesa.

Izvor: AutoRepublika