Prema podacima iz analize, velike hidroelektrane u BiH su u poslednjih osam godina prosečno proizvodile oko 5,3 teravat-sata (TWh) električne energije godišnje. Međutim, zbog značajnih oscilacija u količini padavina i dotocima vode, ostvareni rezultati često su znatno odstupali od višegodišnjeg proseka.
Tako je 2023. godina, koju su karakterisali povoljni hidrološki uslovi, završena proizvodnjom od 6,4 TWh električne energije iz hidroelektrana, što je oko 21 odsto iznad proseka. Veća proizvodnja iz obnovljivih izvora omogućila je smanjenje potrebe za angažovanjem termoelektrana i uvozom električne energije, kao i povećanje izvoznog potencijala na regionalnom tržištu.
Bajramović navodi da povećanje proizvodnje sa prosečnih 5,3 na 6,4 TWh predstavlja dodatnih 1,1 TWh električne energije. Pri prosečnoj tržišnoj ceni od 100 evra po megavat-satu (MWh), vrednost te dodatne proizvodnje procenjuje se na oko 110 miliona evra.
S druge strane, nepovoljni hidrološki uslovi mogu značajno ugroziti proizvodnju. Kao primer navodi se 2020. godina, kada je zbog sušnih perioda i smanjenih dotoka vode proizvodnja iznosila svega 4,3 TWh, odnosno oko 19 odsto manje od osmogodišnjeg proseka.
Takav pad proizvodnje znači gubitak od približno jednog TWh električne energije, čija bi tržišna vrednost, pri istoj ceni od 100 evra po megavat-satu, iznosila oko 100 miliona evra. Uz izgubljene prihode od prodaje električne energije, elektroenergetski sistem suočava se i sa dodatnim troškovima zbog potrebe za uvozom struje ili angažovanjem skupljih proizvodnih kapaciteta.
Bajramović u analizi upozorava da nepovoljna hidrologija može negativno uticati na finansijsku stabilnost elektroprivrednih preduzeća, smanjujući sredstva raspoloživa za investicije i modernizaciju energetskih kapaciteta.
Ukupna razlika između izrazito povoljne i izrazito nepovoljne hidrološke godine iznosi oko 2,1 TWh, odnosno približno 40 odsto prosečne godišnje proizvodnje velikih hidroelektrana u BiH. Pri ceni od 100 evra po megavat-satu, ekonomski efekat te razlike procenjuje se na približno 210 miliona evra godišnje.
Bajramović ističe da takva varijabilnost potvrđuje potrebu za diversifikacijom energetskog sektora kroz razvoj vetroelektrana, solarnih elektrana, baterijskih sistema za skladištenje energije i fleksibilnijeg upravljanja elektroenergetskim sistemom.
Kako se dodaje u analizi, takve investicije mogle bi da ublaže posledice hidroloških oscilacija, unaprede sigurnost snabdevanja električnom energijom i obezbede dugoročnu finansijsku održivost energetskog sektora Bosne i Hercegovine.
Izvor: N1
