Holandija ne može zaustaviti gas u Turskom toku

„Nije mi poznato da regulator jedne zemlje u EU može da oduzme licencu kompaniji koja radi na teritoriji drugih zemalja”, kaže dr Petar Stanojević, profesor na Fakultetu bezbedosti komentarišući napise da je kompanija Saut Strim iz Holandije oduzela linencu gasovodu Turski tok. „Zbog unutrašnjih protivrečnosti u EU, kao i zbog potreba Mađarske, Austrije, Srbije pa i BiH, velike su šanse da Turski i Balkanski tok ostanu u funkciji”, kaže prof. dr Mitar Kovač, jedan do osnivača Evroazijskog bezbednosnog foruma.

Vest da je Holandija kompaniji South Stream, operatoru Turskog toka oduzela izvoznu dozvolu, navodno zbog novog paketa sankcija Brisela Rusiji, pokrenula je u javnosti nagađanja da li bi takva odluka mogla uticati i na snabdevanje ruskim gasom Srbije. Jer, da podsetimo, gas iz Rusije, preko Turske i Bugarske do naše zemlja stiže ovim gasovod.

Iz kompanije su, međutim, kako je preneo Rojters iz Moskve, rekli da će ona nastaviti sa transportom gasa. Takođe, da će zatražiti obnavljanje dozvole. Još dodaju da isporuke gasa za različite industrije i milioni domaćinstva u Turskoj i evropskim zemljama neće biti pogođeni – ni kratkoročno, ni dugoročno.

Komentarišući informaciju o oduzimanju licence kompaniji South Stream, registrovanoj u Holandiji, prof. dr Petar Stanojević sa Fakulteta bezbedosti priznaje da je pomalo zbunjen celokupnom situacijom.

„Prema podacima koje sam ja mogao da nađem, oduzeta je licenca za izvoz kompaniji Sout Strim Transport BV sa sedištem u Holandiji. Prema informacijama sa sajta South Stream Transport BV se može zaključiti da se oni bave, prvenstveno, inženjeringom, odnosno projektovanjem i održavanjem gasovoda, pa čak i obnovljivim izvorima energije. Nejasno je šta u ovom slučaju znaci licenca za „izvoz”, kaže sagovornik Energije Bakana, koji je u svojoj karijeri bio I državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Samo domaći regulator može oduzeti licencu transporteru gasa

Stanojević objašnjava da se kod nas (u Srbiji) transportom gasa Turskim, ili kako ga neki zovu, Balkanskim tokom bavi kompanija Gastrans, kojoj je vlasnik kompanija Saut strim Srbija AG, koja je registrovana u Švajcarskoj. U Saut strim Srbija AG Javno preduzeće Srbijagas je suvlasnik 49 a Gasprom 51 odsto akcija.

„Gastrans se ne bavi trgovinom, već samo transportom. Srbijagas iz Rusije kupuje gas preko Gaspromeksporta, odnosno njegove i Srbijagasove ćerka firme, Jugorosgas. Da li je i kakvih preraspodela ili grupisanja vlasničkih udela na ruskoj strani bilo, za sada, ne mogu da nađem pouzdana svedočanstva. Ukratko, Srbija, do danas, nije kupovala gas od Saut Strim Transport BV sa sedištem u Holandiji – bar ne da je meni poznato. Što se licenci tiče, one se izdaju (za energetske delatnosti, odnosno trgovinu i transport) za teritoriju jedne države od strane nacionalnih energetskih regulatora. Kod nas je to Agenciaj za energetiku Republike Srbije (AERS)”, objašnjava dr Stanojević.

Navodi, takođe, da je ista situacija i u Turskoj, Bugarskoj i Mađarskoj, odnosno u svim zemljama kroz koje ide Balkanski tok.

„Nije mi poznato da regulator jedne zemlje u EU može da oduzme licencu kompaniji koja radi na teritoriji drugih zemalja, u kojima njene ćerka firme imaju posebne licence, izdate za te konkretne države. Iz svega navedenog, ćini mi se da se radi o nekom nesporazumu, odnosno nedostatku kompletne informacije. Pre će biti da se ovde radi o sprovođenju nekih od „tehnoloških” sankcija, a ne „trgovačkih”. Jer, ne treba zaboraviti da je većina sankcija koje se na Rusiju odnose usmerena ili na ličnosti ili na tehnologije”, komentariše Stanojević.

Srbija ima alternative Turskom toku

Ovaj stručnjak za energetsku bezbednost podseća da Srbija ima dva „ulazna” gasovoda: stari, preko Ukrajine i Mađarske i novi – Balkanski tok.

„Dakle, Srbija se može, za sada, snabdevati iz dva pravca. Treći će biti otvoren kada se dovrši gasovod Niš-Dimitrovgrad. Svoje potrebe za gasom Srbija može, u potpunosti, zadovoljiti transportom kroz ova dva gasovoda, odnosno, kada je u funkciji barem jedan od njih. To znači da bi „kriza” za Srbiju nastupila ukoliko bi oba ova gasovoda bila „zatvorena”. Šire gledano, za sad su to jedini pravci koji funkcionišu prema Evropi iz pravca Rusije”, ističe naš sagovornik.

Stanojević ukazuje da postoje i već uskladištene, ozbiljne reserve gasa (oko 670 miliona kubnih metara – 290 miliona u skladištu Banatski Dvor i oko 380 miliona kubnih metara u Mađarskoj) sa kojima bi mogli da izdržimo oko 2,5 do tri meseca „čak i da se zatvore oba ulazna gasovoda”.

Hoće li Bugarska podleći pritiscima?

Što se tiče mogućnosti da Bugrska podlegne pritisku i zatvori Balkanski tok, ili da se na njemu izvrši neka diverzija, slična onoj na Severnom toku, Stanojević kaže da ona svakako postoji.

„Ali, u tom slučaju treba računati da će ne samo Srbija, već i Mađarska, BiH, a verovatno i Severna Makedonija ostati bez gasa. A ako bi se to dogodilo na podmorskom delu gasovoda Turski tok onda bi bez gasa ostale i Bugarska Turska. Bugarska se na ovaj korak, svakako, neće odlučiti samostalno”, ističe profesor.

Prema Stanojevićevim rečima diverzija na podmorskom delu značila bi da su mornarice i vazduhoplovstva, kao i obaveštajne službe Turske i Rusije zatajili.

„Onaj koji bi to planirao moraće uračunati da bi takav potez izazvao šire evropske rizike. Navešću samo da bi to izazvalo veliki nedostatak potrebnih količina gasa, što bi izazvalo novi, vrtoglavi, skok cena ovog energenta. Najveća opasnost ovde vreba od političke ostrašćenosti, koja može biti sprovedena u delo bez obzira na elementarnu poslovnu, tehničku ili bezbednosnu logiku. Svi logički argumenti govore protiv ovakvog razvoja događaja. Ali, ne treba ga isključiti”, zaključuje prof. dr Stanojević.

Pik EK na Turski tok

Prof. dr Mitar Kovač, jedan do osnivača Evroazijskog bezbednosnog foruma kaže da je za nas velika sreća što se po pitanju Turskog (Balkanskog toka) ne mogu usaglasiti države članice Evropske unije. Tome bi, kako kaže, veliki otpor pružile Mađarska, Austrija pa i Italija.

„Lično verujem da će Evropska komisija (EK) učiniti sve da potpuno ugrozi snabdevanje preko ovog gasovoda. Ili, makar, da smanji protok gasa. Na taj način bi se ispoljila potpuna servilnost i jednoumlje Evropske unije. Bugarska, od koje zavisi i dotok gasa do Srbije, posebno danas, do sada je ispoljavala „poslušnost i servilnost” prema zahtevima i instrukcijama velikih sila. Ako to imamo u vidu onda je jasno da će Bugarska vlast učiniti sve što joj Brisel naloži, po pitanju tranzita gasa Turskim tokom”, ocenjuje dr Kovač.

Ipak, osnivača Evroazijskog bezbednosnog foruma ostavlja mogućnost da su „zbog unutrašnjih protivrečnosti u EU, kao i zbog potreba Mađarske, Austrije, Srbije pa i BiH, velike šanse da Turski i Balkanski tok ostanu u funkciji”.

„To bi bila minimalna alternativa za energetski ugroženu jugoistočnu i centralnu Evropu”, kaže Kovač.

Odgovarajući na pitanje da li je Ukrajina alternative, ukoliko dođe do problema u snabdevanju Turskim tokom, Kovač odgovara da jeste. „Zbog geopolitičkih interesa SAD u Evropi, izvršena je diverzija na gasovodima Severni tok 1 i 2. Divezrija na stratešku kritičnu infrastrukturu tih gasovoda jeste dokaz da NATO, pa i sama EU, nisu u stanju da je štite. To je velika kompromitacija ugleda tih regionalnih organizacija, koje snose veliku odgovornost za narušenu energetsku bezbednost u Evropi”, komentariše Kovač.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti