Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, na otvaranju UN konferencije o okeanima u Nici istakao je ključnu ulogu okeana kao zajedničkog resursa čovečanstva, upozorivši da ih čovečanstvo uništava kroz prekomerni ribolov, zagađenje plastikom i posledice klimatskih promena.
„Okeani apsorbuju 90 odsto viška toplote nastale emisijama gasova staklene bašte i pucaju pod pritiskom koji se sprovodi prekomernim ribolovom, porastom temperatura, zagađenjem plastikom, zakiseljavanje… Koralni grebeni odumiru. Ribe nestaju. Rastući nivo mora uskoro bi mogao da potopi delte, uništi useve i proguta obale ugrožavajući opstanak mnogih ostrva“, rekao je prisutnima na UN samitu Antonio Gutereš u svom izlaganju.
Poziv na odgovorno upravljanje
Više od 50 predsednika država i vlada učestvovalo je na otvaranju, uključujući predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen što je pokazatelj političke težine samita.
U celini, više od 120 zemalja učestvuje na ovom petodnevnom skupu poznatom kao UNOC3, što ukazuje na sve šire priznanje da je zdravlje okeana neraskidivo povezano sa klimatskom stabilnošću, bezbednošću hrane i globalnom pravičnošću.
Francuski predsednik Emanuel Makron, čija zemlja je domaćin samita zajedno sa Kostarikom, uputio je snažan apel za nauku, pravo i multilateralnu odlučnost.
„Ambis nije na prodaju, isto kao što ni Grenland, Antarktik, niti otvorena mora nisu na prodaju. Ako se Zemlja zagreva, okean ključa“, izjavio je Makron.
On je insistirao da se sudbina okeana ne može prepustiti tržištu ili mišljenju.
„Prvi odgovor je multilateralizam. Kao i klima i biodiverzitet, to nisu pitanja mišljenja već naučno utvrđene činjenice“, rekao je Makron.
Predsednik Kostarike Rodrigo Čaves Robles zahvalio se Guterešu na podizanju značaja okeana na globalnom nivou, a zatim upozorio:
„Okean nam se obraća izbeljenim koralima, olujama… Nema više vremena za retoriku. Vreme je za akciju“, bio je direktan Rodrigo.
Predsednik Kostarike oštro je osudio decenije u kojima se okean tretirao kao „beskonačna ostava i globalna deponija“, i pozvao na prelazak sa eksploatacije na očuvanje.
Posebno je pozvao na moratorijum na dubokomorsku eksploataciju u međunarodnim vodama dok se ne procene naučni rizici — stav koji već podržava 33 zemlje.
Sporazum na dohvat ruke
Jedan od glavnih ciljeva samita jeste stupanje na snagu Sporazuma o otvorenom moru (BBNJ), usvojenog 2023. kako bi se zaštitio život u međunarodnim vodama. Za njegovo stupanje na snagu potrebno je 60 ratifikacija. Makron je objavio da je taj cilj sada blizu.
„Uz 50-ak ratifikacija podnetih u poslednjih nekoliko sati i još 15 formalno najavljenih, politički sporazum je postignut. Sporazum će uskoro biti primenjen“, naveo je Makron
Visokorizični pregovori i kolektivno pamćenje
Samit u Nici postaće mesto ključnih pregovora o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom, finansiranju okeana i sukobljenim stavovima o rudarenju morskog dna.
Očekuje se na stotine novih obećanja, nadovezujući se na preko 2.000 dobrovoljnih obaveza od prvog UN samita o okeanima 2017. Nedelja će se završiti usvajanjem Političke deklaracije iz Nice i predstavljanjem plana akcije za okean, usklađenog s globalnim okvirom za biodiverzitet iz Kunminga i Montreala ,zaštita 30% morskih i kopnenih ekosistema do 2030.
„Duboki okean ne sme postati Divlji zapad“, upozorio je Gutereš.
