zakon električne energije

Gvozdeni zakon električne energije

Rast potražnje za ugljem u Indiji prati rastuću potražnju za električnom energijom. Porast potražnje za ugljovodonicima za proizvodnju još jednom dokazuje da je električna energija najvažniji i najbrže rastući oblik energije na svetu. Gvozdeni zakon električne energije kaže: „Ljudi, preduzeća i zemlje će učiniti sve što moraju da dobiju potrebnu električnu energiju," i „kada su primorani da biraju između prljave struje i da nemaju električnu energiju, ljudi će svaki put izabrati prljavu električnu energiju”.

Pre skoro pet godina, dok sam bio u Kolkati (poznat i kao Kalkuta, glavni grad indijske države Zapadni Bengal), intervjuisao sam Sanđi Kar Covduria, menadžera u Calcutta Electric Supply Corporation. Kada sam ga pitao o važnosti uglja za indijsku električnu mrežu, nije oklevao. Rekao mi je da je ugalj „konopac za spasavanje. To je spas svih termoelektrana. Bez uglja se ne može preživeti … Nije moguće držati upaljena svetla bez uglja”.

Covdurijeve reči su istinite za Indiju danas isto koliko su bile i u decembru 2016. Indija, sa populacijom od skoro 1,4 milijarde ljudi, nalazi se u agoniji energetske krize, koja bi mogla da dovede do periodičnih nestanaka električne energije, a koji mogu da potraju mesecima. Elektrane na ugalj proizvodile su oko 70% električne energije u zemlji. Ali, prema novinarskim izveštajima, očekuje se da će više od polovine elektrana na ugalj ostati bez goriva u narednih dan ili dva.

Nestašicu uglja prati nestašica struje

Nedostatak uglja u Indiji se dešava u isto vreme kada globalne cene uglja postavljaju nove rekorde. Referentna (benčmark) cena australijskog uglja je oko 200 USD po toni. Rast potražnje za ugljem u Indiji prati rastuću potražnju za električnom energijom. Prema BBC-u, potražnja za električnom energijom u zemlji u poslednja dva meseca porasla je za oko 17% u odnosu na 2019. godinu.

Kako su zatvaranja zbog pandemije korona virusa popuštala, globalna potražnja za energijom je porasla, skočivši za oko 5% u prvoj polovini godine. To je brže od rasta zabeleženog 2018. godine, kada se za godinu dana globalna potrošnja električne energije povećala za oko 4%.

Nagli porast potražnje za električnom energijom, u kombinaciji sa manjkom vetra u Evropi, naglo je povećao potražnju za prirodnim gasom za proizvodnju energije. To je, takođe, dovelo do visokih cena nafte i LNG-a širom sveta.

Poskupljenje energenata

Naglo povećanje cene energenata u Evropi, Indiji i Kini ima snažne efekte širom sveta. I, izaziva strah od velike finansijske korekcije ili globalne recesije. Fabrike otpuštaju radnike zbog nestašice električne energije. Rastuća potražnja za električnom energijom, takođe, dovodi do povećanja potražnje za naftom, koja se koristi za proizvodnju električne energije.

U ponedjeljak je Damien Courvalin, vođa energetskog istraživanja u Goldman Sachs Group GS +0,6%, rekao da će se globalna potražnja za naftom povećati za dodatnih 650.000 barela dnevno, jer energetske kompanije prebacuju neke svoje elektrane sa prirodnog gasa na naftu. Drugi analitičari, uključujući Ristad Energy, predviđaju da bi globalna potražnja za naftom u elektroenergetskom sektoru mogla dostići milion barela nafte dnevno. Taj broj bi se lako mogao udvostručiti ili utrostručiti ako Evropa ima hladnu zimu, ili ako se nastave vremenske prilike bez vetra.

Struja NAJ energija na svetu

Ovaj porast potražnje za ugljovodonicima za proizvodnju električne energije još jednom dokazuje da je električna energija najvažniji i najbrže rastući oblik energije na svetu. Takođe dokazuje ono što ja nazivam Gvozdenim zakonom električne energije, koji kaže: „Ljudi, preduzeća i zemlje će učiniti sve što moraju da dobiju potrebnu električnu energiju“. Odnosno: „kada su primorani da biraju između prljave struje i da nemaju električnu energiju, ljudi će svaki put izabrati prljavu električnu energiju“.

Obe verzije Gvozdenog zakona električne energije su tačne.

Tokom proteklih pet godina, svojim očima sam video kako Gvozdeni zakon deluje. Gledao sam kako ljudi kradu struju (u Indiji), plaćaju „proizvodnoj mafiji“ (Liban) i vode svoje male proizvodnje (Portoriko i Luizijana), kako bi bili sigurni da imaju struju koja im je potrebna za hlađenje hrane, kuvanje večera i grejanje (ili hlađenje) njihovih domova.

Gvozdeni zakon električne energije mogao se videti u naslovu u Bloombergu prošlog meseca: „Izgladneli čekajući gas, evropski proizvođači električne energije grabe ugalj“. U članku se kaže da su proizvođači električne energije na kontinentu „prigrlili ugalj, jer nedostatak prirodnog gasa primorava javna preduzeća da sagorevaju najprljavija fosilna goriva“.

Lako je pronaći i druge primere Gvozdenog zakona električne energije. Kina je prošle godine dodala oko 30 GW novih kapaciteta koji sagorevaju ugalj. Ovi novi kapaciteti su više nego nadoknadili 17 GW proizvodnih kapaciteta na ugalj koji su prošle godine penzionisani u ostatku sveta. Štaviše, Kina ima u fazi razvoja skoro 250 GW novih kapaciteta na ugalj.

Fosilna goriva i nuklearna energija

Nije mala ironija da Gvozdeni zakon električne energije dolazi do izražaja uoči klimatske konferencije COP 26 u Glasgovu, u Škotskoj, koja počinje 31. oktobra. Prošlog meseca, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres je rekao da postoji „visoki rizik od neuspeha“ u postizanju novog sporazuma o klimi, osim ako se političari ne dogovore da smanje emisije iz svojih zemalja. Guteresove primedbe su usledile samo nekoliko dana nakon što su Ujedinjene nacije objavile izveštaj u kojem je utvrđeno da će se globalne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte verovatno povećati za 16% do 2030. u odnosu na nivo iz 2010. godine.

Naravno, ključni razlog za stalno povećanje gasova staklene bašte je porast emisija iz elektroenergetskog sektora, koji je najveći emiter ugljen-dioksida.

Zaključak je očigledan: porast globalne potražnje za električnom energijom može se u bliskoj budućnosti – znači u sledećoj deceniji ili kasnije, postići samo sagorevanjem više uglja, nafte i prirodnog gasa. Obnovljivi izvori energije ne mogu. Njihovi kapaciteti neće moći da se povećaju u meri koja je neophodna da bi se zadovoljila rastuća potražnja.

Drugi zaključak je podjednako očigledan. To smo naglašavali više od jedne decenije. Ako su zemlje sveta ozbiljne u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i snabdevanja električnom energijom milijardi ljudi, koji sada žive u energetskom siromaštvu, jedini način za to je nuklearna energija. I to mnogo nuklearne energije.

Izvor: Forbes

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti