Energetska tranzicija stvoriće novu svetsku elitu

Hoće li energetska kriza slomiti evropsku industriju!?

Industrijska baza Evrope zapošljava oko 35 miliona ljudi ili otprilike 15 posto radno aktivnog stanovništva. Vodeći industrijalci evropskog bloka upozorili su ranije ovog meseca na potencijalno razarajući ekonomski uticaj energetske krize koja pogađa evropu. Već postoje dokazi da velike kompanije smanjuju proizvodnju u nekim sektorima zbog nestašice energenata, čak i pre nego što nastupi zima, dok bi neke industrije mogle biti primorane da premeste svoje proizvodne kapacitete u delove sveta koji mogu da ponude jeftiniju i pouzdaniju električnu energiju.

Dok se evropska preduzeća spremaju za nestašicu energanata, radnici u jednoj fabrici na jugoistoku Francuske dobijaju novu zimsku garderobu.

Saint-Gobain, francuska grupa za građevinske materijale, naručila je dodatne tople kapute i rukavice za osoblje u svom skladištu u alpskom gradu Šamberiju, koje je pristalo da smanji grejanje ove zime. Da bi se smanjila potrošnja gasa, temperature će biti oko 8C, umesto uobičajenih 15C.

„To će biti isto kao da radite napolju, tako da moramo da im damo sve alate za rad u spoljašnjem okruženju“, kaže Benoa d’Iribarne, viši potpredsednik proizvodnje ove francuske kompanije.

Deindustrijalizacija evropskog kontinenta

Industrijska baza Evrope zapošljava oko 35 miliona ljudi ili otprilike 15 odsto radno aktivnog stanovništva. Vodeći industrijalci evropskog bloka upozorili su ranije ovog meseca na potencijalno razarajući ekonomski uticaj energetske krize koja pogađa evropu.

„Visoke cene energenata trenutno izazivaju alarmantan pad konkurentnosti evropskih industrijskih potrošača tih energenata“, naveo je Evropski okrugli sto za industriju u pismu Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije, i Šarlu Mišelu, šefu Evropskog Saveta. Bez hitnih akcija za ograničavanje cena, šteta će biti nepopravljiva.

Industrija koristi više gasa od drugih oblika energije

Ukupna potrošnja energije u evrozoni (milioni tona ekvivalenta nafte), 2019

Izvor: Eurostat

Evropske industrijske kompanije hrabro govore o merama uštede energije koje sprovode i drugim troškovima koje žele da smanje. Dok jedni traže ugalj i druga fosilna goriva kako bi preživjeli zimu, drugi optimistično govore o zelenoj revoluciji koju kriza podstiče.

Ali već postoje dokazi da velike kompanije smanjuju proizvodnju u nekim sektorima zbog nestašice energenata, čak i pre nego što nastupi zima. Rukovodstva proizvodnje od hemikalija, preko đubriva do keramike upozoravaju da rizikuju da izgube stalni udeo na tržištu i da bi mogli biti primorani da premeste neke delove proizvodnje u delove sveta koji mogu da ponude jeftiniju i pouzdaniju električnu energiju.

Zvona za uzbunu zvone među evropskim političarima. „Rizkujemo masovnu deindustrijalizaciju evropskog kontinenta“, kaže Aleksandar De Kru, belgijski premijer.

Ušteda energije

U međuvremenu, kompanije u sektorima od čelika do hemikalija, keramike do proizvodnje papira, đubriva do automobilske industrije, utrkuju se kako da smanje potrošnju. To čine kroz smanjenje troškova računa za energane i pripremaju se za nestašicu gasa tokom zime, ako vlade uvedu racionalizaciju.

Mnogi pronalaze genijalne načine da smanje potrošnju energije. Francuski proizvođač automobila Reno, na primer, smanjuje vreme zagrevanja boje – proces koji troši i do 40 odsto potrošnje gasa.

Takve inovacije obećavaju da će u budućnosti postojati efikasnije fabrike sa efikasnijim procesima. Ali prvo, ova preduzeća moraju da prežive zimu.

Oni koji su to mogli, povećali su cene. Kompanija za proizvodnju hemikalija Lankses sa sedištem u Kelnu, koja proizvodi osnovne hemikalije i aktivne sastojke za farmaceutsko tržište, povećala je osnovne cene do 35 odsto kada su troškovi korišcenja gasa i električne energije počeli da rastu.

Ali povećanje cena neće rešiti problem nestašice gasa. Grupacija za papir i ambalažu DS Smit naredila je svojim fabrikama da smanje potrošnju za 15 posto To je dobrovoljno smanjenje koje su zemlje članice EU dogovorile u julu. Mašine koje su nekada bile u mirovanju između proizvodnih ciklusa sada će biti isključene, a termostati isključeni. „Ako uradimo ovakve stvari i smanjimo termostat sa 20 na 18,5 stepeni, značajno ćemo smanjiti potrošnju gasa“, kaže Majls Roberts, izvršni direktor.

Rukovodioci Valea, francuskog proizvođača autodelova, zatražili su od svojih fabrika da smanje potrošnju energenata za 20 posto, uz mere kao što su zaustavljanje proizvodnje tokom vikenda i smanjenje temperature tokom nedelje. Solvej, belgijska hemijska kompanija, kaže da organizuje svoje fabrike da rade sa 30 posto manje gasa koristeći alternativnu energiju i mobilne kotlove na dizel gorivo.

Neke fabrike se vraćaju uglju kao alternivi za gas

Gas je najvažniji energent za evropska industrijska preduzeća. Ali gas je takođe važna sirovina, koja se koristi u hemijskoj industriji i industriji đubriva.

Ali nije tako lako izbaciti fosilno gorivo iz mnogih industrijskih procesa. Otprilike 60 odsto industrijske potrošnje gasa koristi se za procese na visokim temperaturama, više i od 500C, kao što je proizvodnja stakla, cementa ili keramike. „Za procese na nižim temperaturama, postoji više opcija za korišćenje obnovljive energije i toplotnih pumpi“, kaže Honore.

Iz tog razloga neke kompanije se okreću fosilnim gorivima, što predstavlja potencijalni zastoj za zelene planove tranzicije EU. Bajer, nemačka farmaceutska i biotehnološka kompanija, 2019. godine objavila je planove da u potpunosti pređe na obnovljive izvore energije.Međutim, sada je ponovo aktivirao ugalj „za svaki slučaj“ ukoliko ne bude u stanju da zadovolji potrebe za toplotnom energijom za proizvodnju.

Proizvođač automobila Folcvagen pokreće elektrane u Volfsburgu, svojoj najvećoj lokaciji, sa ugljem za naredne dve zime, umesto da pređe na gas kako je planirano u naporima za dekarbonizaciju.

Čak i za industrijske procese sa nižim temperaturama, alternative su u ovom trenutku neobično retke. Letnja suša je iscrpela hidroenergetske kapacitete, dok zastareli nuklearni reaktori u Francuskoj nisu u stanju da zadovolje potražnju zbog dugotrajnih prekida rada i problema sa održavanjem.

Mnogi proizvodni giganti smanjuju svoje proizvodne kapacitete

Analitičari investicione banke Džefris procenjuju da je skoro 10 posto evropskih kapaciteta sirovog čelika u mirovanju poslednjih meseci. ArcelorMital, najveći evropski proizvođač čelika, očekuje da će proizvodnja iz njegovih evropskih operacija biti 17 posto niža u ovom kvartalu u poređenju sa prošlom godinom, nakon što je smanjio proizvodnju.

Telo za trgovinu metalima Eurometauk kaže da su sve topionice cinka u EU morale da prekinu ili čak potpuno zaustave rad, dok je blok izgubio 50 odsto primarne proizvodnje aluminijuma. Oko 27 odsto proizvodnje silicijuma i ferolegura je takođe zatvoreno, a 40 odsto peći, dodaje se.

Sektor đubriva, koji se oslanja na gas kao sirovinu za stvaranje amonijaka, takođe je pogođen, sa 70 odsto kapaciteta van mreže, prema Fertilizers Europe. Goldman Saks procenjuje da je 40 odsto evropske hemijske industrije „u opasnosti od trajne racionalizacije“ ukoliko se cene energije ne obuzdaju.

„Uz nagli rast cena energenata, mi stalno preispitujemo nivoe naše proizvodnje širom Evrope“, navodi se u saopštenju nemačke hemijske grupe Kovestro.

U nekim od ovih sektora, privremena isključenja nisu samo skupa; često ih je gotovo nemoguće sprovesti bez trajnog oštećenja opreme.

Proždrljivi apetit evropske industrije za gasom

Analiza potražnje za gasom u EU, tržišni udeo, 2019 (%)

Izvori: Rhodium Group, Eurostat

Predstavnici fabrike Saint-Gobain’s d’Iribarne kažu da je potencijal za smanjenje potrošnje energenata ograničen u fabrikama stakla, gde peći moraju da gore da bi sprečile da staklo očvrsne. „Ne možete smanjiti potrošnju za 30 odsto, jer to znači da biste morali da zatvorite i to bi oštetilo fabriku. Trebalo bi vam šest meseci do godinu dana da ponovo pokrenete pogone.

Arc International, francuski proizvođač staklenih proizvoda, morao je da uradi upravo to. Obično peći u njenoj fabrici u severnoj Francuskoj moraju da rade 24 sata dnevno, što čini oko polovinu potrošnje energenata u fabrici. Sada u kompaniji miruju dve od devet peći, i produžen je period remonta za još dve, nakon što su se računi za gas ove godine povećali skoro četiri puta. Kompanija je takođe pogođena naglim padom potražnje za nekim od njenih proizvoda, kaže Nikolas Hodler, izvršni direktor. Kao rezultat toga, trećina osoblja je poslata na odmor dva dana u nedelji.

Cena energenata kao kec u rukavu u tržišnoj borbi za niže cene

Široko rasprostranjena isključenja fabrika izazivaju zabrinutost da kriza otvara vrata rivalima iz regiona koji imaju niže troškove za energente, koje koriste u procesu proizvodnje. „Smanjenje ili zaustavljanje izvoza, iako je samo privremeno, rizikuje da se pretvori u trajni gubitak tržišnog udela“, kaže Đovani Savorani, predsednik Confindustria Ceramica, trgovinskog tela za italijansku industriju keramike od 7,5 milijardi evra godišnje.

Evropska preskupa energija je postala je nestabilnija i još skuplja

Dolara po milionu britanskih termalnih jedinica

Izvor: Refinitiv

Evropski proizvođači su se dugo žalili na konkurentski nedostatak koji predstavlja fragmentirano energetsko tržište bloka. Tokom 10 godina, do 2020. godine, evropske cene gasa bile su u proseku dva do tri puta veće od američkih, navodi Međunarodna agencija za energetiku.

Taj jaz se povećao na čak 10 puta otkako je Rusija počela da smanjuje isporuke.

„Možete da uvezete đubrivo za upola nižu cenu po kojoj možemo da proizvedemo“, kaže Jacob Hansen iz Fertilizers Europe.

Cefic, evropsko telo za trgovinu hemijskom industrijom, ističe da je od marta ove godine Evropa prvi put postala neto uvoznik hemikalija i po obimu i po vrednosti. „Ovo je ozbiljno zabrinjavajuće“, kaže Marko Mensink, generalni direktor. „Mi smo jednostavno preskupi na globalnoj osnovi zbog troškova energije.“

U nastojanju da ne ustupe teren konkurentima, neke kompanije koriste svoje jeftinije fabrike van Evrope.

Da li je rešenje u selidbi fabrika!?

Jedan italijanski industrijski gigant koji proizvodi čelik kaže da kombinacija visokih troškova energenata i evropskog nameta na ugljenik primorava da se preispita gde proizvoditi čelik po ceni od 800 evra po toni. „Cena gasa je ranije imala uticaj od 40 evra [tona], a sada je porasla na 400 evra“, kaže on. „Ako na to dodamo porez na ugljenik, ukupan uticaj troškova korišćenja energenata je 600 evra. Za nas ima mnogo više smisla da preselimo proizvodnju u Aziju“.

Stručnjaci upozoravaju da što su kompanije duže prinuđene da prebacuju proizvodnju iz Evrope, raste rizik da se deo proizvodnje možda nikada neće vratiti. Honore sa Oksfordskog instituta za energetske studije kaže da se to dešavalo i ranije.

„Kada su cene gasa u Evropi bile na relativno visokim nivoima između 2010. i 2014. godine, videli smo preseljenje u regione sa nižim cenama — kao što su Bliski istok, severna Afrika i SAD“, kaže ona. „Potražnja za industrijskim gasom se nikada nije vratila na nivoe pre finansijske krize.

„Kada se donesu odluke o ulaganju… teško je tražiti od kompanija da se vrate“, kaže Matijas Berninger, viši izvršni direktor u Bajeru.

Proizvođači roba sa nižom maržom, gladni gasa, kao što je industrija đubriva, mogli bi biti među prvim žrtvama, sugeriše Trevor Houser iz rodijuma.

„Ekonomija proizvodnje đubriva na bazi prirodnog gasa u Evropi će dugo biti loša“, kaže on.

Nemačka industrija dominira potražnjom gasa u EU kao i njenom industrijskom proizvodnjom

Potražnja za prirodnim gasom u proizvodnji po državama EU, 2019 (mlijada kubnih metara)

Na Nemačku otpada 27% industrijske proizvodnje u EU*, zatim sledi Italija sa 16% i Francuska sa 11%

Izvori: Rhodium Group, Eurostat • *mereno prodatom proizvodnjom, 2021

Pretnja je posebno akutna u centralnoj i istočnoj Evropi, gde su mnoge zemlje u velikoj meri zavisne od ruskog gasa. Od 45 miliona tona đubriva u Evropi godišnje, samo Poljska proizvodi 6 miliona, prema industrijskim izvorima. Svih pet njegovih fabrika miruje. Još 3 miliona tona kapaciteta je van mreže u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. U istočnoj Evropi zatvoreno je 20 odsto evropskih kapaciteta.

Mađarski proizvođač đubriva Nitrogenmuvek je među onima koji su morali da se povuku. Zoltan Bige, glavni strateški direktor, upozorava da bi implikacije smanjenja kapaciteta ove zime mogle biti razorne. „Ako ne proizvodimo leti, zalihe se ne akumuliraju“, kaže on. Širom Evrope ne postoji skladište sa djubrivom koje bi trebalo da bude dostupno na proleće kada potražnja počne da raste.

Izvor: Financial Times

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti