Međunarodna stručna konferencija
Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije
Mesto:
Privredna komora Srbije, Terazije 23,( velika sala, 2. sprat) Beograd
Datum: 18.11.2025
O KONFERENCIJI
- HE Đerdap. Izvor: EPS
PRELIMINARNI PROGRAM
09:30 – 10:00
Registracija učesnika i kafa dobrodošlice
10:00 – 10:30
Svečano otvaranje konferencije
- Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske – potvrđen
- Milan Aleksić, savetnik ministra rudarstva i energetike za kapitalne projekte – potvrđen
10:30 – 12:00
I panel: Značaj hidroelektrana za zelenu energetsku tranziciju
Moderator: Jelica Putniković, gl. urednica Energije Balkana
Panelisti:
- Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove, Elektroprivreda Srbije AD – potvrđen
Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije EPCG-potvrđen
Zoran Konjanovski, član UO i direktor proizvodnje AD ESM Skopje – potvrđen
12:00 – 12:30
Kafe pauza
12:30 – 14:00
II panel: Kako najbolje iskoristiti hidropotencijale u aktuelnim uslovima klimatskih promena
Moderator: Jelica Putniković, gl. urednica Energije Balkana
Panelisti:
- Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za tehničke poslove proizvodnje uglja i energije u hidroenergetskom sektoru i obnovljivim izvorima, EPS AD – potvrđen
Goran Mihajlović, pomoćnik direktor RHMZ – potvrđen
Miloš Ivetić, rukovodilac sektora za hidroenergetske i vodoprivredne sisteme, Energoprojekt Hidroinženjering AD – potvrđen
- Miodrag Milovanović, savetnik u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. – potvrđen
14:00 – 15:00
Kafa i umrežavanje
Pozvani učesnici
Predstavnici nadležnih državnih institucija, akademske zajednice, stručnih i privrednih udruženja, elektroprivreda, energetskih kompanija i finansijskih institucija
Mediji
KOTIZACIJE
Učešće na konferenciji je besplatno, ali je neophodno izvršiti prijavu putem linka koji se nalazi ispod, jer je broj mesta ograničen.
SPONZORI / PARTNERI
SPONZORI / PARTNERI
Institucionalna podrška
IZVEŠTAJ OTVARANJE
Hidroelektrane ključne za energetsku tranziciju
Inspirativno je da se o temi hidroenergije govori na osnovu iskustava iz prethodnog perioda. Možemo da damo doprinos kako bi izgradili veće razumevanje i doprineli maksimalnom korišćenju hidropotencijala, rekao je Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, na otvaranju Međunarodne stručne konferencije Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije, koju je organizovao portal Energija Balkana, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Privredne komore Srbije.
Prema njegovim rečima, Republika Srpska ima kvalitetan vodni potencijal koji se može koristiti za proizvodnju električne energije. A tek 36 odsto je iskorišćeno, što je nizak nivo.
„U strateškim planovima smo defnisali da radimo na razvoju novih kapaciteta korišćenja vodnih potencijala i da podstičemo razvoj ostalih izvora. Načinili smo velike korake, gradimo dva veća hidroenergetska objekta – HE Dabar snage 159 MW i Gornje Horizonte, koji je zasnovan na ideji prevođenja i maksimalno korišćenja vode u tom području. HE Dabar je izgrađena gotovo 50 odsto. Nedavno smo predstavili završetak radova na izgradnji tunela dužine 12.640 metara, što je najizazovniji i jedinstven energetski projekat u regionu. U pitanju je realizacija starog jugoslovenskog projekta, starog više od 50 godina“, rekao je ministar.
Uz maksimalnu iskorišćenost vode će se, kako kaže, ostvariti pozitivan uticaj na klimatske tokove. Ova HE će doprineti kvalitetno regulaciji proizvodnje električne energije i može da bude balansna elektrana. Odraziće se na kvalitet života stanovništva i omogućiti razvoj poljoprivrede i lokalne zajednice. Plan je da bude završena 2027. godine-
„Ova voda će se četiri puta koristiti. Snaga iznosi 360 MW, a trenutno se radi na odvodnom tunelu“, rekao je Đokić.
Buk Bijela će se graditi
Ministar je istakao da je pri kraju regulacija odnosa sa Crnom Gorom, kada je u pitanju projekat izgradnje hidroelektrane Buk Bijela.
„Da nismo imali određenih smetnji koje su se javljale u administrativnoj sferi, danas bismo imali izvođačke radove i ova elektrana bi mogla, kao što smo i planirali, da bude završena već krajem 2027. godine. Sve prepreke koje postoje biće savladane. Sasvim pri kraju je regulacija odnosa sa Crnom Gorom. Uradili smo novu studiju uticaja na životnu sredinu i definitivno dokazali da izgradnja hidroelektrana Buk Bijela neće negativno uticati na Crnu Goru, na nacionalni park Durmitor“, rekao je Đokić.
Istakao je da se radi na ubrzanju aktivnosti na projektu izgradnje HE Buk Bijela, kao i da je posebno radostan što taj projekat rade u partnerstvu sa Srbijom.
Hidroelektrana Buk Bijela jedna je od planiranih hidroelektrana u sistemu hidroelektrana na gornjem toku rijeke Drine u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji, a sa instalisanom snagom od 93,52 megavata i očekivanom godišnjom proizvodnjom od 332 gigavata.
Prostor na kojem je planirana izgradnja HE Buk Bijela nalazi se na teritoriji opštine Foča, a kamen temeljac položen je još 2021. godine. Projekat je stagnirao zbog dva spora koja se vode pred Ustavnim sudom BiH i UNESCO-om.
Ustavni sud BiH utvrdio je da postoji spor u vezi sa odlukama o koncesijama, dok se pred UNESCO-om se vodi spor oko potencijalnog narušavanja zaštićenog područja Durmitora koji je pokrenula Crna Gora.
Projekat izgradnje HE Buk Bijela je zajednički projekat Republike Srpske i Srbije vrijedan 250 miliona evra.
„Mi težimo da imamo partnerstva. U donjem i srednjem toku reke Drine imamo potencijala za još sedam hidroelektrana, koje zajedno mogu razvijati Srbija i Republika Srpska, odnosno Srbija i Bosna i Hercegovina“, rekao je Đokić.
Neophodno bolje povezivanje energetskih kapaciteta i razvoj prenosne mreže
Ministar energetike Republik Srpske je istakao da se radi na razvoju projekta na reci Lim, odnosno HE Mrsovo, u koju je investirano dosta sredstava.
„Spremni smo da nastavimo dalje. Na reci Bosni je moguća izgradnja sedam HE. Ali, to je zahtevniji projekat. Imamo i 37 malih HE, snage 127 MW. I one su važne za energetsku sigurnost Republike Srpske. Brinu nas velike klimatske promene. Imali smo dugotrajne suše u 2024. i 2025. godini i to se negativno odrazilo na hidrološke prilike“, naveo je.
Zaključio je da vrednost investicija u hidroenergiju iznosi milijardu konvertibilnih maraka, dok su ulaganja u solarne i vetroelektrane 3,5 milijarde maraka, što su značajna sredstva – imajući u vidu veličinu RS.
Na kraju Đokić je hipotetički postavio pitanje o tome na koji način se može dati dalji doprinos za bolje upravljanju hidropotencijalom.
„Mi težimo da imamo partnerstva. U donjem i srednjem toku reke Drine imamo potencijala za još sedam hidroelektrana, koje zajedno mogu razvijati Srbija i Republika Srpska, odnosno Srbija i Bosna i Hercegovina“, rekao je Đokić.
Verujem da budućnost leži u boljem povezivanju energetskih kapaciteta i razvoju prenosne mreže. Postoji zabrinutost da li će obnovljivi izvori energije (OIE), koji budu izgrađeni, moći da budu maksimalno iskorišćeni – zbog ograničenja u prenosnoj mreži. Liberalizacija tržišta je veliki izazov. BiH radi na uređenju internog tržišta, ali i povezivanju sa drugim tržištima. Energetika zahteva širi oblik saradnje nego drugi sektori privrede. Od operativne saradnje svi mogu da imaju korist“, rekao je Đokić.
HE, posebno RHE ključne za energetsku tranziciju
Milan Aleksić, savetnik ministra za kapitalne projekte u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekao je da se hidroenergija koristi duže od jednog veka i da HE predstavljaju ključni element energetskog sistema. Srbija poseduje značajan hidropotencijal, zahvaljujući mreži reka i povoljnim geografskim uslovima.
„HE imaju važnu ulogu, a reverzibilne HE možda i najvažniju ulogu u energetskoj tranziciji, čuvajući energiju iz drugih OIE doprinose smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, povećanju udela zelene energije i smanjuju uvoza električne energije, ali i povećavaju učešće zelene energije u energetskom miksu. Usvojili smo Integrisani energetski i klimatski plan do 2040. godine koji predviđa da svaki drugi proizvedeni kWh bude iz OIE i da se ovi kapaciteti utrostruče“, rekao je Aleksić.
Podsetio je da nas od početka 2026. godine očekuju izazovi koji se odnose na CBAM i plaćanje ugljenične takse a da je naša obaveza da rekonstruišemo postojeće HE, ali i da napravimo nove. Prema njegovim rečima, investicije su ključne za obezbeđivanje sigurnog snabdevanje električnom energijom, u uslovima povećanja tražnje i potrebe da se više oslanjamo na OIE.
Prema investicionim prioritetima definisanim u Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, očekuju se remonti i revitalizacije HE, uz početak radova na izgradnji najvažnijeg projekta u energetskom sektoru Srbije – RHE Bistrica, kao i ispitivanja finansijske i tehničke isplativosti projekta RHE Đedap 3.
„RHE Bistrica će obezbediti balansiranje novih solarnih i vetroelektrana i pouzdanost rada prenosnog sistema. Ova HE snage 661 MW značajna je za stabilnost i pouzdanost energetskog sistema jer brzo prelazi iz režima skladištenja u režim proizvodnje“, objasnio je savetnik u MRE.
Kada je u pitanju RHE Đerdap 3, prema scenarijima u studiji opravdanosti, kapacitet bi mogao biti od 1.800 do 2.400 MW, što ima strateški značaj za balansiranje energije u regionu. MRE ovom projektu pristupa sa posebnom pažnjom, a do konačne snage će se doći nakon izrade studije izvodljivosti.
„Nakon revitalizacije HE Zvornik, HE Đerdap 1 i HE Bajina Bašta, MRE je uz EPS uzeo učešće u revitalizaciji Vlasinskih HE. Tu su HE Potpeć i HE Bistrica, a čeka nas i Đerdap 2. Revitalizacijom kaskadnih Vlasinskih HE, produžiće se radni vek za tri decenije. Vrednost projekta je 110 miliona evra. Za ovaj projekat dobili smo podršku EU, u vidu granta, i kredit EBRD. Kod HE Bistrica, povećaćemo stepen iskorišćenja i kvalitet proizvodnje električne energije. U HE Potpeć, dogradnjom novog agregata povećaće se snaga i omogućiti stabilna proizvodnja zelene energije“, rekao je Aleksić otvarajući ovu međunarodnu stručnu konferenciju.
IZVEŠTAJ I PANEL
Hidroenergija nema alternativu
Za zemlje regiona, hidroenergija igra važnu ulogu u pokrivanju domaće potrošnje električne energije ali i balansiranja energetskog sistema. Zbog toga, elektroprivrede ulažu značajna sredstva u njihovu revitalizaciju i modernizaciju, dodajući nove megavate, ali planiraju i nove hidro kapacitete. Uz dobro upravljanje, optimizaciju i infrastrukturne inovacije, modernizacija omogućava da se iskoristi svaka kap vode. Ovo je posebno značajno u uslovima suše i drugačije raspodele padavina, rekli su učesnici panela Značaj hidroelektrana za zelenu energetsku tranziciju na Međunarodnoj stručnoj konferenciji Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije.
Hidroenergija u Elektroprivredi Srbije ima veliki značaj sa snagom od 3.000 MW. Pokriva 30 odsto proizvedene energije. Svesni smo da moramo da idemo u pravcu energetske tranzicije i smanjenju emisije ugljenika, ali to neće ugroziti stabilnost snabdevanja, rekao je Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove EPS AD na panelu Značaj hidroelektrana za zelenu energetsku tranziciju Međunarodne stručne konferencije Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije, koju je organizovao portal Energija Balkana, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Privredne komore Srbije.
„Završili smo revitalizacije hidroelektrana Bajina Bašta, Đerdap 1 i Zvornik, a u toku je revitalizacija reverzibilne HE Bajina Bašta. Počinje revitalizacija Vlasinskih HE, a priprema se i modernizacija Bistrice i izgradnja četvrtog agregata u HE Potpeć. Dosadašnjim revitalizacijama u hidro sektoru dobili smo novih 236 MW i dodatnu godišnju proizvodnju 200 miliona kilovat-sati električne energije. Planirane revitalizacije hidroelektrana u narednom periodu povećaće snagu hidro kapaciteta za novih skoro 80 MW, ali oni što je najznačajnije je što smo povećali efikasnost rada i održavanja i što smo produžili radni vek najvećeg dela hidro sektora EPS za naredne tri do četiri decenije“, rekao je Stanić.
Podsetio da istorija hidroenergije počinje od EPS-ove najstarije male HE Pod gradom u Užicu, i nastavlja se izgradnjom Vlasinskih hidroelektrana, koje ove godine obeležavaju 70 godina od početka rada.
„EPS ima značajne planove, kao što je završetak revitalizacije preostalih HE. Jedan od najznačajnijih projekata je RHE Bistrica, snage 660 MW, koja će omogućiti stabilnost energetskog sistema i skladištenje energije u uslovima povećanje proizvodnje energije sunca i vetra. U planu je i izgradnja HE Buk Bijela i izgradnja četvrtog agregata na HE Potpeć. Za projekat HE Buk Bijela u toku je postupak izrade Studije uticaja na životnu sredinu i dobijanja nove ekološke dozvole“, naveo je Stanić.
Naredne decenije EPS će uložiti dve milijarde evra u HE
Kada je reč o vrednosti investicija, planirana ulaganja u hidroelektrane u naredne tri godine su oko 760 miliona evra. To je više od 20 odsto od naših ukupnih investicija u energetski sektor.
„Za nove projekte planirano je oko 470 miliona evra, a u postojeće kapacitete oko 290 miliona evra. Dugoročno, u narednih 10 godina u hidrosektoru planirane su investicije od oko dve milijarde evra“, rekao je pomoćnik generalnog direktora EPS.
Osvrćući se na nepovoljne klimatske uslove rekao je da se beleži loša hidrološka situacija i nedostatak padavina u slivu Drine i Dunava u prethodnih 18 meseci.
„Očekuje se manja proizvodnja hidroelektrana u ovoj godini. Ali, zahvaljujući revitalizacijama, dobrom upravljanju i optimizaciji, svaka kap je iskorišćena. Zbog brzog starta, dobre snage u rezervi, HE su nezamenljive, bez obzira na klimatske promene“, zaključio je Stanić.
Međunarodni partneri neophodni za nove HE u Crnoj Gori
Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije EPCG, ocenjuje da je u trendu priča o vetru i suncu, ali da u EPCG 70 odsto instalisanog kapaciteta čine hidroelektrane, koje čine više od 60 odsto udela u ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije. to će, kako je rekao, biti glavna snaga EPCG i ubuduće.
„Intenzivno je rađena revitalizacija postojećih HE – Pive i Perućice. HE Piva je modernizovana prošle godine, rekonstruisana su tri agregata, a 2022. je počela druga faza rekonstrukcije HE Perućica.. Ove HE su izgrađene 1960, odnosno 1976. godine. Bitno je imati savremenu opremu, koja će obezbediti nove usluge, odnosno sekundarnu regulaciju. Očekujem da ćemo imati regionalno tržišta balansnih usluga#, rekao je Mrvaljević.
Objasnio je da modernizacija HE Perućica uključuje ugradnju novog agregata. A otvoren je tender za izvođača radova koji će dodati novi, osmi agregat snage 58,5 MW.
Kako navodi, podaci Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da na globalnom nivou imamo 10 odsto manje padavina. Još bitnije je to što je raspodela padavina drugačija.
Kada je reč o izgadnji novih HE, u planu su Komarnica i Kruševo.
„HE Komarnica razvijamo u saradnji sa EPS-om. Ovaj projekat je postao veliko društveno i ekološko pitanje. Tu postoji velika polarizacija javnosti. Aktuelizovali smo projekat HE Kruševo, započeli geološko istražne radove i vidimo ga kao realnost. Potrebno je razmotriti i izgradnju reverzibilne HE“, ocenio je Mrvaljević.
Njegov stav je da je bez saradnje sa međunarodnim partnerima gotovo nemoguće izgraditi novu HE.
Ekološki aspekti – neophodan kompromis
„Poslednje dve godine smo imali debatu o ekologiji. Postoji dilema: koliko brzo treba ići sa tranzicijom. Tempo mora biti razuman. HE Komarnica bi trebalo da se gradi u područjima koja imaju značaj sa aspekta prirodnih lepota. Znači, potrebno je naći kompromis. Ranije međunarodne finansijske institucije nisu bile voljne da razgovaraju o finasiranju HE, ali sada se to menja. Kod HE Kruševo krećemo od nule. Imamo saradnju sa Institutom Jaroslav Černi. Potpisali smo memorandum o razumevanju sa francuskom elektroprivredom. U pitanju je energetski gigant sa 33 GW u hidroenergetskom portfoliju. Timovi rade na tom projketu a međunarodni sporazum je u fazi ratifikacije u parlamentima“, rekao je Mrvaljević.
Kada je reč o uticaju suše, proizvodnja HE Perućica je na nivou od 73 odsto, što znači da je podbacila za više od jedne četvrtine. Ali, treba imati u vidu da su suši prethodile dve godine – koje su bile pozitivne.
„Više je načina da se nosimo sa tim. Potrebna je diversifikacija portfolija. Novi solar će doneti da ćemo sa solarnom proizvodnjom tokom leta najbolje valorizovati naš hidropotencijal. Rekonstruisali smo sistem kanala HE Perućica, da bi voda na najbrži način stigla i da bi se iskoristila kad je najpotrebnija. Povezali smo akumulacije Krupac i Slano. Pričamo o infrastrukturnim inovacijama u sistemu koje će HE učiniti fleksibilnijim“, ukazao je predstavnik EPCG.
Tokom diskusije, Mrvaljević je rekao da Crna Gora nema reverzibilne HE i da razmišlja o onome što je već istaknuto, a to je sliv Pive, koji treba da bude mesto valorizacije hidropotencijala.
„Dobitna je kombinacija da imamo Komarnicu, Pivu i Kruševo. U sporazumu sa Francuskom pominje se HE Kruševo kao reverzibilna HE. Nadam se da ćemo u naredne tri godine doći do početka izvođenja radova“, istakao je.
Severna Makedonija nije ulagala u HE
Zoran Konjanovski, član UO i direktor proizvodnje AD ESM Skoplje, koji je 2007. koji bio direktor TE Bitolj istakao je da je tada mislio da je proizvodnja električne energije iz uglja najvažnija. Međutim, kako je rekao, to vreme prolazi, jer sada imamo nove okolnosti.
„Nekada se proizvodilo 210 do 220 MW po termo bloku, a danas sa modernizovanim blokovima proizvodi se samo 140 do 150 MW, što je ispod tehničkog minimuma. Pre 18 godina, makedonska vlada je donela odluku da otvori prostor za gradnju solarnih panela. Prvo smo dali prostor za 5 MW i fid-in tarife, a napravljeno je 10 MW. U poslednjih šest do sedam godina to ide eksponencijalno na gore. Sada godišnja proizvodnja iznosi 1.000 GWh godišnje- Pitanje je da li treba da se radujemo zbog toga?“, pita se Konjanovski.
U Severnoj Makedoniji nije bilo ulaganja u hidropotencijal, u HE koje služe za proizvodnju i daju odgovor na pitanje kako balansirati energiju.
„Imamo više HE, među kojima je Globočica, stara 60 godina, a najnovija je HE Kozjak, izgrađena 2000. godine. Ostale HE su izgrađene u vreme stare Jugoslavije. Tadašnji ELEM je uložio dosta novca da modernizuje HE i danas imamo dobru proizvodnju. Godišnje proizvedemo 1.000 GWh, i to je 25 odsto onoga što je potrebno za pokrivanje potrošnje na distributivnom nivou“, rekao je Konjanovski.
Objasnio je da je za potrebe EVN Home (univerzalni snabdevač) potrebno 3.500 GWh, dodatnih 200 GWh za sopstvenu potrošnju i 100 GWh za pokrivanje gubitaka u prenosnoj mreži MEPSO.
„Ne možemo svu energiju da proizvedemo. Deo kupujemo na berzi. Imamo mogućnost da kupimo u satima kad je jeftina energija i da, zahvaljujući akumulacijama, to prodamo kad je energija skuplja. Tako držimo finansijski ritam – da bi preživeli“, napomenuo je.
RHE nam je potrebna za balansiranje
Konjanovski je dodao da Severna Makedonija ima i jedan vetropark, koji godišnje proizvede 110 GWh. Glavni problem je kako to balansirati i kako HE da bude glavna karika u tom sistemu za balansiranje i proizvodnju. Postoje i četiri hidroenergetska sistema – Crni Drin (snage 200 MW), sistem Mavrovo koji čine tri elektrane, zatim HE Tikveš i HE Kozjak, a u planu je izgradnja dve pumpne akumulacione HE. Jedna bi imala snagu tri puta 75 MW i koristila bi visinsku razliku jezera Kozjak i Sveta Petka. Projekat HE Boškov most su stopirali ekolozi, jer je planirana u nacionalnom parku.
Predviđeno je još nekoliko projekata, kao što je izgradnja 12 kasnkadnih HE na reci Vardar, gde postoji problem zbog zahteva za podizanjem dela pruge ka Grčkoj.
„Prioritet vlade i ESM treba da bude RHE Čebren, snage 500 MW, sa godišnjom proizvodnjom od 1.000 GWh, što je celokupna sadašnja proizvodnja iz HE. Tokom 2017. i 2018. godine urađena je studija izvodljivosti za taj projekat. Imaćemo potrošnju od 1.000 GWh. Gde je tu rezon? Ove, 2025. godine kupovali smo električnu energiju na berzi – po ceni od 85 evra, a prodavali za 45 evra. Tu razliku stavite na tih 1.000 GWh i dobijate 40 miliona evra godinšnje. RHE nam je potrebna za balansiranje, da omogući da kupujemo energiju onda kada je jeftina, da drži stabilan napon i da prodajemo kada ima manje energije i cena je viša“, pojasnio je Konjanovski.
U regionu suša najizrazitija u Severnoj Makedoniji
Direktor proizvodnje u AD ESM kaže da Severna Makedonija ima najviše problema sa sušom od svih zemalja u regionu. Primera radi, kada je projektovana brana Kozjak, protoci su bili 21,3 m3 u sekundi, a danas je to manje od 17 m3 u sekundi.
„Imamo 105 GWh u našim akumulacijama, a proizveli smo oko 700 GWh. To je manje od proseka u poslednjih pet godina. Kada ispadne“TE hidropotencijal koristimo kao baznu energiju. Doneli smo interna pravila o rezervnoj moći, pravimo tendere unutar dan tržišta, kako bismo zaštitili hidropotencijal. Postigli smo cenu od 118 evra. Na taj način uštedeli smo 50 evra u odnosu na HUPX“, rekao je Konjanovski.
Odgovarajući na pitanje o kupovini električne energije unutar dana, Konajnovski je objasnio da se u Makedoniji električna energija na berzi kupuje danas za sutra. Međutim, ako ispadne termo blok, bilo bi u nekim situacijama potrebno da se hidropotencijal troši 24 sata, zbog čega su napravljena interna pravila koja omogućavaju da se trguje unutar dana.
Dodao je da se podigla uzbuna kada je trebalo da se produži radni vek jednog kopa i zapitao zašto se ekolozi ne bude kada se uvoz ugalj iz Grčke. U pitanju je, kako je istakao, kamionski prevoz, pa imamo više PM10, uništavaju se ulice, a ovaj ugalj ima više sumpora nego domaći. Zaključio je da zemlje regiona žele da se odreknu uglja, ali da to nije moguće pre 2040. godine.
IZVEŠTAJ II PANEL
Suša – tihi ubica
Reverzibilne hidroelektrane proizvode najkvalitetniju električnu energiju, značajne su kao skladište energije, a posebno dobijaju na značaju u periodu klimatskim promena sa kojima se suočavamo. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, godišnja količina padavina se nije značajnije smanjila, ali njihov nepovoljan raspored stavlja naglasak na potrebu upravljanja energetskim potencijalom. Suša je elementarna nepogoda, ekstremi u vodnim potencijalima sve su veći, zbog čega je neophodan rezervoarski prostor za raspodelu iz kišnog u sušni deo godine, ukazal isu učesnici panela Kako najbolje iskoristiti hidropotencijal u aktuelnim uslovima klimatskih promena na MSK Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije.
Proizvodnja električne energije u hidroelektranama je značajan element u sistemu EPS. One čine oko 30 odsto udela u proizvodnji električne energije, što varira u zavisnosti od hidrološke situacije. Ova godina je nepovoljna. Dotoci su gotovo rekordno niski u odnosu na poslednjih 50 godina, rekao je Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za tehničke poslove proizvodnje uglja i energije u hidroenergetskom sektoru i obnovljivim izvorima EPS AD na panelu Kako najbolje iskoristiti hidropotencijal u aktuelnim uslovima klimatskih promena Međunarodne stručne konferencije Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije, koju je organizovao portal Energija Balkana, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Privredne komore Srbije.
„Procenjena proizvodnja tokom ove godine biće 8 TWh. U poređenju sa rekordnih 12,6 TWh tokom 2023. godine ovo smanjenje proizvodnje pokazuje koliko hidrologija, odnosno padavine, utiču na hidropotencijal. Svakako značajan je i uticaj raspoloživih kapaciteta, pogonske spremnosti, samih agregata i ljudu koji rade. Ljudski faktor je značajan u proizvodnji i održavanju. Značaj hidrološkog sektora sve je veći. Zato smo počeli da govorimo o hidroenergiji kao obnovljivom izvoru. Bazirali smo se na solaru i vetru, a hidroenergiju smo zapostavljali. A hidroenergija u našem sistemu ima veliki značaj. Dva su osnovna načina proizvodnje – iz akumulacionih i protočnih HE“, objasnio je Mlađenović.
Ocenjujući da je sistem EPS dobro balansiran, istakao je da je jedan od najznačajnijih objekata RHE Bajina Bašta, snage dva puta po 307 MW, koja obezbeđuje značajan balans u našem elektroenergetskom sistemu.
„Miks za proizvodnju električne energije je dobor izbalansiran, počevši od bazne energije, preko varijabilne i reverzibilne. Imamo dobar balans, ali očekuju nas veliki izazovi i moraćemo da se prilagodimo. Izvori koji se sve više razvijaju su solar i vetar. Nemamo veliku proizvodnju, ali taj procenat je sve veći. Balans mora, pre svega, poteći od hidrokapaciteta. A postoje i zagovornici baterijskih kapaciteta. To je tačno, ali samo za prelazni period – do izgradnje reverzibilne hidroelektrane. Čeka se da se 18 GW vetra i solara priključi na prenosnu i distributivnu mrežu u kratkom periodu. Strategija energetike je obuhvatilu ovu blisku budućnost a mi ulažemo napore da prevaziđemo sve izazove koji nas očekuju“, naveo je Mlađenović.
Značajno povećanje kapaciteta i snage HE
Kada su u pitanju radovi koje je EPS završio, posle 2005. godine izvršene su revitalizacije većeg broja objekata. Prvo su revitalizovane dve HE u okvoru Elektromorave. Tada je zamenjena postojeća oprema novom i povećana snaga. Posle toga su završeni poslovi na hidroelektranama Bajinoj Bašta, Zvornik i Đerdapu 1.
„Nakon revitaliazacije snaga svakog agregata HE Bajina Bašta povećana je sa 91 na 104 MW, povećan je stepen efikasnosti i dobijeno je u snazi i energiji. Na HE Zvornik smo snagu svakog od četiri agregata povećali sa 23 na gotovo 32 MW. Kompletna revitalizacija svih šest agregata naše najveće HE Đerdap je završena 2023. a snaga agregata je podignuta sa 174 na 190 MW, uz značajno podizanje stepena iskorišćenja. Očekuje nas revitalizacija Vlasinskih HE, odnosno HE Vrla 1-4. Pre nekoliko dana je potpisan ugovor sa izvođačem. Planirano je povećanje snage za 8 MW, tako da će ukupna snaga biti 129 MW. Završena je dokumentacija koja se odnosi na projektovanje, odnosno idejne projekte za revitalizaciju hidrocentrala Potpeć i Bistrica. Na Bistrici otvoren je tenderski postupak za revitalizaciju. Očekujem da u toku sledeće godine dobijemo ponuđača. Kod ove HE ostaćemo pri postojećoj snazi, ali stepen efikasnsoti će biti značajno veći. I HE Potpeć ulazi u revitalizaciju, ali pre toga smo planirali izgadnju 4. agregata, koji bi imao višestruke funkcije, omogućavajući bolju proizvodnju i bolje iskorišćenje energetskog potencija. On bi trebao da ima snagu 14 MW, a snaga postojeća tri agregata bi trebalo bi da se podigne za 20 odsto – 20,4 MW“, naveo je Mlađenović.
EPS pokušava da bude što efikasniji
Govoreći o RHE Bistrica istakao je da je to kompleksan projekat – sa četiri agregata ukupne nsage 661 MW, koji se razvije više od 50 godina.
„Sada smo u fazi završnih projektnih radova. HE će imati mašinsku zgradu podzemnog tipa, koja je jednaka površini fudbalskog terena. Dužina pristupnog tunela je 750 metara. Ušli smo u deo tenderske dokumentacije, pri kraju smo dobijanja saglasnosti i dozvola. Taj deo posla će se podeliti na pripremne radove u radove na glavnom projektu“, pojasnio je predstavnik EPS-a.
Kada je reč o izmenjenim klimatskim uslovima, Mlađenović je ocenio da je upravljanje hidropotencijalom značajno i kad je hidrološka situacija dobra i kada je loša. U upravljanju postoje softverski alati koji olakšavaju samo upravljanje. A danas imamo i novu kategoriju – a to je tržište.
„Morate da imate procenu cena, onoga što će se dešavati, pogotovo na dan unapred tržištu. EPS pokušava da bude što efikasniji. Pokušavamo da što manje proizvodimo noću kako bi čuvali vodu koja može da se akumulira i da je propustimo kroz agregate kada je potrošnja najveća. Nekada je potrošnja bila veća u toku zime, a danas se to menja. Došlo je do povećanja temperature leti, sve više se koriste klima uređaji. To se odražava na potrošnju i naše upraljanje sistemom. Tu nam pomažu ovi softverski alati“, pojasnio je Mlađenović.
Suša – elementarna nepogoda
Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) je svoje izlaganje započeo konstatacijom da „postoji nekoliko vrsta suše. A meteorološka suša je početak. Imamo deficit padavina, koji ne mora da ima za posledicu hidrološku sušu, zatim poljoprivredna suša“.
„Suša nije lokalnog karaktera. Uglavnom zahvata veća područja. A kada je reč o hidropotencijalu odnos se na ceo sliv. Naše najznačajnije reke su tranzitne i padavine u čitavom slivu Dunava utiču na hidropotencijal kod nas. Značajne su i snežne padavine u Alpima. Suša se javlja u toplom delu godine. Tada je povezana sa drugim elementarnim nepogodama, kao što su toplotni talasi, kada je veća potražnja za energijom. Treća posledica su šumski požari i nedostatak vode za piće“, rekao je Mihajlović.
Ocenio je da je suša tihi ubica, jer se njene posledice ne vide istog trenutka, kao npr. kod grada i bujica. Kod suše je to dugotrajan i odložen proces. Ekonomske posledice na poljoprivredu i energetiku su najveće od svih elementarnih nepogoda. Podsetio je da su 2022. održani sastanci na temu plovnosti Dunava i mogućnosti dopreme uglja, što je sekundarni uticaj suše. Postoji i uticac kod hlađenja blokova termoelektrana zbog niskog vodostaja.
Pomoćnik direktora RHMZ je istakao da u odnosu na drugu polovinu 20 veka imamo, svake druge godine, poljoprivrednu sušu. Procenjeno je da je 2022. godina bila jedna od najkatastrofalnijih godina u Evropi.
„Smanjena je količina padavina. Ali, imamo i nepovljnu raspodelu padavina. Kada se rade mesečne prognoze može se reći koja će biti količina padavina u odnosu na prosek, što energetici daje prostor da podatak iskoristi za upravljački deo. Klimatske projekcije ukazuju na porast temperature. A inicijativa je da se taj rast zaustavi na 2 stepena Celzijusa. I projekcije za Zapadni Balkan daju porast tempera, uz nepovoljnu raspodelu padavina“, upozorio je Mihajlović.
Ekstremi u vodnim potencijalima sve veći
Miloš Ivetić, rukovodilac Sektora za hidroenergetske i vodoprivredne delatnosti u Energoprojekt Hidroinženjeringu ukazao je da postoje tri kategogorije hidropotencijala – bruto vodni potencijal, tehnički iskoristiv, koji pokazuje šta bi bilo realno da se izgradi i ekonomski potencijal – ekonomski isplativ hidropotencijal.
Prema njegovim rečina, imamo podatke o ekonomski iskoristivom hidorptoencijalu od pre 24 godine. Međutim, struktura potrošnje električne energije se menjala, kao i cena, a na lokacijama gde je bila predviđena izgradnja došlo je do naseljavanja, sto je otežavajuća okolnost. Imamo i klimatske promene i sve ekstremnije pojave.
„Procesi variraju. Vodni bilans je tu negde, ali ekstremi su sve veći, suse su sve duže. To navodi na potrebu za izgradnjom akumulacionih prostora za prihvatanje vode, kada je ima i korišćenje kad je nema. To zahteva raseljavanje stanovništva, potapanje infrastrukture. Ekonomski iskoristiv hidroptencijal je 17,8 TW godišnje. Prosečni konzum u Srbiji je 35 do 40 TWh, što pokazuje da je taj potencijal značajan. Ali, nije dovoljan sam po sebi. U 16 postojećih hidroelektrana imamo oko 10,5 TWh proizvodnje godišnje. Proizvodnja varira od od osam do 12 TWh. Variraju i benefiti od svega toga. Ekonomski potencijal je iznad svetskog proseka, ali malo niži od evropskog. Gro potenicala leži u graničnim rekama – Drini i Dunavu“, naveo je Ivetić.
Najveći potencijal leži u zonama Lima, Drine i Đerdapa
Podsetio je da imamo projekte RHE Bistrica i da se pominje RHE Đerdap 3, projekat koji je malo neizvesniji zbog problema sa zaštitom životne sredine.
„Imamo projekte za koje je potreban opsežan rad – da bi postali izvesni. Mnogi projekti koji su ušli u strategiju rađeni su pre 30, 40 ili 50 godina, kada nije bilo klimatskih promena. Imamo cifre za objekte koji se planiraju u Srbiji i reigonu, ali potrebna je inovacija dokumentacije. Oni se rade godinama. Eneregtski zanimljivi projekti su na srednjem i gornjem toku Drine, a problemi su naseljenost, inovacija dokumnetacije, povećanje ekstrema zbog klimatskih promena. Tu su i HE Buk Bijela, 10 stepenica na ibru, HE na Limu, neke HE koji bi bile akumulacione… U začetku smo u definisanju novih lokacija za RHE u Srbiji. EPS je razmišljao o tome, pa imamo RHE Bistricu i Đerdap 3. Elektroprivreda je raspisala konkurs o mogućnosti izgradnje novih RHE i mi smo u konzorcijumom sa Građevinskim fakultetom pronašli nove lokacije za izgradnju RHE. Najveći potencijal leži u zonama Lima, Drine i Đerdapa. Ove RHE su baterije. Njihova proizvodnja nije samo proporcionalna hidrologiji, troši se više energije, taj odnos je oko 1,35, ali se proizvodi najkvalitetnija električna energija“, rekao je Ivetić.
Dodao je da je najmlađa hidroelektrana HE Pirot stara 35 godina.
„Treba stvoriti neku rezervu, akumulaciju. Zaključak naše studije je da Srbija ima potencijala južno od Save i Dunava. Treba razrađivati ovu temu. Mali objekti mogu biti rentabilniji. Mogu se kombinovati sa vetroparkovića i solarnim elektranama, a nisu previše zavisni od hidrologije“, ocenio je predstavnik Energoprojekt Hidroinženjeringa.
Neophodan rezervoarski prostor za raspodelu iz kišnog u sušni deo godine
Miodrag Milovanović, savetnik u Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi, smatra da je glavni probem sa sušom navodnjavanje u okvir voodprivrede.
„Najveće površine za navodnjavanje su u Vojvodini. Tamo imamo prednost, jer je neko u prošlosti razmisljao o budućnosti i izgradio sistem Dunav-Tisa-Dunav, koji omogućava navodnjavanje. Ipak, ovaj sistem se ne koristi u dovoljnoj meri. Postoji potreba da se unapredi navodnjavanje u Vojvodini. Sve akteri u slivu moraju biti koordinisani od strane svih zemlja u tom slivu. Srbija je sa Mađarskom pokrenula projekat koji je zaživeo Danube Water Balance. U pitanju je pravljenje alatke koja će omogućiti davanja kvota – koliko koja država može da dobije vode za korišćenje. Ako se uzmu u obzir suše i pomeranje klimatskih zona, biće potrebno više vode za navodnjavanje i zemlje moraju da se dogovore“, rekao je Milovanović.
Ukazao je da postoji potreba za rezervoarskim prostorom, koji bi omogućio raspodelu iz kišnog u sušni deo godine.
„Pre dve godine za potrebe Republičke dirkecija za vode, Institut Jaroslav Černi je radio analizu postojećih akumulacija. Imamo oko 70 većih akumuluacija, sa više od 10 miliona kubika. Analiza stanja tih akumulacija pokazuje da je najveći broj urađen pre više od 50 godina. Govorili smo o revitalizaciji HE. Slične stvari treba uraditi i sa akumulacijama. Neke akumulacije su izgubile korisnike. Potrebno je da se definiše način upravljanja budućim akumulacijama. Hidirenergetske akumulacije su u najboljem položaju, njihovo mestu u sistemu odbrane od poplava je značajno. Mogu se iskoristiti za prijeme poplavnih talasa. Potrebno je prognozirati dotoke i optimizovati njihov rada. EPS je otišao dalje u tom pogledu“, naveo je savetnik u Institutu Jaroslav Černi.
Tokom diskusije, postavljeno je pitanje o mogućnosti da se napravi veštačka kiša. Panelisti su podsetili da je ranije rađeno razbijanje magle na površinskim kopovima u Kolubari i da je protivgradna zaštita neka vrsta uticaja na klimu i padavine. Međutim, ostaje pitanje cost – benefit, jer nije moguće kontrolisati procese u atmosferi. Kako je rečeno, moguće je drugima napraviti štetu ili korist. Zaključak je da je to u statusu istražnih aktivnosti.
Dr Vladimir Šiljkut iz EPS-a je naglasio da se godišnja količina padavina nije mnogo promenila, već dinamika padavina. On smatra da moraju da se urade revizije projekata i povećaju akumulacije, jer je voda sve teže pristupačan i sve teže upravljiv resurs.
Jedan odgovor
Bravo; tematika Konferencije ima šansu … ali, region Balkana je nešto širi, ili veći, od obuhvata objavljenih učesnika. Gdje su regionalne međunarodne organizacije za vode i energetiku (ICPDR, Sava Komisija, Energetska Zajednica …)?