gas i struja poskupljuju

Hoće li kriza sa strujom ugroziti kineske planove o smanjenju CO2

Nestanak struje različitog obima prijavljen je u 20 provincija širom Kine od sredine avgusta. Analitičari smatraju da je kratkoročna realnost da Kina, a i mnogi drugi trenutno nemaju drugog izbora nego da povećaju potrošnju uglja, kako bi zadovoljili potražnju za energijom. Ali, ukazuju da povećanje snabdevanja ugljem ne može biti trajno rešenje za rešavanje nestašice električne energije, s obzirom na potrebu da se dugoročno smanji emisija ugljenika.

Kina će možda morati da odustane od svojih ambicioznih planova o smanjenju emisije ugljenika – barem kratkoročno – kako bi se izborila sa pogoršanjem krize snažne energije, kažu analitičari.

„Kao i druga tržišta u Aziji i Evropi, Kina mora izvršiti balans između trenutne potrebe da za električnom energijon korišćenjem više uglja i pokazivanja svoje posvećenosti sve ambicioznijim ciljevima dekarbonizacije. Ali kratkoročna realnost je da Kina i mnogi drugi nemaju drugog izbora nego da povećaju potrošnju uglja kako bi zadovoljili potražnju za energijom“, napisao je u izveštaju Gavin Tompson, potpredsednik energetskog konsultanta Wood Mackenzie za Aziju i Pacifik.

Nestanak struje različitog obima prijavljen je u 20 provincija širom Kine od sredine avgusta. Nekoliko faktora doprinelo je nestašici struje, uključujući nedostatak zaliha uglja, oštrije vladine mere za smanjenje emisije i veću potražnju potrošača.

Energetska kriza dovela je do zastoja u proizvodnji u mnogim kineskim fabrikama. To je navelo velike banke da smanje prognoze BDP-a za drugu po veličini svetsku ekonomiju.

Ekološki ciljevi Kine

Kineski predsednik Si Đinping najavio je prošle godine da će emisije ugljenika u Kini početi da opadaju do 2030. godine. Takože, da će zemlja dostići ugljeničnu  neutralnost do 2060. To znači da će Kina uravnotežiti emisiju ugljenika uklanjanjem ekvivalentne količine iz atmosfere, što će rezultirati nultom neto vrednošću oslobađanje ugljen-dioksida.

Da bi ispunila te ciljeve, Kina je uvela politiku „dvostruke kontrole“, koja zahteva od pokrajina da ograniče upotrebu energije i smanje energetski intenzitet. Konkretno da smanje količinu potrošene energije koja se koristi po jedinici BDP-a.

Sredinom avgusta, kineska agencija za ekonomsko planiranje objavila je da 20 provincija nije uspelo da ispuni bar jedan od dva cilja u prvoj polovini 2021.

Prošlog meseca, agencija je ažurirala politiku „dvostruke kontrole“ strožim merama što je delimično doprinelo raširenom rangiranju moći u čitavoj županiji.

Strogo sprovođenje ovih ciljeva smanjilo bi kineski privredni rast za jedan do tri procentna poena u četvrtom kvartalu 2021. i prvom kvartalu 2022. godine, procenilo je Barclays Research. Dakle, kineske vlasti će ove godine verovatno ublažiti dva cilja, rekli su ekonomisti iz Barclaysa.

„S obzirom na to da je do kraja godine ostalo još tri meseca, mislimo da će ove godine biti veoma teško postići cilj„ dvostruke kontrole . Mislimo da će vlada, verovatno, usvojiti fleksibilniji pristup svojim ciljevima. Posebno imajući u vidu već usporen rast i potencijal za hladniju zimu nego što je uobičajeno”, napisali su u izveštaju.

Uvoz uglja će se „značajno povećati“

Kina, najveći svetski emiter ugljenika, u velikoj meri se oslanja na ugalj za proizvodnju energije.

Od januara do avgusta ove godine, ugalj je činio 62% ukupne proizvodnje električne energije u zemlji, prema procenama kompanije Barclays. Zatim sledi  hidroenergija sa 14%, kao i gas i nafta sa 10%, saopštila je britanska banka.

Zvaničnici kineske vlade navodno su apelovali na vodeće državne energetske kompanije da po svaku cenu obezbede zalihe energije za zimu.

Sl.

Kineska proizvodnja električne energije prema izvoru od januara do avgusta 2021

Izvor: Vind, Barclais Research

Napomena: Ostalo uključuje nuklearnu i solarnu energiju

To bi moglo uključivati ublažavanje ograničenja uvoaz australijskog uglja, rekli su neki analitičari.

„Zabrana uvoza uglja iz Australije pogoršala je domaći nedostatak uglja“, rekli su ekonomisti Barclaysa.

Australija je bila najveći kineski dobavljač uglja u 2019. godini. Iz ove zemlje je stizalo 39% ukupnog uvoza kineskog uglja.

Barclays očekuje da će Kina „značajno povećati” uvoz uglja u četvrtom kvartalu, posebno iz velikih zemalja izvoznica uglja.

Kina je prošle godine prestala da kupuje ugalj iz Australije. Bilateralni odnosi između dve zemlje pogoršali su se nakon što je Australija podržala poziv na međunarodnu istragu o kineskom postupanju sa Covid-19.

Kina je poslednjih nedelja počela da propušta australijski ugalj, koji je bio „nasukan” u kineskim lukama zbog zabrane uvoza, izvestio je Rojters. Oko milion tona australijskog uglja ostalo je u carinskim skladištima duž kineskih obala, navodi novinska agencija.

Jačanje obnovljivih izvora energije?

Povećanje upotrebe uglja pomoći će Kini da izbegne produženi pad električne energije i oštar ekonomski pad. Ali, to će doći na uštrb cilja zemlje da smanji emisiju ugljenika – barem privremeno, rekli su analitičari.

Takav balans bi mogao biti „neprijatan“ za Kinu, rekao je Tompson iz Wood Mackenzie-a.

Kao i mnoge zemlje, Kina se sprema za samit COP26 o klimatskim promenama u Glazgovu, u Škotskoj. Na samitu u novembru, globalni lideri i ekolozi će iscrtati ciljeve emisija pojedinačnih zemalja i prilagoditi se efektima klimatskih promjena.

Veća upotreba uglja u Kini će, takođe, doći samo nekoliko nedelja nakon što je predsednik Si rekao da zemlja neće graditi nove energetske projekte na ugalj u inostranstvu, dodao je Tompson.

Kina se obavezala na projekte u inostranstvu u oblasti uglja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošlog meseca.

Povećanje snabdevanja ugljem ne može biti trajno rešenje za rešavanje nestašice električne energije, s obzirom na potrebu da se dugoročno smanji emisija ugljenika, kažu analitičari Morgan Stanley.

To znači da bi Kina i druge azijske ekonomije mogle ubrzati ulaganja u obnovljive izvore energije, saopšteno je iz Wall Street banke. Uočeno je da je u avgustu Kina već usmeravala oko 69% (na osnovu tromesečnog pokretnog proseka) svojih ulaganja u proizvodnju električne energije u vetar i hidroenergiju.

„Stoga očekujemo da će se ulaganja u obnovljive izvore energije nastaviti stabilnim tempom u narednim godinama. Nedavna pojava nestašica trebala bi pružiti dodatni podsticaj lokalnim samoupravama da ubrzaju svoje planove”, navodi se u izveštaju banke.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti