Energetsko siromaštvo je problem koji pogađa između 6,6 % i preko 20 % stanovništva Hrvatske, koji žive u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

Podaci su neprecizni zbog nedostatka informacija i različitih metodologija kojima se ono procenjuje, ali se računa da 5,7% domaćinstava ne može da obezbedi grejanje, prema informacijama Društva za oblikovanje održivog razvoja (DOOR).

Potencijalni primaoci pomoći sve brojniji

Sa dramatično lošim uslovima stanovanja susreću se socijalne službe i zdravstveni radnici, a potencijalnih primalaca pomoći je znatno više nego što to ijedna statistika prikazuje, ističu iz kancelarije Pučkog pravobranilaštva.

Reč je o multisektorskom problemu, jer energetsko siromaštvo podrazumeva lošije životne uslove, lošije zdravlje, socijalnu uskraćenost, nejednakost i očekivano kraće trajanje života. Žene su na taj način ugroženije nego muškarci, kao i samohrane majke. Obično je u Hrvatskoj reč o trostrukim posledicama: energetsko siromaštvo – niski prihodi i loša energetska efikasnost – visoki rashodi, što ima za rezultat

Ugrožene samohrane majke i žene

Čak 125 miliona građana EU je na rubu energetskog siromaštva, a najviše žene. Aktuelna energetska kriza negativno utiče na ekonomsku i društvenu uključenost žena, njihovo zdravlje, na rizik od porodičnog nasilja i na njihova osnovna prava. Prema rezultatima studija, kada je reč o najugroženijim ženama, samohrane majke imaju veću verovatnoću da će se teže izboriti za plaćanje računa, nego što je to u slučaju sa muškarcima.

Žene za jednaki rad, odnosno posao, u proseku primaju 13 % niže plate, a čak 30% niže penzije, nego muškarci. Projekt celodnevne škole trebalo bi da pomogne majkama da lakše uđu i ostanu na tržištu rada, a samim tim i smanje rizik od siromaštva.

Vaučeri za energiju

Kad je reč o aktivnostima koje se sprovode u Hrvatskoj, u borbi protiv energetskog siromaštva, ističu se vaučeri za energiju, a broj primalaca je porastao sa oko 69.000 na oko 72.000. Tu je i obnova porodičnih kuća, odnosno višestambenih zgrada kroz sredstva FZOEU (Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost) i NPOO (Nacionalni plan oporavka i otpornosti). Pošto su cene energije subvencionisane, potrebno je i 40 godina da se uštede u energetskoj obnovi isplate, istakla je Vesna Bukarica iz EIHP.

Kada je reč o stopostotnom sufinansiranju obnove višestambenih zgrada stanovnika u riziku od energetskog siromaštva na područjima gde je prisutna pomoć FZOEU biće izdvojeno 19,9 mil. evra za 48 zgrada. Radovi su već krenuli u 10 zgrada u Ličkom Osiku, po tri u Benkovcu,. kao i u zgradama u Kninu, Gračacu, Drnišu, Novoj Gradišci, Iloku i Belom Manastiru. U pitanju je 26 zgrada ukupno.

Građani u startu nepoverljivi

Tim brojkama u Ministarstvu prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine nisu zadovoljni, jer su svesni da bi trebalo da budu veće. Marija Kelava je istakla da su građani pre početka radova izuzetno nepoverljivi i skeptični, pa i uplašeni, ali postaju zadovoljni kada se s radovima konačno krene. Novac koji je za to namenjen preko NPOO ni približno nije potrošen, što je šteta.

Računa se da će u septembru ove godine Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost raspisati novi tender za energetsku obnovu oko 10.000 porodičnih kuća, vredan 120 miliona evra, a u decembru – za 1.000 kuća u riziku od energetskog siromaštva – vredan 25 miliona evra.

Blagovremeno informisanje stanovništva

DOOR zagovara energetsku obnovu i primenu obnovljivih izvora kao optimalno rešenje i naglašava da je potrebno pravovremeno informisanje potencijalnih korisnika mera i pomoći im oko prijava.

Iz EIHP-a navode da postoji razlog za zadovoljstvo rezultatima ušteda u porodičnim kućama koje – umesto 3,47 PJ iznose čak 4,25 PJ. Međutim, kada je reč o višestambenim zgradama, nema razloga za zadovoljstvo zbog nekonzistentnog finansiranja – cilj je bio 5 PJ, a dostignuto je samo 3 PJ. Gotovo 400 višestambenih zgrada je u procesu obnove. Grad Zagreb je ove godine doneo Plan borbe protiv energetskog siromaštva i u DOOR-u se nadaju da će krenuti u implementaciju krajem godine.

Izvor: Energetika – net