Hoće li nestašica dizela paralisati Evropu?

Globalno tržište se suočava sa pritiskom na dizel gorivo zbog sankcija Rusiji, a Evropa je najviše u opasnosti od sistemskog nedostatka koji bi mogao dovesti i do racionalizacije goriva, upozorili su najveći svetski trgovci.

Čelnici tri najveća trgovca robom -Vitol, Gunvor i Trafigura – procenili su da bi zbog sankcija, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, iz Rusije moglo biti izgubljeno čak tri miliona barela nafte i njenih proizvoda dnevno. Korporativni čelnici govorili su na Globalnom samitu FT Commodities u Lozani, u Švajcarskoj. Moramo znati da čak 42 posto evropskog voznog parka koristi dizel gorivo, a u Hrvatskoj je to otprilike 52 odsto svih vozila.

„Evropa uvozi oko polovine svog dizela iz Rusije i isto toliko s Bliskog istoka. Sistemski nedostatak dizela je tu”, rekao je Rasel Hardi, prvi čovek švajcarskog Vitola. Taj ruski uvoz čini, otprilike, 15 odsto evropske potrošnje dizela, dok sirovu naftu iz Rusije takođe prerađuju evropske rafinerije. Hardi je rekao da je do nestašice goriva u Evropi došlo zbog prelaza na veću potrošnju dizela u odnosu na benzin. Dodao je da bi rafinerije mogle povećati proizvodnju dizel goriva kao odgovor na više cene, na račun drugih naftnih derivata, kako bi pojačale snabdevanje, ali je priznao da je racionalizacija moguća.

Dizel je globalni problem

Torbjorn Tornkvist, suosnivač i predsednik Gunvor grupe sa sedištem u Ženevi, rekao je da dizel nije samo evropski problem, već globalni problem. Amrita Sen, glavna naftna analitičarka u Enerdži Aspekts, rekla je da je „dizel daleko najviše pogođen“ medju naftnim derivatima jer Evropa uvozi blizu milion barela dnevno ruskog dizela, a svet je ušao u sukob s gotovo rekordno niskim zalihama nafte.

Džeremi Vir, izvršni direktor kompanije Trafigura sa sedištem u Singapuru, rekao je da će 2-2,5 miliona barela ruske proizvodnje nafte u vidu sirove i rafinerijskih proizvoda nestati s globalnog tržišta. „Tržište dizela je veoma zategnuto. Postaće zategnutije“- dodao je. 

Trgovci gasom nemaju gotovinu

Tornkvist je rekao da evropsko tržište gasa više ne funkcioniše kako treba, budući da su se trgovci suočili s velikim zahtevima banaka za gotovinom za pokrivanje pozicija zaštite. „Mislim da je tržište slomljeno. Nikad nisam mislio da bi neko mogao reći  – ah, gas je pao ispod 100 po MWh , a to je, stvarno, jeftino.“ 

Najveći evropski trgovci energijom prošle nedelje su pozvali vlade i središnje banke da pruže hitnu podršku likvidnosti, kako bi tržišta gasa i električne energije održala likvidnima, budući da su oštra cenovna pomeranja izazvana krizom u Ukrajini otežala poslovanje robom. Trgovci se suočavaju s rastućim zahtevima kad je reč o marži, procentom cene vrednosnih papira za koje banke zahtevaju da trgovci drže za potrebe hedžinga. Hardi je rekao da se učestvovanje na spot tržištu gasa smanjilo, jer su troškovi trgovanja tako visoko porasli. 

Kako bi premestili teret koji je ekvivalentan 1 MWh tečnog prirodnog gasa po ceni od 97 evra, trgovci moraju osigurati 80 evra u gotovini, što povećava njihove kapitalne zahteve, rekao je Tornkvist, dodajući da će se evropske kompanije boriti za punjenje skladišta gasa za sledeću zimu, s obzirom na paralizovano stanje spot tržišta gasa, osim ako kreatori politike ne uskoče da daju garanciju za zaštitu kupaca od promena cena, objavio je Fajnenšal tajms.

Izvor: energetika-net

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.