Rusija do 2030. vodeći svetski izvoznik „plavog“ vodonika

Hrvati pišu nacionalnu strategiju za vodonik

Hrvatska će radit na nacionalnoj strategiji za vodonik od 2021. do 2050. godine. „Treba da vodimo računa o vlastitim specifičnostima, o tradiciji brodogradnje, koja može izneti proizvodnju brodova na baterije i/ili kombinaciju baterija i gorivnih ćelija”, kaže prof. Fran Barbir sa Fakulteta elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje.

Vlada Hrvatske je na sednici održanoj 25. februara zadužila Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja da izradi Hrvatsku strategiju za vodonik od 2021. do 2050. Strategija će propisati nacionalnu viziju razvoja, istraživanja, proizvodnje, infrastrukture i korištenja vodonika i vodonikove ekonomije, vodeći računa o postizanju cilja klimatske neutralnosti iz Evropskog zelenog plana do 2050. godine, kao i nacionalnih ciljeva vezanih za razvoj infrastrukture za alternativna goriva.

Cilj Strategije je dekarbonizacija proizvodnje vodonika, kao i uporaba vodonika kao zamene za fosilna goriva. Evropa je svoju strategiju za vodonik donela prošle goidne a ona u prvoj fazi predviđa do 2024. ugradnju 6 GW elektrolizatora za proizvodnju milijon tona vodonika iz obnovljivih izvora.

Tomislav Ćorić, ministar gospodarstva i održivog razvoja je dužan u roku od 15 dana da imenuje stručnu radnu grupu za izradu predloga strategije, a nju će pratiti i komunikacijska strategija u roku od 90 dana.

To je vrlo ambiciozan cilj, jer je sada snaga elektrolizatora u EU oko 1 GW. U drugoj fazi do 2030. u planu je ugradnja 40 GW elektrolizatora i proizvodnja 10 miliona tona zelenog vodonika. Vodonik kao gorivo može da se koristi u transportu kamionima, železnicom ili morem, kao i u proizvodnji čelika i veštačkih đubriva, a zainteresirane za vodonik su i INA i HEP, ali i neke druge energetske kompanije, koje zanima dekarbonizacija gasa.

Hrvatske specifičnosti

„Ovo je zaista dobra vest, jer mi, naučnici i stručnjaci okupljeni u Hrvatskom udruženju za vodonik (Hrvatskoj udruzi za vodik), koja je i inicirala izradu nacionalne strategije, nismo očekivali da će to biti tako brzo. Evropski ciljevi su posebno ambiciozni i teško dostižni, a Hrvatska se najverovatnije neće uključiti u vlastitu proizvodnju elektrolizatora”, rekao je za portal Energetika-net prof. Fran Barbir sa Fakulteta elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje (FESB).

Ovaj, u Hrvatskoj najcenjeniji stručnjak za vodonikovu energetiku napominje: „Mi treba da vodimo računa o vlastitim specifičnostima, pri čemu bih naglasio tradiciju brodogradnje, koja može izneti proizvodnju brodova na baterije i/ili kombinaciju baterija i gorivnih ćelija. Vodonik je zanimljiv zemljama koje imaju veliki udeo proizvodnje zelene energije. Koliko je meni poznato cene zelene energije na berzi jako variraju, čak jedan naspram 10, tako da bi proizvođačima moglo biti atraktivno da proizvode zeleni vodonik iz obnovljivih izvora, a električnu energiju da prodaju onda kad su cene električne energije na tržištu veće”.

Izvor: Energetika-net

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti