Neki od najvećih infrastrukturnih projekata u svetu danas odnose se na velike data centre za veštačku inteligenciju, velike platforme, internet pretraživače i onlajn trgovinu.

Radi se o sektoru koji, s jedne strane, donosi nova radna mesta za inženjere i IT stručnjake tokom faze korišćenja ovih centara, kao i za radnike u građevinskoj industriji tokom njihove izgradnje. Sa druge strane, postoje i izazovi poput uticaja na životnu sredinu i velike potrošnje električne energije, što može dovesti do rasta cena struje.

Svaka zemlja ima svoje specifične uslove i ne postoji rešenje koje se može jednoznačno primeniti na svaku od njih.

Kako data centri utiču na životnu sredinu?

Osim toga, pitanje je i o kakvim centrima je reč, jer, na primer, postoje centri koji za hlađenje koriste zatvoren sistem, što dovodi do manjeg uticaja na vodene površine, i otvoreni sistem, što može izazvati izazove za životnu sredinu.

Kod otvorenih sistema voda, na primer iz rečnog toka, ulazi u postrojenje i zatim se vraća u rečni tok, pri čemu može pokupiti ulja i druge štetne komponente.

Osim toga, data centri za veštačku inteligenciju su mnogo sofisticiraniji, jer imaju veliki broj skupih grafičkih procesorskih jedinica koje zahtevaju stručniju radnu snagu nego data centri za onlajn trgovinu, koji koriste dosta jeftinije diskove.

Da li BiH ima dovoljno struje za velike data centre?

Kada je reč o električnoj energiji, BiH proizvodi mnogo više energije nego što može da potroši, barem kada se uzme u obzir nominalna instalisana snaga. U proteklom periodu BiH je izvozila značajan deo te energije u EU, što sada postaje teže zbog strogih pravila o karbonskom oporezivanju, odnosno penalizaciji električne energije zbog velikog udela fosilnih goriva u njenoj proizvodnji.

Konkretno, ako bi u BiH ovi veliki data centri bili izgrađeni u blizini elektrana, na području gde postoji dovoljna količina vode za njihovo hlađenje, BiH bi mogla da prodaje struju direktno na lokaciji na kojoj je proizvedena.

Koliko struje može da potroši jedan veliki data centar?

Data centri troše ogromne količine električne energije. Na primer, jedan veći data centar koji se koristi za servere za veštačku inteligenciju može da potroši struje koliko i Banjaluka.

S obzirom na to da se sva ta električna energija u konačnici pretvara u toplotu, potrebna je i velika količina vode da se ta toplota izvuče iz servera i oslobodi u prirodnom ambijentu.

Neki gradovi su iskoristili ovu toplotnu energiju za grejanje zimi ili za pojedine industrijske pogone, što je takođe jedna od opcija o kojoj može da se razmišlja.

Zašto se Amerikanci bune protiv velikih data centara?

U SAD je proteklih desetak godina izgrađeno mnogo ovakvih centara, a lokalne zajednice nudile su različite pogodnosti. Na primer, nudile su oslobađanje od određenih poreskih nameta, dok su elektroenergetski sistemi nudili preferencijalnu cenu kilovat-časa.

Danas postoji veliki otpor lokalnog stanovništva, jer se građani žale na skuplju struju, ali i na fluktuacije napona. Razlog je to što, u slučaju da frekvencija naizmenične struje kojom se centri napajaju počne da varira, to može da ošteti osetljive, ali skupe elektronske komponente u data centrima, pa se oni automatski isključuju sa mreže i uključuju agregatore.

Kada tako veliki objekat ispadne sa mreže, može doći do kaskadne reakcije i velikih nestanaka struje u širem području.

Osim toga, deo stanovništva u Americi žalio se na niži pritisak vode zbog pumpi koje u data centrima upumpavaju velike količine vode, posebno tokom sušnih perioda i velikih vrućina. Ti periodi se, inače, poklapaju sa periodima sa manje vode ne samo za hlađenje, već i za proizvodnju električne energije, što dodatno povećava problem.

Data centri su, sa druge strane, popravili stanje u ruralnim američkim područjima, jer su ponudili dobro plaćene poslove i u nekim slučajevima doveli do doseljavanja stanovništva, posebno u traženim sektorima poput elektroenergetike ili programiranja.

Kako bi BiH mogla da ima korist od ovih projekata?

Da bi se ovi projekti u BiH isplatili i pretvorili u ekonomski uspeh, potrebno je pažljivo odabrati pogodne lokacije uz očuvanje životne sredine.

Osim toga, praksa je pokazala da su solarne elektrane i vetroparkovi posebno atraktivni za snabdevanje električnom energijom ovih centara jer nude višestruku korist. Na primer, investitori u solarne panele ili vetropark mogu lakše da dobiju kapital za investiciju ako imaju ugovor sa velikim data centrom o otkupu struje.

Time investitor u elektranu dobija siguran kapital i obezbeđeno tržište u periodu od nekoliko decenija, a data centar stabilan izvor energije po predvidljivim uslovima i povoljnoj ceni.

Koliko bi Amerikanci mogli da ulože u Republiku Srpsku?

Iako još nema mnogo zvaničnih informacija o tome, iz pouzdanih izvora znamo da se ozbiljni američki investitori interesuju za ulaganja u Republiku Srpsku i izgradnju ovakvih data centara, i to u vrednosti od više stotina miliona dolara.

Takvi projekti nudili bi brojna radna mesta ne samo tokom izgradnje, već i za višedecenijsko održavanje postrojenja i zaposlene koji bi kontrolisali rad ovih centara.

Ukoliko se uzmu u obzir svi aspekti i projekti implementiraju imajući na umu interese građana, to bi moglo da se pretvori u dobru ekonomsku investiciju koja će koristiti i lokalnom stanovništvu i stranim investitorima.

Izvor: Nezavisne Novine