U svetu raste zabrinutost zbog sve veće izvesnosti da ćemo se ove zime smrzavati zbog visokih računa ali i nestašice struje. Iako oprezni u procenama, u nacionalnoj energetskoj kompaniji Crne Gore su, ipak, optimistični, verujući da krajnji potrošači i u narednom periodu neće osetiti posledice energetske krize.

„Iako imamo problema u delu hidrologije koja nas je jako izneverila u poslednjih godinu dana, mi ćemo u okviru naših kapaciteta, uz redovno poslovanje, obezbediti redovno i sigurno snabdevanje električnom energijom. Uz pomoć države i svih elemenata u državi, obezbedićemo cenu koja se tokom ove godine neće menjati“, izjavio je Miro Vračar iz EPCG.

Uredno snabdevanje je prioritet

Zbog dvomesečnog remonta Termoelektrane Pljevlja, manje padavina, ali i uvoza do 250 evra po megavat satu, u Elektroprivredi su bili prinuđeni da vodu iz Krupca koriste za proizvodnju. Nisu, kažu, zadovoljni zbog niskog vodostaja jezera, ali je uredno snabdevanje strujom prioritet i može se očekivati, kako poručuju, da će tako biti i tokom sezone.

„Mislimo da do restrikcije i nestašice električne energije tokom sezone ne može da dođe“, rekao je Vračar.

Međutim, sve to ne zavisi samo od energetskog sektora, kažu u EPCG, apelujući na potrošače „da energiju štede kao suvo zlato“.

Da se posledice energetske krize u Crnoj Gori nisu osetile još u punoj meri, potvrđuje i trgovac električnom energijom Pavle Grbović, dodajući da se situacija može drastično pogoršati ako hidrološka situacija u četvrtom kvartalu ne bude povoljna po EPCG.

Regulisane cene električne energije

Grbović je u intervjuu agenciji Mina-business objasnio da se posledice energetske krize nisu do sada osetile u punoj meri zbog regulisanih cena električne energije, kako za domaćinstva, tako i za preduzeća i veće potrošače.

Pored toga, kako je naveo, povoljna hidrološka i vremenska situacija tokom prvog kvartala ove godine, glavni je razlog zbog koga je situacija u Crnoj Gori trenutno stabilna.

„Međutim, s obzirom da je u drugom kvartalu bilo znatno manje padavina od očekivanih, može se konstatovati da će Crna Gora, odnosno EPCG, biti u velikom deficitu električne energije tokom celog drugog i trećeg kvartala, a možda i tokom oktobra, što zavisi od početka kišnog perioda“, objasnio je Grbović.

Prema njegovim rečima, potrebno je biti veoma oprezan, jer bi u slučaju nepovoljne hidrologije, odnosno hladne i suve jeseni/zime, udar na ekonomiju Crne Gore bio ekstremno jak.

(Ne)održiv model poslovanja

Grbović je ocenio i da model po kome posluje EPCG nije održiv na duži period.

„Cena po kojoj se električna energija prodaje je oko 40 evra po megavat satu (MWh), dok će u periodu drugog i trećeg kvartala EPCG kupovati velike količine energije po tržišnim cenama od preko 220 evra po MWh. Ukoliko hidrološka situacija u četvrtom kvartalu ne bude povoljna po Crnu Goru i EPCG, situacija bi se drastično pogoršala“, tvrdi Grbović.

Po rečima sagovornika, da bi elektro-energetski sistem bio održiv, potrebno je odvojiti fizička i pravna lica, odnosno, domaćinstva od velikih potrošača poput restorana, hotela, poslovnih prostora, fabrika i raznih industrijskih postrojenja.

Liberalizacija tržišta

Drugim rečima, potrebno je uvesti totalnu liberalizaciju tržišta električne energije.

„Tržište je otvoreno od 2015. godine, ali do totalne liberalizacije jos nije došlo. Upravo to je jedan od glavnih razloga zašto se na crnogorskom tržištu još nije pojavio nijedan snabdevač“, rekao je Grbović.

Kada je u pitanju liberalizacija tržišta električne energije, dodaje da Crna Gora kasni u odnosu na države u regionu, kao, na primer, u odnosu na Srbiju i Hrvatsku.

U Srbiji je sistem tarifa prilagođen građanima, naročito socijalno ugroženom stanovništvu sa veoma niskom potrošnjom. Cene električne energije zavise od ukupne potrošnje i visoke i niske tarife.

Zelena zona je predviđena za veoma male potrošače do 350 kilovat sati (kWh) mesečno, plava zona pokriva veliki broj domaćinstava i ukupnu potrošnju od 351 kWh do 1,6 hiljada kWh, dok je crvena zona predviđena za veće potrošače sa potrošnjom preko 1,6 hiljada kWh.

„Najveća razlika u odnosu na sistem Crne Gore je i ta što je noćna energija, odnosno, niska tarifa, četiri do pet puta jeftinija od dnevne energije, odnosno, visoke tarife“, rekao je Grbović.

Cene niske tarife se kreću od 1,3 centa do četiri centa po kWh, dok se u visokoj tarifi cene kreću od 5,4 centa do 16,36 centi po kWh, zavisno od ukupne potrošnje.

Motiv za uštedu električne energije

„Ovakav sistem bi istovremeno štitio interese i malih potrošača i EPCG, jer bi stimulisao uštedu električne energije, odnosno, potrošnju u periodu niskog opterećenja“, saopštio je Grbović.

Cene električne energije i u Crnoj Gori i u regionu su daleko od tržišnih i zbog toga, kako kaže, ovakav sistem nije održiv na duži period.

Na primer, u Češkoj, odnosno Pragu, domaćinstava plaćaju oko 22 centa kWh.

„Takođe, treba naglasiti da Crna Gora već godinama unazad nije usvojila zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV) na veleprodajnom tržištu električne energije, što značajno utiče na smanjenje interesa stranih kompanija, odnosno, predstavlja veći rizik za poslovanje unutar granica Crne Gore za sve kompanije“, poručio je Grbović.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi se zakoni i pravna legislativa uskladili sa evropskim i ujedno došlo do totalne liberalizacije tržišta električne energije, interesovanje stranih kompanija – snabdevača bi bilo neuporedivo veće.

Crna Gora je tokom prva četiri meseca ove godine izvezla električnu energiju u vrednosti od 100 miliona evra. Višak električne energije rezultat je povoljne hidrološke i meteorološke situacije kao i prestanka rada Kombinata aluminijuma (KAP).

Ogroman neiskorišćeni energetski potencijal

Grbović smatra da Crna Gora ima ogroman neiskorišćeni energetski potencijal i da bi u toj grani industrije mogla da bude tržišno konkurentna.

„S obzirom na  dobru poziciju samog energetskog sistema, na koridoru ka Grčkoj i Italiji, Crna Gora ima mogućnost za plasman viškova električne energije ka različitim tržištima u različitim periodima godine, u zavisnosti od potreba samih sistema. Na primer, Grčka je poznata kao veliki uvoznik tokom leta, dok je Italija veliki uvoznik zimi“, dodao je Grbović.

Crna Gora proizvodi električnu energiju iz velikih hidroelektrana, iz Termoelektrane (TE) Pljevlja i jedan deo iz vetroelektrana. EPCG je započela ekološku rekonstrukciju TE Pljevlja kojom će biti smanjene njene štetne emisije, kako bi bile u skladu sa standardima Evropske unije, a biće i produžen vek rada Termoelektrane.

Značaj ove elektrane za Crnu Goru je veliki jer sa snagom od 225MW obezbeđuje 40 odsto domaće proizvodnje električne energije.

Neophodni novi izvori električne energije

Međutim, kako smatra Grbović, veoma je važno istaći da, ukoliko Crna Gora želi da postane prepoznata kao zemlja koja izvozi električnu energiju, potrebne su značajne investicije u izgradnju novih izvora električne energije koji ne zavise od fosilnih goriva.

„Crna Gora treba da zasniva energetsku strategiju na svojim resursima – sunce, vetar i voda, a tržišne cene opravdavaju svaki vid ulaganja u proizvodnju električne energije. Ovakav način investiranja i pametnog ulaganja u elektroenergetski sistem bi doveo do diversifikacije portfolija, odnosno Crna Gora bi postala izvoznik električne energije u prvom, drugom i četvrtom kvartalu, dok bi se značajno smanjio deficit u trećem kvartalu“, smatra Grbović.

Prema njegovim rečima, posebno treba istaći da je teže upravljati energetskim sistemom u kome bi dominantna proizvodnja bila iz vetroelektrana i solarnih elektrana.

„Zbog toga je potrebno paralelno ulaganje u hidroelektrane, naročito, akumulacione. One omogućavaju bolju optimizaciju sistema i bolje upravljanje, odnosno skladištenje određene količine energije u slučaju velikih poremećaja koji su učestali u letnjem i zimskom periodu“, rekao je Grbović.

Sumirajući kretanja na energetskom tržištu u poslednjih nekoliko godina, Grbović je objasnio da su cena električne energije u konstantnom porastu još od prvog kvartala prošle godine, prvenstveno usled rasta cena za emisiju ugljen-dioksida (CO2), a zatim i usled naglog rasta cena gasa NCG (nemački gas).

„Sam početak rata i sankcije prema Rusiji su dodatno uticali na energetsku situaciju, pa su cene električne energije tokom četvrtog kvartala prošle godine i prvog ovogodišnjeg bile veoma visoke“, dodao je Grbović.

Blaga zima uticala na pad cena

On je naglasio i činjenicu da je prethodna zima bila veoma blaga, kao i da su vetar u Nemačkoj, padavine na Balkanu i temperature tokom perioda decembar – mart bili iznad proseka, što je imalo značajan uticaj na pad cena u realizaciji tokom prvog kvartala ove godine.

Grbović smatra da se može zaključiti da su početak rata i sankcije Rusiji uticali na skok cena, ali da su tokom prvog kvartala ove godine uticaji bili značajno manji zbog povoljnih vremenskih prilika.

„Ako uzmemo u obzir sve ove faktore, treba biti oprezan kada predviđamo predstojeću zimu, s obzirom na to da dve blage i vetrovite zime zaredom nisu česta pojava. Predstojeća zima nosi velike rizike, što najbolje dokazuju cene u Francuskoj, gde se četvrti kvartal ove i prvi kvartal naredne godine trguju oko 500 EUR po MWh“, kazao je Grbović.

Prema rečima Grbovića, može se konstatovati da ni u jednom sektoru kriza nije tako jasno pokazala strukturne probleme kao u energetskom, ali ne samo u balkanskim zemljama, već i u zemljama Zapadne Evrope.

Visoke cene električne energije i gasa dovele su do obustave rada u velikom broju kompanija.

„Jedan od primera je slovačka kompanija Duslo koja je poznata kao najveći proizvođač AD BLUE tečnosti u Evropi. Njen prestanak rada, najpre je izazvao skok cena i nestašicu tečnosti AD BLUE, a zatim i velike probleme u transportnoj industriji širom Evrope“, rekao je Grbović.

Sagovornik je zaključio da je u ovom trenutku nezahvalno i jako teško dati tačnu i dugoročnu prognozu, ali, takođe, i da nije realno očekivati da će kriza u oblasti energetike proći u skorije vreme.

Izvor: RTCG