Energetski subjekti, čija proizvodnja energije košta više od 180 evra/MWh, imaju rok od još nekoliko dana da zatraže od Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA) izuzeće od primene Uredbe o hitnoj intervenciji za rešavanje pitanja visokih cena energije, koja je stupila na snagu početkom godine. Reč je o izuzetno bitnom zahtevu za proizvođače iz biogasnih postrojenja, čiji su inputi drastično poskupeli, s obzirom da je to već dovelo do prestanka funkcionisanja nekih postrojenja koja su u baznom načinu rada i trebalo bi da budu od vitalnog interesa za državu koja je ogroman neto uvoznik struje.
Rok do kraja meseca
Do kraja ovog meseca takvi subjekti bi trebalo da pošalju svoj zahtev za izuzeće Hrvatskoj energetskoj reguatornoj agenciji, u skladu sa članom 5. Zakona o sprovođenju Uredbe Veća (EU) 2022/1854 o hitnoj intervenciji za rešavanje pitanja visokih cena energije.
Zahtev o izuzeću bi trebalo da sadrži podatke o prosečnoj mesečnoj ceni proizvodnje električne energije od 1. decembra 2022. do 30. juna 2023. godine. Na to je podsetila i HERA svojom objavom u petak, 25. avgusta, po čemu bi se moglo zaključiti, u najmanju ruku, da nema poplave takvih zahteva, ako je uopšte ijedan do sada primljen. Prema Ureddbi, potrebno je da se zahtevom o izuzećem pokriju i kapitalni i operativni troškovi u ceni proizvodnje struje.
Poslovanje na rubu isplativosti
Realizacija uredbe u ovom obliku, bez dobijanja izuzeća, mogla bi da pogura preko crte preostale bioplinaše koji se već godinu dana bore za opstanak proizvodnje. Ko ne preda zahtev do kraja meseca rizikuje da dobije odbijenicu HERA-e, tako da bi za njih bilo dobro da sada, u poslednji čas, predaju barem i nepotpun zahtev, pa da ga kasnije dopunjavaju. Ako se, pak, zahtev za izuzeće ne preda, ili ako bude odbijen, moguć je porez na ekstraprofit, što bi za mnoge predstavljalo dodatno opterećenje.
Prema informacijama iz Hrvatskog udruženja proizvođača biogasa (HUPB), zahtevi za izuzeće su u pripremi i biće predati na vreme. Cena proizvodnje iz biogasa i dalje je iznad 300 evra/MWh i to će, kažu, obrazložiti u zahtevima za izuzećem, uz dokaze. Sudbina im je krajnje neizvesna, jer i nakon još jednog sastanka u nadležnom ministarstvu bitnijeg pomaka oko regulisanja njihovog statusa, nažalost, još nema.
Izlazak iz sistema podsticaja
Kako su proizvođači biogasa u više navrata upozoravali Ministarstvo privrede i održivog razvoja, HROTE i HERA, proizvodnja električne energije u biogasnom postrojenju nije moguća uz cenu od 180 evra/MWh. Problem su aktualne cene sirovine (npr. kukuruzna silaža), zbog čega generišu gubitke, počevši od 2021., kada je porasla cena kukuruza za 85% tokom jedne godine, s nastavkom rasta. HROTE do danas nije korigovao podsticajnu cenu električne energije za biogasna postrojenja u sistemu podsticaja, koja je na nivou oko 170 evra/MWh, zbog čega je više od polovine postrojenja izašlo iz sistema podsticaja (27 MW od 47 MW), kumulativo u prvom delu godine.
Postrojenja prestaju sa radom
Međutim, trend se nastavio, pa se u izveštaju za jun ove godine imože videti da je u sistemu podsticaja bilo samo 11,1 MW postrojenja, čija je proizvodnja iznosila 21.263 kW. U HUPB-u kažu da su dva postrojenja već prestala s radom, a mnogi rade na biološkom minimumu zbog skupoće sirovine, odnosno neisplative proizvodnje.
Mnogi koji su izašli iz sistema podsticaja sklapali su ugovore s otkupljivačima električne energije, gde su dobijali bolje cene. Međutim, ugovori imaju ograničen period i proizvođači bi se zato radije vratili pod okrilje HROTA, ali uz višu otkupnu cenu električne energije. Zbog toga je Udruženje proizvođača biogasa tražilo da država anticipira njihov rast sirovine i koriguje prenisko postavljenu otkupnu cenu, kako bi se podržala domaća proizvodnja koja je bitna zbog cirkularne ekonomije i iz ekoloških razloga, ali i poštivanja EU ciljeva u ugljeničnm otisku poljoprivredno-prehrambene proizvodnje. Kako je naglašeno, jednom ugašeno gasno postrojenje teško da će se ponovo pokrenuti.
Izvor: Energetika-net
